Srpski narod

!ШП Ш 0 иннлШ

СРПСШ ДОЕРОЗОЛјАЦ"

Ми смо хтели, после проласти државе да очувамо иарод свој у миру, да би га сачували у животу и снази, без чега нема не слободе ни величине. — Ми смо зато „издајници". Иису тобож издајници они што су нас БЕСМИСЛЕНО увукли у страковиту и пустошну драму што је паклена мржња јеврејска и двадесетвековна њихова припрема спремила. Иису тобож издајници они што су нам државу разбили изнутра и тако разбијену је бацили у рат преслабу морално и материјално. Нису тобож издајници они шТо су својим сулудим саветима и дел.чма припремили толике несреће српском народу.

поздравља

гради овоју будућност мирним и трезвеним радом. После одржаних гоаора претставници власти прешли су на трибину која је била искићена српским заста.вама, а затим је отпочео дефиле пред претставницимз власти и пред неколико хиљада грађана. Дефиле је слпочео са маршем II батаљоаа, који је са ззставом и музиком на челу промарширао испред трибине у савршеном војничкам поретку и под пуном, ратном сиремом, поздрављен од стране претставника власти и народа. Иза добровољаца наступила је чета С Д С са својом музиком на челу, а после њих чета омладинаца националнг службе и ученици и ученице свих средњих и стручних школа из Крагујевца, певајући национзлне песме нове Србије. Објективни посматрачи ове велике нациоиалне манифестзције, по ономе што оу видели могу да понесу само најбоље утиске и веру у сретнију будућност Србије и српског народа. Пре овога рата имали смо прилике дз гледамо разне појединачне или скупне манифестације, али ово што се одиграло у недељу у Крагујевцу превазилази, у позитивном смислу, све манифестације ове врсте, не само послератне, него и оне које смо имали и пре овога рата. Можда је било манифестација које су биле веће по броју учесника и посматрачз, али сигурно није било ни једне на којој се на овако видан начин показало јединство и конструктивни дух нт.ше омладине. Омладина је овога п; - та показала стварзлачку моћ српског народа на првом месту савршеном организацијом и дисциплином, како она која је прошла под оружјем уз звуке војне музике, спремна да брани своју Отаџбину и сачува свој нг.род од народних непријатеља, тако и она која је са националним песмама на устима манифестовала своју вол>у да допринесе свој прилог напретку и обнови Србије. По подне истога дана конпертирала је музика II батаљона у парку. Велики број грађанз., а нарочито омладине, искупило се у парку и топ поздрављало маиоћр.ње музичког програма. Б. Борчић

Не, они тобож нису издајници. Они су „борци за народну слободу и народну величину". Понављамо: прелазимо овде преко наше личне невоље, што смо то доживели и доживљујемо! Бескрајно је ситно и мало, према стихиским размерама наше народне несреће. ~Па то и не износицо да се потужимо ради себе. већ да покажемо као доказ ГУБЉЕЊЕ ВИДА И СЛЕПИЛА. З.намо ми да народ као целина не говори тако и не мисли тако. То говоре они што" су пред његовом несрећом криви, што су га овде и довели. Али, да ми нисмо доживели то опште слепило, — зар би ико могао пред народом тако говорити, а да не буде сам бачен под блато срама и камен смрти. Знамо ми да је народ у дубоким својим деловима и данас најприступачнији исти.ни и да, кад је чује, одмах је и позна. И кроз сузе патње успева да види и џрати се своме царском путу истине. Али, толика и таква копрена лажи, која му је преко очију бачена, и таква је подмукла и заглушна лаж посејана око њега, да на жалост тешку, само тек пос"ле крвавих и пустошних искустава, које гвоздена и неумсљива рука, као судбина, баца на његово тело и његова села и градове, успева да копрену поцепа и из густе мочваре лажи изнђе пред чисту божју истину.

'

. * А " 7**. 4..' - V' ;

Застава О,,народе наш, народе царског пута и орловских узлета, зар није боље и достојније теве, видети свој пут далеко испред себе, — а не овако као што ти то немилосрдно приређују сваког дана одрођени твоји синови, тек кад као слепац паднеш у саму несрећу? Д. Љ.

II добровољачког батаљона у Крагујевцу (Фото: Васпитпи отсек С.Д.К.)

