Srpski narod

Страна Ш

СРПСКИ НАРОД

6 новембар 1943

ИЗ МОЈИХ УСПОМЕНА НА НЕМАЧКЕ ФИЛОЗОФЕ у Написао: ОД мојих веза у прошлости са I Др Браниелав Петронијеви* немачким филозофима од нема- I лог су значаја и везе са професорима Рилом, Јодлом и Арни- општењем приметивши, да ја тиМОМ1 ме имитирам Канта. Алоие Рил (А1о15 К1еН1), профе- ^ад сам 1927 дошао поново у сор филозофије на берлинском Берлин да довршим своје испиуниверзитету, писац је опсежног ™вање берлинског егземплара, дела Иег рНМо$орН|$сНе КгИЈсј $гпиЈ Р И " није више био у животу. У(чије је треће издање у три све- М Р° ) е "24 у дубокој старости ске изашло 1924-26 год.), којим °Д осамдесет година. је стекао репутацију једног од Фридрих Јодл (Рмес!псН ЈосИ), типичних претставника Кантове професор филозофије на бечком филозофије у модернизираном о- универзитету, писац је неколиких блику (тзв. неокантијанизма). За филозофских дела, од којих су време мога бављења у Берлину ^ајзначајнија Историја Етике (Се1906 био је у берлинском фило- 5сН[сН(е сЈег ЕЉИс а!$ рНИо5орН|зофском часопису Агсћ!» Шг Ое- 5сНег УУ|55еп5сНаМ, у две свеске, 1сНЈсН1е Јег РНЛоЈорНЈе публико- треНе издање 1920) и Психологиван мој чланак о Зеноновим до- ја (1еНЉисН с)ег Р5усНо1одЈе, у две казима против кретања. У једном свеске, четврто издање 1916). Са од својих предавања Рил је о- њим сам ступио у везу пославши братио пажњу својих слушалаца му најпре своју докторску тезу, на тај чланак, што сам дознао од па затим прву свеску »Принципа једне руске студенткиње. То ми Метафизике« и расправу о Зеноје дало повода да му направим ну. У писму којим ми се захвапосету. Кад сам му се претста- лио на пошиљци прве свеске вио додао сам, да му је моје и- Принципа нарочито је истицао ме можда непознато, нашта Не моју »(етдебсНИНепе 0|а1екИк«, а Рил љубазно реНи: »АБег, Негг у писму којим ми се захвалио на КоНеде, :о *|е1е $сНаг($1ППЈде 11п- студији о Зенону назвао ме је 1ег$исНилдеп ип<1 1Нг Мате 5оШе »2епо гасИу|уи5«. За време мога т!г ипћекап! »ејп!« борављења у Бечу 1907 први пут У посети сам остао више од је- сам га посетио. Затим сам га чедног сата и за то време додир- сто посеНивао и био позиван на нули смо разне теме. Разговара- вечеру од њега и његове госполи смо поглавито о грчкој фи» ђе (која ме је увела у неколике лозофији и о разним схватањима отмене бечке куће). њених учења и њеног значаја од у дискусијама које смо погластране модерних мислилаца. Из- вито водили о метафизичким и . међу осталих ја сам нарочито психолошким проблемима изнопоменуо Наторпа (поред Рила сио сам му тако оригинална ретакође типичног претставника не- шења тих проблема, да је интеокантијанизма), који је Платоно- рес Јодлов за та решења био ве идеје идентифицирао са Кан- јако побуђен и он би саветовао, товим категоријама што је скроз да их што пре публикујем. погрешно. Са овим мојим миш- Уверавао сам га, да Не сва та љењем и Рил се потпуно сложио. решења бити публикована у друПосле ове посете одлазио сам гој свесци Принципа Метафизис времена на време и на Рилова ке, на којој радим. Доцније он предавања, која су била узор ја- би ми, и усмено и писмено, упу- мене био од немале важности, ципа Метафмзхкв и то је дело сности и прецизности (Рил је био 'Нивао питање о публикацији те јер сам одговарајуНе критичке Арним ревносно простудирао. И један од најбољих предавача фи- свеске додајуНи, да ће моје ме- примедбе на Брентанову теорију дело и моја лична сарадња полозофије). Осим тога његова прв- тафизичко дело, ако се ограни- боја пренео у моју раније (у могли су Арниму при саставу давања одликовала су се и из- чи на прву свеску, остати и не- чланку о Брентану) поменуту сту- брошуре Ерјкиг« 1.