Srpski narod

Страна 10

СРПСКИ НАРОД

'30 пктпбпа 79-^ .

Ссш&-а пшеншлр

Сетва озиме пшенице је отпочела. Пошто се код нас највеће површине засејавају озимом пшеницом, она је главни производ земље који има да нам обезбеди исхрзну у идућој години и њој морамо посветити највећу пажњу. Прошле године наш земљорадник одазвао се до кра.јњих граница! могућности апелу да засеје сваку стопу земље. Захваљујући том одзиву и повољним временским приликама за успех пшенице, овогодишња жетва. обезбедила нам је исхрану. Но, пред нама стоји идућа година, у којој ће, ма како се прилике развијале, наша исхрана опет зависити од приноса наше земље. Због тога у овом тренутку земљорадник мора опет да легне на посао да би обезбедио сетву и усев, а тиме и будућу жетву. I I ПРИПРЕМА СЕМЕНА г г Један од врло вал<них предуелова за успех приноса је сетва. Од тога како је сетва обављена зависиће будућа жетва. Први посао при том има да буде избор и припрема семена.. Помоћу тријера и селектора семе треба најпре очистити и сортирати, а затим извршити испитивање клијг-вости, која мора бити најмање 90°/о. Онда треба набавити сретства за дезинфекцију семена. За то су добри разни ппепарати који се налазе у продаји, а може се извршити и на тад начин што се семе оотави 10 минута у раствору 1°/о плавог камена. У погледу времена сетве озиму пшеницу не треба сејати ни сувише рано, ни сувише доцкан. Услед претерано ране сетве, нарочито ако ,је време још топло, може се десити да усев до зимских мразева порасте, што би било од велике штете. А услед задоцнеле сетве прети о пасност да се усев до мразева не укорени и не убокори колико је потребно. Код нас је најповољније време сетве озиме пшенице у месецу октобру и првој половини новембра. НАЧИН СЕТВЕ Услед наше већином примитивне обраде земље најраспрострањенији начин сетве је т. зв. сетва омашке. Тај начин је нашим пољопривредницима врло добро познат. Међутим, сетва омашке руком има великих недостата.ка. Семе се распоређује неравномерно, услед чега настаје неравномерно клијање и ницање. Поред тога овај начин петве захтева на^већу количину семена, од 30 до 50°/о више него ли при сетви на редове. Ако се сетва омашке врши сејалицама на сачму задржада углавном исте мане, само се семе нешто равномерније распорећује и изврши се извесна уштеда V семену. У целом свету највише се примењује у пракси сетва на редове врстачним сејалицама, у размаку од 13 до 15 сантиметара. Овај начин је далеко бољи од сстве омзшке, али ипак му је мана што се семе такође распоређује по површини неравномерно. Међутим, постизава се иста дубина, а уштеда у коли"ини семена креће се за 20 до 50%. Принос пшенице може да се повећа за 2 до 5 товара по хектару применом сетве на густе редове са размаком од 6 и по до 7 и по сантиметара. Да би се извршио овака.в начин сетве ппт^ебне су напочите сејалице. Обичне седнице могу се користити за сетву у унакрсне редове, која. се обавља обичним врстачним сејалицама тако да се једна половина семена сеје у једном правцу, а друга у унаКрсном правцу. Овим начином

