Srpski narod

Страпа 4

СРПСКИ НАРОД

6 иовембар 1943

Недељни преглед међународних догађаја ИДН И ХАЛ - ПРОДАВЦИ ЕВРОПЕ

Конференција у Москви је завршена. Рузвелт је одмах изја* вио да је резултат конференције јако повољан. Он има право: резултат је повољан по совјетску владу, Која је добила хве шта је хтела, а није дала ништа шта се од ње тражило. Британоамеричка штампа, наро чито британска штампа је» испрчетка прилично кисело коментарисала комунике са конференције. Тек затим (пошто је добила инјекцију од министарства за информације) почела је да пише у нешто слађем тону, али се у том писању не осећа искрено задовољство. Када енглески лист пише: „Ниједна конференција до сада није донела толико коикретних закључака", онда у тој реченици можемо прочитати и једну трагичну иронију. Заиста, нц на једној конференцији није било издато толико држава, а није било толико пореченици можемо прочитати и САД, као што је било на москов,.ској конференцији. У Москви су Идн и Хал попуСтили у погледу совјетских захтева . према Европи. Они су стварно продали Европу, уколико се може продати роба која није у поседу продавца. Да са ког гледишта ггосматрамо закључке московске конференције, морамо признати да она претставља потпуну капитулацију бритапске политике према Ерропи, као и капитулацију америчке политике према Совјетима. Сада видимо да је капитулација заразна болест: Бадољо је капитулирао на 'захтев Британоамериканаца и Британоамериканци су се заразили капитулацијом. Они су капитулирали пред совјетима. Ако се болест прошири и даље, онда ће најзад и Совјети капитулирати, јер имају за то предиспозицију створену њиховим фантастичним губицима на бојиштима Источног фронта. Своју капитулацију Черчил-и Идн прикривају шареним речени цама, али озбиљни британски ли стови пишу: „Добро обавештени кругови не могу да због резултата конференције „бацају од радости капу с главе увис"!" За Британце не постоји разлог ра се радују. Ни за Америкаице. Они и сами признају да су на конференцији постигли сагласност по неколико питања. Да су друга питања предата на реша^ан>е нарочитим комисијама, а да је о извесним питањима било само дискусије. Шта то значи кад се преведе на разумљив језик? То значи да су по неким питањима остали тако далеко од саглаСности да су. морали избећи даља расправљања и побећи од тих несугласица у мање „брдовиту" оббласт. Али ни у тој области није ишло глатко те су зато многа питања одложена, а можда и сакрањена на тај начин што су предата у комисије и поткомисије. То је познат начин избегаван>а одлука који је примењивало Друштво народа. Дакле, само Један део питања. могао је да буде решен на московској конференцији. Зато ко-

мунике има много речи, а мало садржаја. У њему се ништа не каже 0 на.јважнијим питањима која су интересовада цео свет, а нарочито Европу. И из тог ћутања можемо да изведемо закључак да су Британоамериканци имали тешкиих борби на тој конфереццији ,а мора.ју да попусте пред Стаљином, и о томе свом попуштању не смеју да говоре. Они су попустили у питању западних граница СССР. и тиме су предали Совјетима Финску, Ертонију, Летонију, Лигвани.ју, Пољску, Румунију. Они су попустили у питању зоне стратегиске безбедности Совјета на северу и тиме су предали Шведску, Норвеш ку, и Данску. Они су попустили по питању совјетске стратегиске зоне на југу и тако су предали Совјетима Турску, Србију, Бугарску и друге балканске државе. Као први резултат те предаје појављује се наредба „југословенске владе" у Каиру, према ко јој Дража Михајловић мора да распусти своју организацију, јер према совјетском захтеву на Бал

кану може да постоји само један „генерал", и то комунист Тито. Према писању шведског листа Свенска морганбладет, Пурићева влада мора да се пресели у Москву. Као друга конкретна последица московске конференције створиће се нарочити одбор у Лоидону, који ће радити на исти начин као што ради Медитерански комитет. Као што је познато, тај комитет ВишИнског већ је. створио такву ситуацију у Алжиру, да тамо крмунистичка руља проглашује совјетску републику. Овај лондонски комитет ће такође да буде комунистички штаб за Британију. Британоамерикаици покушавају да се учтиво смешкају овоме Стаљиновом, поклону, али нема сумње да је њима тешко претворити гримасу огорчености у осмех. Британија је навикла да гле аа Европу као поље сво.је политичке обраде, а сада мфа да се п г мири с тим да ће Европа бити уоквирена у троугао МоскваЛондон—Алжир, у троугао са-