еНге уот Мтјвесном артистичком формом и- потпуно и недовршено. На то пи- дију о бојама и тиме дошао у тит (1907), у којој је он саопзражавања, а и понеки од н »его- тање ја бих му одговарао, да је везу са самим Брентаном. штио свој проналазак (та брошу»их списа написан је необично ја- рад на другој свесци н тежи и ј одл ј в умро јануара 1914 у р а је у исто доба и предавање у сним и импресивним стилом (ово компликованији него што сам ми- 65-ој години живота после дужег свечаној седници бечке Академиважи нарочито за његов спис о слио, али да се још увек надам боловања од мане у срцу. је наука). При крају брошуре АрНичеу). Д а *У успети. А када сам му 1912 ханс фон Арним (Напз уоп Аг- ним је изрично поменуо моје деЗа време свога борављења у послао наштампану другу свеску, п ; т ) б ио ј в професор класичне ло (као доказ да финитистичке Берлину 1922 посетио сам поно- из писма којим ми је захвалио филологије на бечком универзи- идеје »аисН Неи1е посН п!сН* аи5■о Рила, који се већ давно био на пријему видео сам колико је тету „ као класични филолог ба- дебЈогеп 51П<Ј«), а у једној од ловукао са катедре. Телесно оро- био изненађен, да је тешко пре- вио се нсторијом античке фило- примедаба додатих брошури стонуо био је духовно још увек дузеНе илак било изведено. зофије. Приредио је једно узо- је ове речи: »Оеп Нту/е15 аи{ ОЈсвеж. Запитао ме је, да ли још з а време тог мог четвороме- рито издање фрагмената стојич- огс!апо Вгипо ипсЈ сИе Ми1акаШувек заступам теорију дискретног сечног борављења у Бечу студи- них филозофа (5Јо1согит уеЈегит тип уегсЈапке !сН с!ег Е!п1е|1ипд простора. У вези са овим пита- рао сам и Брентанов спис ЧпЈег- (гадтеп>а, у две свеске, 1903-5), с)е5 !т Уог(гаде гИ|ег(еп У/егке5 н .ем Рил је поставио питање и о шсНипдеп гиг $1Ппе$р1усћо1од!е, бавио се проблемом хронологи- ^оп В. Ре1гопЈегЈк$ г \л/1е(еге «егЈгеометријској структури опаже- ко ј и ј е баш тада био изашао. Кад је Платонових списа и написао ^о11е Апгедипдеп регбопМсНеп МИног простора. сам Јодлу саопштио да се њиме крзтак преглед историје античке 1е|1ипдеп с!е5 Уег{а5$ег5«. На ово питање одговорио сам, бавим, рекао ми је, да му је ре- филозофије у КиНиг Јег Седеп- »^ег(уо11е Апгедипдеп« састојада је опажени простор, уколико дакција Нове слободне штампе Ш агЈ (1909). ле су се у следе^ем. Како је Ега непосредно опажамо, хонтииуи (Иеие Рге1е Рге5$е), тадашњег нај- С Арнимом сам дошао у везу пикур своју доктрину о минимуран, али да је тај исти простор чувенијег бечког дневног листа, преко Јодла, чешНе сам га посе- му изложио и на грчком у једном по себи дискретан, нагласивши упутила тај спис на оцену, али да ћивао (за време бављења у Бе- писму упуИеном своме пријатепри томе да овде »по себи« не би га он врло радо уступио мени чу 1907) и брзо се с њима спри- љу Херодоту, а моје знање грчзначи »ствар по себи« у Канто- Н а оцену, пошто не би хтео да се јатељио. Баш тада он је био учи- ког језика било тада минимално, • вом смислу (која је одвојена од замера многобројним брентанов- нио један важан историско-фило- то ми је Арним преводио рече- за ме не као систематског филоопажене појаве). На то је Рил цима »које на сваком ♦.ошку сре- зофски проналазак: да су наиме ницу по реченицу Епикурово пи- 3 °Ф а довољно. Иако нисам прилриметио, да он ову разлику тер- та у Бечу«. Ја сам одмах прихва- и Епикур и (његов ученик рим- смо, онако како га је ои разуме- мио пон УДУ, морао сам примити мина »по себи« потпуно схвата. У Т ио његов предлог, и он је у том ски песник) Лукрец разликовали вао. Ја бих га при том превође- као поклон једну опширну грчку даљем разговору саопштио сам смислу написао писмо редакцији. минимум од втома (претпостав- њу чешНе прекидао тврђењем, граматику. Рилу, да сам у међувремену, сво- Кад сам му после извесног вре- љајуНи да је минимум недељива да фчки текст не може имати о- Арним је умро 1931 у 71 -о| гоЈим испитивањем лондонског Ар- мена послао мој опширни рефе- реална тачка, а атом састављеи но значење које он репродуцира** дини живота. Он је био један од хеоптерикса, постао природњак и рат из Београда, он Је тај рефе- из минима) и да су према томе у своме преводу и да је смисао најбољих мојих пријатеља међу да сам дошао у Берлин да испи- рат упутио редакцији, али га ре- и они лретходници финитистичке текста друкчијм, додајуки какав немачким филозофима. *ам и берлински егземплар. Рил дакција није оштампала. Иако ја доктрине. Јодл Је био позајмио би тај смисао имао битм. Више И и>име завршујем ове моје у)е био тненађен тим мојим са- остао неоштампан, реферат јв за Арниму прву свеску мојих Прин- гтута дешавапо са да ми је дввао спомене на њи«.

