Srpski narod

30 октобра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страиа $

ШТА ЈЕ ТО ЕМГОТ

Благодати ослобођења

Одмах после искрцавања енглеских и америчлих трупа на Сицилији, објављено је у Вашингтону и Лондону, да је састављена једна „Савезничка војничка влзда за окупиране територије" (Елид Милитери Гувермент фор Окјупејшен Територи), са задатком сређивгња привредних прилика у окупираним' земљама. Она има да обухвата све нађене залихе, и да их стави окупационим трупама на расположење, с друге стране, да се стара за снабдевање становништва животним намирницама и другим потребама. На чело ЕМГОТ-а (скраћеница из почетних слова) дошао је Енглез, лорд Рендел оф Род, у грађанству директор банкарске Куће Морган Гринфилд, која је пак у тесној ве- I са америчком банкарском кућом Морган. Лорд Рендел оф Род припада и упра.вном одбору велике енглеске т.рговачке куће са вештачком свилом Куртолд. Један од његових утицајних сарадника јесте капетан. Бенсон, у грађанству директор Лојд — банке и банкарске куће Меркс и Спенсер. И друга важна места заузета су од људи, који припадају енглеским и америчким финансиским трустовимз. Да је цело воћство у рукама Сједињених Америчких држава, долази до израза, пошто је ЕМГОТ потчињен директно генералу Ајзенхауеру. Утврђивање једног принудног курса лире, са паритетом од 400 лира за 1 фунту стерлинга или 100 лира за 1 долар, наишло је у Лондону на оштру критику, и изазвало дебату у Доњем дому. Фиианшјел Њус утврдио је у једном допису са Сицилије, да је „прекомерна девалвација лире, утицала у погледу цена двојако: материјално, тиме што је подигла куповну моћ окупационих трупа, и психолошки, што је донела разочарење код широких маса, која је тражила излаза у повећању цена, не могавши тиме да спречи распродају по радњама." На крају евога извештаја, Финаншјел Њус" каже, да је ово утврђивање принудиог курса дело Сједињених Америчких Држава, без саветовања са енглеским министром финансија, који Је овим потпуно игнорисан. И енглески часопис Трибјун писао ј/, да амерички пословни свет показује велику пажњу за италијанско тржиште. Да би своје интересе спровела у дело, створила се једна група америчких индустријалаца, која води одговарајуће преговоре са меродавним местима у Вашингтону. Претходни резултат је, наименовање Американца Балдвина за „директора за привредне операције у Италији". Новостворени положај је под протекцијом Кордела Хала, чије су везе са великим капиталом довољно познате. Далеко жучнија била је критика енглеског левичарског .ча-

сописа Њу Лидер, који је навео да империјалисти и Лрндону и у "Вашингтоиу сасвим отворено теже за светском хегемонијом. Енглеска и Сједињене Америчке Државе залажу се на.јбезобзирније за интересе свемоћног светског капитала. „Нова антисоцијалистичка, реакционарна „Света алијанса" у стварању је. Полазна тачка била јој је ЕМГОТ. Чим остали делови Европе буду „ослобођени" (наводнице су стављене од „Њу Лидера"), доћи ће до власти сви слични конзервативни режими, као послушне слуге Уолстрита и лондонског Сити-а. Рат под лозинком „фашизам против демократије" припада прошлости. Данас смо сведоци рата између цилиндера и берзанских ајкула против мрких кошуља, златног важења против кукастог крста." У истом смислу писао је и енглески ^Јасопис Кавелкејд: „Изгледа да ЕМГОТ постоји само зато, дз би обезбедио савезничке капиталистичке интересе у освојеним областима. Велики капитал продире под заставом и паролом „ослобођење Европе", ма да иза тога стоји нешто друго, него патриотски и хуманитарни разлози. Док војници умиру, сабирају банкари своје профите. Док лондонски Сити приликом освајгња зарађује, улажу мали народи