Борба код Љубичева

Пре кратког времена, на оброн. цима Рудника, добровољци Тре ће чете Првог батаљона водили су неравну борбу са четом одметника Николе Калабића. У овој борби једна добровољачка десетина разбила је преко две стотине противника. Уочи поласка у акцију, десило се на телефону нешто необично При покушају да се из Рудника, где је Трећа чета стационирала. добију Страгари, преко жице се чуло свирање митраљеских ра фала... Било је несумњиво да се догађа нешто. То су потврдили су традан ујутру сељаци-избеглице из Влазнаве. И други су извештаји говорили да се јака банда „шумских" креће од Страгара према Руднику. У истом правцу кренули смо око подне са четр десет људи. Врело сунце сушило је прашину по влажном лицу, а кроз копоран су продирале барице зноја. По најжешћој врућини, са ко мандиром поручником Бардаком на челу, изнели смо заставу на највиши врх Рудника, Велики Штурац. У наставку акци.је, у ко лони по дедан и стоељачким стро јем прелазили смо стрме планинске обронке. стално у опрезности да не будемо изненаћени из неке дубодолине и засути изненадном ватром. На заравни Паљевина—Тавани, са ко.је се пружа поглед на Бело Поље и Чуку. идеалне положа.је за одбрану. приступа се осигурању. Три десетине одлазе у заседе. митраљези се постављају на све стране и одједном. од наизглед безначајних жбунова, поста.ју јежеви начичкани аутоматским оружјем. Негде у великој даљини, тако далеко да се ни место ни правац нису могли тачно утврдити, од.јекнули су први метци. Само за тренутак. да би одмах завладао мир хладовитим пропланцима и донео одмор после заморног успињања уз пла нину... Командир с једном десетином одлази серпентинама низ брдо, кроз местимично шумом обрасле 1

I падине, до оела Љубичевци. Тамо се налази извор бистре, хладне воде. За сваког друга који је у заседи, следовање воде износи пуну чутуру. Умор, одмор у хладу и свежа вода, то су нерзздвојни пратиоци добровољачке борбе. Извидница на средини пута јав ља о кретању љули по шуми. Удаљеност од осталих десетина износи пуна два километра и захтева много опрезности. Командир са тројицом другова прилази ближе. Са раздаљине оЛ стОтину метара, измећу стабала, примећу.је се већа група бандита. Један чобанин објашњава да су наредили сељацима да спреме јело. Сада се већ лепо примећују двојица, мало издвојени. ка ко седе дедан према другом. Командиров доглед доноси одгонетку: бандити играју карте. Поред њих стоји пушкомитраљез... Нико не може да одоли и да не пре-кине први игру оних који се сада коцкају. не само у своје паре. већ читавим својим радом коцкају се са народном судбином... Пада команда да се заузму полож,аји. На знак, први пуцњи гаћају коцкаре. Догледом се видело како карте лете по ваздуху. Жестока и непрекидна паљба .једне десетине уноси забуну у двадесет пута 1зчим редовима противника. Покуша.ш да се приберу и одговоре. пропадају .један за другим. Настаје јуриш, шумски се збуњу.ју, остављају оружје, одело... Заједно са новим двема десетинама, командир у јуришу изби.ча до противничког бивака. На све стране у нереду оружје и муниција. У дедном ранцу пронађено је мноштво бро шева у коде су бандити стгвљзли слику Драже Михајловића. Ових брошева зачас је нестало мећу добровољцима. Сутралан су се у брошевима појазиле слике командира треће чете п^ручника Мијата Бардака. В. От.

Ссћан# аа мрш&с —■ У епомен мојим палим друговнма Скоро је то било... У минулом дану, Пред вечитом тајном замрачених рака, Ко последњи поздрав мукли плотун плану, Хладна земља прими сен палих јунака. Тешко небо свило своје тамне скуте, Над увелим цвећем дрхти мирис кише. Ко гробови мрачни, сви болови ћуте... Нека стара жена вреле сузе брише. Препокрите велом племените жртве, Охладнела тела ледна страва бије. Крвљу мојом струји сећан»е на мртве На крваве дане што их прошлост крије. Под дрхтајем ветра ноћ лагано слази, Замириса земља задахом дубине, Мученик се вије по крзавој стази Да га спржи ппамен бола и горчине. Тешко је то било. Две године дана Завејаних судбом гнусног презрења, Са невином крвљу из властитих рана, Залевати стопе свога убеђења. Презрели су сласти првршног живота, Ведра младост снагом веру им је дала, А борба им беше вечита Голгота, Неумитан закон светлих Идеала. Волели су земљу што у болу грца И народ што вечно пати се и мучи, Испуњени надом и сузом што врца Хтели су да песма место крви хучи. Одбацише страсти што их живот нуди Прљав вртлог блуди, граха и срамоте, Раскинуше оков што спутава груди И блеснуше сјајем духовне лелоте. Сва надања њина у нама се крију Из сплетова рана ничу венци славе, Са поносом гледам на врх где се вију Заставе победе, силне и крваве. Било је то скоро... Мукли пл'отун плану, Пред вечитом тајном витешке судбине Другова, што крв им као суза кану У свете путире бола и горчине... Растко Станишић, добровољац

Омладина мора тежити за пуноћом и богатством ашвога И отуда мора тежити да буде снажна. Али, она неће бити снажна ако пође путем индивидуалистичке, већ само путем органске мисли. Јер нема јој лепоте живота, ни пуноће његове, ни светлости његове, ако трчи непосредно за срећом својом личном, веђ само ако пође неодољиво за срећом земље своје.