до 4 товара по хектару, али свака површина мора да се сеје два пута. СЕЈАЊЕ НА КУЋИЦЕ Неки наши стручњаци, на првом месту Коста Поповић, пропагирају сетву пшенице на кућице. У пракси показало се да се овим начином сејања добија нешто већи принос. Међутим, овако посејани усев захтева прашење. По мишљењу проф. Вл. Ђорђевића, гајење пшенице на кућице на мањим газдинствима које обилују са довољно радне снаге свакако се исплаћује. Поред тога гтрашење усева повољно утиче на сузбијање коровских биљака, а пшеница рав номерније сазрева. За сејање на кућице постоје на-рочите сејалице које је конструисао Коста Поповић. Постоје најзад још начини сетве пшенице у бразде и на банкове. Првим начином у сувим и хладним крајевима б&з снега обезбеђује се усеву потребна влага да би се за.штитио од хладноће, а други начин примењује се на сувише подводним земљиштима, где иначе услед велике количине воде пшеница не би могла да успева. КОЛИЧИНА СЕМЕНА Просечна количина семена потребна за засејавање једног хектара земљитнта износи код нап оц 120 до 150 кго. Међутим, та количина варира према разним условима самог семена, земљишта и климатских прилика. Ако је семе боље каквоће иде мања количина. На бољим земљиштима обрађеним добро и благовремено постиже се такође уштеда у семену. У случају позне сетве потребна је већа количина семена због опасности од хладноће, која може да уништи знатан део усева^ Најзад, као што смо поменули при сетви на редове иде мање семена него ли при сетви омашке. Најподеснијом дубином на коју треба сејати озиму пшеницу оматра се око 4 сантиметра. Међутим, на лакшим земљишти^ ма може се повећати на 5 до б сантиметара. Одмах по завршено .1* сетви њиву треба подрљати, да би се семе покрило. ЂУБРЕЊЕ ПШЕНИЦЕ Врло повољно за ђубрење пшенице и за постизање већег приноса је стајско ђубре. Пшеница на добро пођубрено.ј њиви може да донесе 3 до 4 товарз више приноса по хектару. Ђубрење стајским ђубретом боље је ако се изврши под претходни усев, нарочито на сувим или претерано влажним земљиштима. Ако пшеница долази у плодореду иза махуница., не треба вршити ђубрење непосредно. Напротив, ако се пшеница гаји на земљиштима слабе плодностЈ!, непосредно ђубрење стајским ђубретом је умесно. За време узраста врло је корисна примена прихрањивања, за које се употребљавају разне врсте ђубрива, као згорело ста.јско ђубре, компост и вештачка ђубрива. Прихрањивање се врши 3 до 4 пута, од јесени па до класања. Извесни стручњаци препоручују да се прво прихрањивање изврши у јесен, друго рано у пролеће, треће пред дрљање пшенице, а четврто у време пораста стабљике. Прихрањивањем озиме пшенице може се повећати принос од 200 до 400 кгр. по хектару. Код нас се озима пшеница у најчешћим случајевима сеје после кукуруза. Међутим, а.ко пшеница долази после позних сорти кукуруза то може утицати врло неповољно, јер изазива задоцње

КСМУНИЗАМ НАЈКОБНИЈА ЗАБЛУДА ЈћУДСКЕ ПОВЕСТИ

повећава се такође принос за 2ње у обради земљишта и сетви.

(Наставак са 2-ге стране) згрожени су страховитом суровошћу, примитивношћу, грубошћу, пустоши енглеске народне поезије. Осетио сам то непосредно и сам. У 9 великих томова Цајлдове збирке балада, нема ниједне једине од ранга неке осредње песме Вукове збирке. Од наших бољих и најбољих ни трага. То као симптом, али карактеристичан и значајан. У Америци село и сељаштво као такво и није ни постојало нити постоји. Систем фармера, то је велики посед са најамним сељачким радништвом које је у ствари произашло из црначких робова, допуњавано кинеским и јапанским најамним радништвом по принципу што јефтиније радне снаге са што већим профитом. Битно се то ни сада није изменило, сем што та земља колевка расног ропства и безграничног профита покушава да изиграва арбитра у борби против расизма и за већу социјалну правду, које би као и Енглеска могла бар привидно прво да спроведе у својим сопственим границама да би маскирала своје урбанистичко индустријско-капиталистичко империјалистичке колонијалне прохтеве. Природно је да се те три взлике силе нашле заједно и у свом заједничком антагонизму против села и сељаштва, које им је потребно само ради пролетаризације, која би им лиферовала што јефтиније радно робље. И природно је, — да останемо при паралели старог грчког и римског света, особито римске империје и навале комунистичког хришћанства са Истока и Азије — и садашњи комунистички покрет прети да се стави у службу капиталистичком империјализму да би на његовом распаду некад профитирао, ели пре свега у његовој служби одрекао се свих својих и принципа и праксе како то сад убрзаним темпом чини бољшевизам. И као што је првобитни азиски хришћански комунизам пропао да би се створило западноевропско хришћанство, које је из старог света пресадило и преузело све позитивне вредности политичке, државне, социјалне и

културне, да би се из њега развила западно-европска култура са породицом као основом, тако ће то бити и у садашњем процесу, као што је јасно сваком ко је способан да из једне више и-

сториске, социјалне и филозофске перспективе посматра ток светских догађаја. Комунистичка заблуда и данас је већ на умору и уступа место бољим и људској култури адекватнијим системима.

Крваво унакажен коиунизам је бољшевизам

Друго је и горчије питање, да ли је све то било и потребно и неизбежно данашњем човечанству. Ми мислимо да није. Али остаје факат, да је то стало руски народ на око 40 милиона крвавих жртава, да би се после 20 година вратио тобож цркви, коју 20 година прогонио, војничким традицијама којих се одрицао, поседу и породици, коју је негирао. Заблуда је упорнија од истине. Од једне заблуде у овом трагичном процесу свет као да не жели да се ослободи, од заблуде да комунизам може бити националан, да може постати пријатељ села и сељаштва. Обоје је апсолутно искључено. Од самих својих почетака па кроз све своје облике у историји до сад комунизам је био интернационалан, анационалан или чак и антинационалан, јер је то у самом основном бићу свом. Исто тако он је од самих почетака и у свима временима и облицима био против села и еељаштва, против породице и поседа, увек и свагда, од Платона до Маркса и Лењина. Ако он налусти те своје основне битне црте, он престаје бити комунизам и постпје социјализам на националној основи, национални социјализам, дакле баш оно против чега се он најбесомучније бори и радије ступа у службу светском капитализму да се ослободи своје заблуде.