жучне протесте против даљег распростирања ^ЕМГОТА." Продирање британских и америчких привредних интереса погађа тешко окупиране области. У Уајтхолу званично се одричу анексионистичких намера, али мали народи нису још заборавили на прошли светски рат, када су ервезници такође водили борбу, „за слободу малих народа и за цивилизацију". Приликом закључења мира дошло се до открића, да се британска империја наново повећала за готово један милион квадратних миља. Да би ову јавну критику у Енглеској, са којом се слаже један велики део енглеске јавности, умирила, претворен је ЕМГОТ у МАЛТ (Милитари Администрејшн фор Либерејтет Територи), тако да је из „владе" створен израз „управа", и од „окугшраних" постале су „ослобођене" територије. Тиме се без сумње водило рачуна и о психолошким моментима према италијанском становништву. Да ли ће ЕМГОТ своје намере и методе, исто тако променити као и своје име, постоји сумња не само у Енглеској, већ и у другом свету. У сваком стлучају, узето је у свима- европским земљама к знању, све што је до сгд познато о ЕМГОТУ, као и о намерама тих „ослободилаца Европе". С.

ПОСЕТА ПРЕДСЕДШ. ВЛАДЕ БОЛНИЦН БЕОГРАДСКЕ ТРГОВАЧКЕ ОМЛАДННЕ

Претседник Владе генерал Милан Недић, у пратњи државног секретара Цветана Ђорђевића и шефа кабинета Милоша Масаловића, посетио је болницу Београдске трговачке омладине. Претседника Недића дочекао је и гоздравио претседник Београдске трговачке омладине Никола Белсвић са функционерима Српске заједнице рада. Претседник Недић обишао је болесничке ода.је и задржао се у срдачном разговору са сваким бс лесником пзјединачно, нтоочито са неколико сво.шх земљака земљорадника на ко.је је овде наишао. Затим је Претседник Недић разгсварао са особљем болнице и обишао остале болничке лр?сторије, интересујући се нарочито за економске и исхранбене крилике у болници. Најзад се Претседник Недић згдржао у разговору са поетседником Бе'оц?адске трговачке омладине и управником болнице, изразивши сво.је задовољство уређењем и радом болнице. Претседник Београдске трговачке омладине Беловић захвалио се Претседнику Недићу на посети и подвукао да де необично срећан ипо Србија има великог сина кзо н.п о је првоборац генерал Милан Недић. Свима болесницима птлељек је затим поклон Претседника генерала Недића, ко. : и се сасг;ја') у сувом и свежем воћу и цигаретам<\ Ж Генерал Недић обилази болеснике (Фото: Држ. пропаганда

№ ~ шт шт

ОБЕЗБЕДИМО ИСХРАНУ ЗА ИДУЋУ ГОДИНУ Захваљујући ПЛАНУ О ПЛАНСКОЈ ПОЉОПРИВРЕДНОЈ, ПРОИЗВОДЊИ з/а 1942—1943 годину, као и одзиву нашег народа на његовом произвођењу у дело, успели смо ове године да обезбедимо исхрану за престојећу зиму. Али, нотребно је да одмах прионемо на посао да би смо обезбедили исхрану и за идућу годииу, која ће такође зависити једино од плодова наше земље и нашег рада. Новим Планом о планској пољопривредној производњи за 1943—1944 годину предвиђено је све оно што је неонходно да би се успех постигао, користећи се досад стеченим искуствима и стварним могућностима. План је потписао Претседник Владе генерал Милан Недић и усвојеи је од стране Савета за планску пољопривредну производњу.