Једна страна |. ■ Миро-

слављевог Јеванђеља (XII век]

> ' I'

мџцц-тшшнџ ј 1 тмШџшМШ ШШМШШШ I ШшН а ш§1! мг шШ:ШђШ ^ «I Шшм Ш МЖ. III •' р! ТНЦИ- 1ММЈ-М (■ Н1Л1/11/Г 4 :, ^тм(тф(шпт(Ц шр III Ш пџтт џ ш '№ '1\т1шти}у\ттт, • \мтшг-ћ[М1Атт . Ш-ШП7ЛНП'ШШИ« I ШЦ ^ Ш шткмттткпмЏ < ; • II {■ II ЦТД М^ШГЏк ' 1 ; |1|||||#1:1рИр' т

н1: /. ЦНЦрнрМЈрМН

II ; |р ШЦШАШ11ДШ1 ;

за право приме^ујући, да ја боље разумем оригинални текст од њега, класичног филолога. Нарав. но да се томе није било чудити, пошто сам ја не само стручни филозоф него и специјалиста за финитистичку доктрину (док Арним ово друго није био у довољној мери). Јануара 1914 видео сам се последњи пут с Арнимом. Како сам се у међувремену (нарочито 1912 и 1913 године) озбиљно бавио учењем грчког језика, чим смо се поздравили цитирао сам му на грчком почетак Ксенофонтових Успомена на Сократа. Био је изненађен не само сигурношћу мога цитирања него и правилнош*>у акцентуације. Одмах ми се понудио, да ми он сам даје даље лекције из грчког језика. ЗахваГливши се на љубазној понуди, рекао сам му да понуду не могу примити, пошто се осећам срећан што сам научио грчки толико да могу преведене грчке текстове проконтролисати оригииалним, и пошто налазим да је то