стављен од московског центра и два комитета. И поред свега тога, Британрамериканци нешто причају о неким плановима послератног уређења Европе, ка>о да не схватају да" 1 ће московска тиранија (у случају победе над Европом) побркати све планове Лондона и Вашингтона То су смешни пла; нови. Намера да се васпостави Аустрија је комбинација глупости и тврдоглавости. У Лондону још нису до сада схватили да постоји таква повезаност Немаца бивше Аустрије са Немцима Рајха, да се не може рдвојити никаква Аустрија. У Лондону још нису схватили да бивша Аустри.ја није имала природних услова за живот, и зато је била болесна тачка на организму Европе. У тој намерц да се васпостави Аустрија, можемо видети тврдоглаву тежњу да се карта Европе пошто-пото црта према застарелим, неприродним схватањима и да се из-

бегавају природне комбинације етнсгграфије и економије. Мисао о Аустрији је реакционарна мисао. Али реакционарност московсне кон ференције иде још даље. Тако је решено да се после рата Оствари једно међународно тело, које ће имати функције Друштва народа. Европа је већ доста патила од те ненормалне .институције, и зато неће пристати на понављање масонског експеримента. Уосталом, од кога би се састојало то Друштво народа, када би Совјетска Унија прогутала једно 15 европских народа?. Московска конференција није водила рачуна ни о чему, осим задовољења тежњи и прилагођивања Британије и САД совјетским захтевима. Тако је учиње^ на једна страшна издаја према Европи. Зато су многе земље јако забринуте,

Московска кокференцф - уједкњека Европа

Било је јцш разних чуда у историји света, али оно што се већ десет дана одиграва у Москви, превазилази сва светска чудеса која смо до сада прежирели Ту Московску конференцију требапо бц пре назвати белосветском завером противу Европе јер би јој тако што пре одговарало стварности, него каквим већањем просвећених људи, који су се састали да би учинили какву услугу или добро културном човечанству. Једна азијатска и д*е поморске државе и ни једна кочтинентал,на држава Европе, састали су су преко својих министара спољних послова, да кроје судбину европским државама и да Европу черече по свом ћефу и пљачкашким интересима. Заиста у XX веку највеће људске просвесвећености догађају се

чуда. Огроман светски капитал удружио се са убицама једног највећег европског народа, наоружаним .до зуба, да уништи ко• левку културе и цивилизације чо вечанства, древну Европу И да би трагедија европских народа била још већа и страшнија, сав друштвени талог, сви перверзни елементи и криминални типови ев ропског континента ,нашми су се удружени под заштитом азијатскот бољшевизма урличући: смрт Европи. Све то још не би било ништа опасно, да овим удруженим злочинцима и њиховом организацијом не управљају мрачне силе света од стране јевреја, који држе огромни капитал Енглеске и Америке, гурајући у ту светску заверу англобританске народе, који због својих личних интере-

са нису никад били пријат$љи .Европе. Треба уништити сва културна добра Европе и на њеним развалинама подићи иови свет. Треба унишгити милионе просвећених европских народа чију интелигентну сарадњу не могу да свара белосветски јевреји, јер им разоткрива себичне циљеве и ограничава концентрацију светских добара у њихове погане руке. Треба побити европску децу рођену у најузвишенијој људској заједници, браку и заменити' их копиладима рођеним.у бољшевич ком проституисаном друштву, јер се од првих с-тварају ■ челични људски карактери и браниоци устаљених светиња људске заједнице, док се из моралне каљуге других, стварају роботници, људски аутомати без душе и срца.

Савремени коцкари

— У овој партији покера имала су сва три партнера »флеш роајал«.

Треба уништити један слободан и задовољан живот европског културног човека и заменити га животом људске животиње осетљиве према кпути и р&^ волверском метку у потиљак. То је њима потребно ,јер први брани и пружа отпор својим слобод ним мозгом размишљајући, те на тај\начин квари планове ропске потчињености ових злочинаца у моралној и материјалној експлоа тацији, док други резигнирано примају све у тоталној замрачености душе, и мозга, јер. нису у стању да повуку разлику између добра и зла. У таквом једном сосу нашли су се преставници енглеског кул турног народа, који је до јуч.е припадао. европској звједници и заједнички сарађивао на њеној просвећености и моралном подизању. Зауларени златним уздама јеврејске свемоћи, озрегли у греховима почињеним према људском роду и према сопственом народу, гурају непрестано напред јер им је одступница немогућа. Не више са бољшевизмом, не• го и са сатанизмом, удружиће, се у заслепљеној мржњи према суседу коме су се замерили првим грехом, јер нису способни да се изнад своје погрешке, уздигну као људи, Својим издајничким радом довели су свој рођени народ пред алтернативу да скаче у амбис: силом или милом. То је политика енглеских плутократа који су измешали своју крв са јеврејском крвљу за љубав јеврејског злата. Сад су лор дови бољшевици и носиоци високе идеје за социјализацију данашњег друштва. Људи који су, исисавајући зној и крв енглеских радничких маса, стекли огромна богатства, обукли су јагњећу кожу и размећу се добром всљош (Наставак иа б-ој страни)