Srpski narod

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

МЕБУ СЕЉАЦИМА Нако српски сељак оазмишља и гледа на данашње ствари — Срлсни сељан-домаћин у много чему може да буде пример шнолозаним људима.

лпна мора да буде опрезна и по» ступка јер прерано сазревање и аатрпано помућено знаше може да је затрпа и окржљави. Преурањеност, иепоступност, чеутеме. љеност, непогпуност у изгрздл,ц омладицског лика јесте гробље да рова и даровитих куда је кому» низам нарочито многе олвео и покопао. Према томе свзко стицање нових знан>а и мисли има У толико значењз и вредности у колико употпунЈуЈе и уобличава омлздинску моралну дичност, С тим у вези је нео^пходност да омладина посвети много пзжње развоју, утанечавању свогз укусз и свога интереса, да открије и Ужива у прзвим и истинским вредностима божанским и људским. Ако српска оиладина препород8 свој живот тада ће попустити оклоп еудбоиосних и страшиих прилика у које је оковзн српски народ. У том случају би с здаи»им борцима за српски живот било лвкше да издрже у св ■>» јсј борби и залагању које ни» је само војничко, ма да је то оллучно, већ и културно-просветно, чзк и политичко у највишем знзчен>у тог појма. Непосредни задани садање српске омладине оцртани у главном у два правнз српског омладинског покрета су: лобровољачки покрет и Напионзлиа служба зз обнову Србије. Кад старији и позвани изиевере онла, уз скупу цену, појављују се на позорнипи нзродног живота млади и незнани да својим жртвама и животима савлздају ток пропадања и уништавања свога народа и да га преобрну ка успону. Под том светлошћу треба посматрати те две омла динске снаге сгЉремене Србије. Омлздина не сме дз клоне духом већ мора својим животом и радом да поврати своме народу веру у светиње без којих му не ма живота, а на које је он пљуну< у . које је погазио по нагоз '• ру и навођењу других. Њено је да на својим млађаним душама и плећима издржи ударце су.-бнчс и кгби. Српска младост се дачз; бори не само за голи живот свзга народа, који је одиста угзожен, већ се бори и за своју властиту будућност чији се темељи већ гада изграђују. Стари су нг измаку и уморни. Пред омладином је живот, жњеће што посеје. С тога се од ње тражи дз изгубљено надокнади, да све што је добро умножи, и тако преиеее онима који иза ње долазе, да би они.даље и више наставили. јер живот и напредак су мучци успон без предаха. Данас када смо осиротели, срп ска национална омладина морг ла буде јединствена и да се поклони пред идеалом своје народсе историје. У васпитању омладине и нових покољења лежи еудбина српског народа, као ч » свих нарлда. У заблуди су они који мисле да је рзтно поље главно поприште у несрећној б"р би народа. Одлучнз битка међу рррОДима бије се на пољу ваСгшта!ћа и изградње новијх покољеља. Стога само кроз нова и боља покољења можемо у нашем народу створити боље друштво и бољег човека: нови и бољи порепи долазе кроз нове и боље *.уде. Данас смо, м>! Срби. пред поиовним исггитом наше расне снаге. Само ова борба не сме и не може да се води оруж.јем и крв»у којих нам је мало преостало »ећ снагом духа и свести у чему

Чачак, 1 новембра. — Задњих данз имао сам прилике дз разговарам са достз сељакз. Ни на једнога нисам наишао који не би био против такозваних „шумсннх", без разлике како се они '.зову или чијим интересима оии служе, Сељаци уопште и де праве неке р&злике међу њима, У очима сељака „шумски" су и по поступиима и по последицама углавном исти. Скоро без изузетака они врше разна насиља, отимаше и реквирирање хране, стоке, принудно узимаше новца, одеће и обуће, насилно одвођење млађих људи У шуму, вршење та козвзне „мобилизације". Они доМзћини који им се одупру и који им покушају да ускрате оно што они под терором траже бивају кажњени, убијани, заклани и пале им се домови. Мирном сеоском дом|^ину, ноји изнад свега жели мира и реда, да би у миру и реду могао да врши свој посао и да преживи ова тешка времена, и не пада на памет да врши неке саботаже или ма какве неприлике према ма којим властима. Напротив, он се тога плаши као живе ватре, јер добро зна какве ће га последице снаћи догоде ли се какве саботаже у његовом селу или околини. Шумски одметниди и бандити знају тачно за ова осећања и расположења сељака, па то без душно и цинички искоришћују. ♦ * * Агитација шумских о скором свршетк!У рата изгубила је сваки основ међу сељацима. Преко целог лета, одмах после прошле зи ме, одметници су стално говорили сељацима како ће се рат свршити за најкраће време. Давали су и рокове: до Ђурђевдана, до Видовдана, до Велике Госпојине, до краја септембра, итд. итд. Све се то показало као обична лаж... „Било нас је, кажу сад сељаци, који смо им у то и поверовали. Ко не жели да се рат што пре сврши? Ми то сви желимо, а то и „шумци" знају па нам о том увек говоре, па и помоћу тога уцењују..." Сад сељаци виде да су их и у овом погледу вукли за нос, и ништа им више не верују. Кад би још чаршија, позадина, у овом погледу била разумна и мирна, кад с те стране не би долазили још увек гласови о скором и брзом свршетку рата, село би с те стране било сасвим спокојно. Сељак добро зна да од њега ни од целога српскога народа не зависи ни за длаку кад ће се овај рат свршити, као што добро зна и то да српски народ не може ни за длаку утицати на сам исход овога рата. И за то је данас сељак целим својим бићем за мир и ред и има најпуније ра.