Још мање с,в нека еволуција на боље може очекивати од свет-

творном погледу долази са већ давно преживелим и престарелим плановима о уређењу Европа и Света, који значе не неко ново уређење, него враћање у стари хаос, који је довео и до прошлог и садашњег рата и који би, ако би се остварио на несрећу, значио само стварање услова за нов светски пожар. То је сада већ више него јасно и најобичнијем човеку са улице. За наш народ, за остале мале народе Европе, као и за све словенске народе, комунистички експерименат имао је и то кобно искуство, да их је одвојио од њихових природних и судбинских културних, социјалних, привредних » политичких веза са блиским суседима, од једино здраве и олравдане политике заједничке линије словенских народа са немачким, линије праве европске попитике, која би једном за свагда заштитила овај континент, који Је био и остао колевка целе светске културе, да не падне на ниво колоније или у најбољем случају доминиона за експлоатацију од англо-америчког капитализма. Једино враћањем и чврстим везивањем за ту политичку линију може доћи не само до одбране Европе него и до њене истинске обнове и до стварне заштите свих малих народа на Истоку и Југоистоку овог напаћеног континента, који је зацело заслужио бољу судбину него што му спрема спендреловско-ставрогмновска кон ференција у Москви. Др М. СтефановиК

Спесдрел је један од главних јунака Хаксли.јевог р-амана Контрапункт живота, интелектуалац, злочинац, убица, који са Илиџом комунистом убија Веблија, у коског капитализма и плутократије. ме је Хаксли карикирао Мослија,

Чак и за најблаже социјалне реформе она се не показује ни вољна ни способна ни у Енглеској ни у Америци. А у државо-

вођу енглеских фашиста. — Ставрогин је главни дунак Достојев скових Демона (Зли дуси, Бјеси), духовни отац Лењина и бољшевика. ВЕЛИКИ УСПЕХ ЗИМСКЕ ПОМОЋИ

На последњој пленарној седници Централног и Месног одбора Зимске помоћи изнети су велики резултати ко.је је Зимска псмоћ успела да постигне у прошлој години. Прикупљањем прилога у Београду и целој Србиш отпочело се 1 октобра прошле године, а завршило се у марту ове године. Месни одбоо у Бе зграду прикупио је 15.596.000 динара, а поред тога Централни одбор ставио му је на расположење суму од 18,500.000 динара тако да је београдски Месни одбор оасполагао укупном сумом од 34 милиона динара. Београдски Месни одбор утрошио д'е ту суму за набавку деч,јих одела, ципела, разних тканирз . џемпера, сапуна, дугмади, огревног дрвета за сиротињу, зз ђачке сиротињске кухиње, за лекове по репептима, за нивчзну потпору најсиромашни.шм београдским пооодицама. Поред тога издате су извесне суме Одбору за прихват заробљениика за даваоце крви при Дечјој универ-

зитетско] клиници. за издпжаза ње дечјих бслница Црвено- крста. за помоћ основних школа о Св Сави, загим дому де ме заштите, Женском радничком склонј-шту, Дечјем дому св. Андреје итд. Окружни одбори постиглч су такође лепе успехе. У Београ:]ском округу прикупљено је у н вцу ,намирнипама, огрез^, лгећи и обући око 6 и по милиона динара. На'више је скугшо сдбор у Крушевиу. у укупној вредности пргко 9 милиона динара. Остали окрузи такоће -у се лег^о одазвали. Захваљу.ј/ћл счзиву накчито v прилозимз жинотних наиггн!!ца, одећи и обући Зимска помоћ \путила је нашим заробљениичка у Немзчкс; поеко 10 хиљада пакета, порез т^»а што је помогла хиљадама сиромашних породица у земљи. На последњој пленарно! седници изабран је Централни и Месни одбор. У састав Централног одбора улазе као почасии прет-

седник Претседник Владе генерал Милан Недић. а као поетседник управник града Белгрзда, шеф Српске државне стозже и претседник Београдске општине Драг. Јовановић. Потпретседници-су епископ нишки Јован, министар на расположењу др. Јован Мијушковић и индустријал'ац др Фердинанд Грамберг.

Нове грађевинске школе Решењем Министра просвете отвара се ове године нова мешовита крађанска школа на Убу и мешовита грађанска школа занатско-индустриског правца у Сопоту. За ову годину извршиће се упис ученика у први разред, а остали разреди отвараће се Пв* ступно наредних школских го* дпна.