Обрадити сваку стопу земље Начело овог плана јс исто као и прошлогодишње: обрадити сваку стопу земље. У том циљу Наредба о планској пољопривредној производњи ставља У дужност свима власницима земље по селима, варошима и градовима да у 1943 одпосно години обраде или даду у закуп или у део сву своју пољопривредну површину способну за оораду, у колико њихово право рг .сполагања није ограничено законом или уговором. Ова обавеза важи и за закупце и за сва осталз лица која су уговором себи прибавила право искоришћавања туђе земље. Г1од власником, односно корисником површина подобних за пољопривредну производњу подразумеЈУ се не само приватна него и Јавноправна лица. Сваки власник, односно кбрисник површина подобних за пољопривредну производњу дужан Је, за јесењу сетву, најдаље до октобра ов. г. да извести надлежну општинску управу да. ли ће дотичне површине сам обрадити или дати под закуп или у део. У колико сам не обрађује мора н.ајкасније до 30 0 м да изда ДРУгоме у обраду и да о томе писмено извести општинску управу. За пролетње усеве мора најдзље до 1 фебруара идуће године известити општинску управу да ће сам сејати, или да је другом издао. Све сеоске, варошке, градске и црквене општине, манастирска и задужбинска имања дужна су такође сву своју обрадиву земљу обрадити или дати другоме у обраду. Сваки власник, односно корисник пољопривредних имања дул<ан је сејати и гајити на одређеним површинама свога имања одређене културе које су прописане Планом о пољопривредној производњи. Распоред површинз за поједине културе вршиће за то одређени органи. е културе планске пољопривредне производње биће под заштитом Српске државне страже, а сеоски пољски чувари под надзором органз Српске држав не страже. У циљу благовремеие обраде свих обрадивих површина земље у свима општинама обргзоваће се радне јединице — мобе људске и сточне радне снаге. И мања инокосних а сиромашних пољопривредника чији су власници погинули, заробљени или се налазе у служби Српског добровољачког корпуса општина ће обрадити мобом или најмом. Пшеница У пољ °привредно.ј производњи за исхрану становништва наЈважније место заузимају житарице. Да би идући принос житарица обезбедио потребне количине, на основу Плана морз се пшеница у економској 1943-1344 години обавезно засејати и гајиI? «■ површини од најмање 350.000 хектара. Семе пшенице за сетву мора обавезнр да се пречисти на триЈеру и да се запраши једним од

еретстава за зг.прашивање ради дезинфекција и предохране од болести. Сетва пшенице у јесен мора да се изврши најдаље до краја новембра ове године, а у пролеће најдаље до 15 марта идуће године. > Кукуруз У пролеће идуће године мора се засејати и гајити кукуруз на површини од најмање 820.000 хекткра. Ради обезбеђења и повећања приноса кукуруза земљорадници моргју извршити ове јесени или у цочетку зиме дубоко орање и ђубрење свих површина на којима ће се кукуруз сејати. Теренски пољопривредни органи имају дз настоје свима сретствима како би сетва у пролеће идуће године била обављенз што раније, јер раније посејани кукуруз лакше подноси сушу и даје већи принос од касно посејаног. На свима њивама где се буде сејао кукуруз има да се сеје и пасуљ. У њивама сз богатом земљом и хранивим мгтеријама сејаће се поред пасуља бундег:е и дулеци. Свака њива засејана кукурузом морз добро да се обради, о чему ће водити рачуна како реонске старешине, тако и претседници општина, реонски економи и сви други органи одређени за надзор спровођења планске пољопривредне производње. Јечам Јечам, што озими што пролетњи, има обавезно да се посеје и гаји на површини од 40.0000 хектара. Од ове површине има да се засеје 4.000 хектара пивског јечма. Пиваре ће контргхирати сетву и откуп пивског јечма са произвођачима непосредно или преко задружних савеза, односно земљорадничких задруга, а потребну количину семена за сетву примиће произвођачи од пивара. У уговору има се предвидети да пивапе обавезно уступг.ју произвођачима јечма пивску џибру-требер, као и. да исплата предатог јечма може бити и у нг.тури, односно у замену за друго жито. Земљиште за сетву пивског јечма одредиће произвођачи у договору са претставником пиваре. Док претстгвник пиваре не прегледа и не изабере земљиште, не може се сејати пивски јечам, нити ће се издати семе. Ражи мора бити засејано 25.000 хектара. Семе мора.ју обезбедити сами земљорадници. Њој се мора пружити потребнз нега, а по упуствима стручних тепенских органа. Што у јесен ове године, што у пполеће идуће гочине И ма се згге1'ати овсом повпшинз од 70.000 хектара. За семе се морају побринути сами земљорадници. На територи.ш Србије има се засеЈ 'ати хељдом, наполицом, крупником и просом површина од 10.000 хектара. Распоред ових усева извршиће се нз оне округе и срезове где_ су они. ц до сада гајени/