српска омладина мора дз одигра отсудну и судбински взжну улогу. У закључку треба подвући тро струкост истовременог задатка српске омладине. Прво, изградња свога младалачког духовног и физичког лика и животног стила. Друго, у садањим тешким при

зумевање и одобра.вање за политику К9ју води генерал Недић, а коју бране српски добровољци. • • • „Шумци" су по селима, где су год долазили, водили највећу агитацију против доброзољаца. Шта све они о на.ма нису говорили? Претстављали су нас. као странце, као обичне пустахије, као крволоке, као гладне курјаке који пљачкају и* буцају све на што наиђу. Стога она села, где

раније нису билн добровољпи, с највећим неповерењем и страхом сачекују наше' јединице, а многи у почетку и беже пред нама. Тек кад се увере у сасвим супротно, сељаци се враћају и до-

лазе с нама у везу и причају нам отворено о свему, па и о том како су им и шта су им шум ски о нама говорили. Да би и ово спречили и онемогућили, шумски бандити прете у главу сваком оном сеоском домаћину који дође у везу са добровољцима и многи сељак нам је говорио овако: „Ми видимо да сте

ликама по васцели српски род да му буде савест, заштита, охрабрење и неугасна нада. 7 реће, да већ сада у пуном наг.ону свога бића, започне изградњу једне високе самосвојне етнке и културе, да се тиме и:торпско послање њеног народа до краја испуни. М. Ч. Вучковић

ви наши и добри људи, да ви нама никаква зла не желите и не радите, ми видимо да ви идете правим путем, баш онако ка• ко је народу данас једино добро и могуће. Али, шта да радлмо? Кад ви одете из нашег села или краја, онда се одмах појаве шум ски .кокошари" и „гибаничари" и траже и кажњавају на разне начине — често и убиством сваког оног за кога су сазнали да је с вама дошао у везу и лепу реч с вама поразговарао..." И сви од реда сељаци изјављу-

ју жељу, и то у сваком месту где смо досад били, да останемо стално с њима и поред њих и кажу нам да би тако најсрећнији били, У том случају шумски се више не би смели појавити у њи-

ховој средини, па би они на миру могли да врше своје послове и да одговарају свима својим дужностима и обавезама којих су они далеко свеснији него многи грађанин. * • • * О чаршији и многом грађанину сељак има врло рђаво мишљење. Сељаци нарочито замерају много оним грађанима који су у макаквој државној или општинској служби па од тог имају и плате и свв друга преимућства и заштиту па не врше савесно и поштено свој посао. Ти би људи, каже сељак, у првом реду требали да помажу својски и пре дано генерала Недића и да свима осталима буду пример какав треба бити. Сељаци врше хвоју

дужност, оии слушају, они обрађују своЈа поља, они лају од себе све што треба даги, они су за потпун ред и мир, па зашто не би то исто и господа радила, у толико пре што они примају и плате и награде за својв положаје и за свој тобожњи рад. Од многог сељака домаћина могу са често чути и овакве примедбе: »Ни шумски не би могли да буду оно што су били и што су, њихови би зулуми били кудккамо

(Фото: Арх- В. от. С.ДЛС) ман>и да их својим нерадом, својим непоштењем, својим двоструким ставом не помажу разнорззна господа из наших градова и из Београда...« * ♦ * Бивши политичари и бивше партије као да су изгубили сваки ослонац и поверење међу сељацима. О њима се данас по Селима мало шта чује и мисли. Још да није старих партијских ђилкоша и кортеша, разних „главешина" које су живеле од старог партијско-политичког живота, нико о оном старом не би више ни мислио. Сељаку је јасно да се старо, што се овог тиче, никад више не може вратити, да је стзрим политичким делијама ,и партијама одзвонило, да ми данас преживљујемо дубоке промене целокупног живота. Сељак у вези с тиме каже још и то: „Да се више неће вратити стари партијаши, види се и по томе што су и сами дигли руке од нас. И они што су остали овде у земљи и они што су нас оставили па побегли у страни свет, више нам се 'не обраћају. Најбољи је доказ да више за њих хлеба неће бити/а зна се да су они раније увек нама долазили само онда кад су могли да очекују да ће преко нас доћи до своје сласти и власти..." П. Марковић, * добровољац

ДобрОВОЛзЦИ, Верујте заносу распламтеле младости и никад не посумњаЈте у себе. Верујте у вашу огњеиу сиагу. Не дајте да отров сумње нагризе чисту и гранитну веру срца вашег. Лепотом и светлошћу борбене и градилачке младости осветљавајте данашњицу и указуЈте на нови пут учмапим и заспалим савестима, вашим још несвесним ипи посрнулим друговима, и онима ко]и +>е иза вас доћи. Јер ви сте, добровољци, кристални чист израз народне патничке душе, кеја се мучи да пронађе прави пут народног живота и да каже нову реч.

Нови добровољци у IV батаљону