Srpski narod

уАИгртт 9 \

СРПСШ НАРОД

/ Јапуара 7944

Будућност малих народа и њихов значај у Новој Евроли

Иоторија Евроие. за гсоследњех сго година, била је у знаку нацмонално државне мисли, која је на нашем контнненту сировођена скоро до крајње мотуће доследноли.. Није било готсјво ннједног народа, који'је бројао више од- милион приаадника, а да није створио евоју сопетвену државу. Ово стремљење дало је правац ратничком и политичком. развоју догађаја, али је било крунисано успехом. У ночетку наше епохе, дошло је до ратова за- уједињење два велика народа, Немаца и Италијана. На место ранијих династичких малих држава и поцепаности у Средњој Европи створене су две велике силе, које су дале основицу за уједињење немачког, однос.но италијанског народа. Често је указивано на паралелу, да се то догрдило готово 5', исто доба., на једној страни у годиштима између 1886—1871, на другом између 1860—1870. И на Југоистоку у исто раздобље,: ослобађајући се турског гослодарства, стварале еу се у више етада националне државе: Грч* ка већ 1830, Румунија 1861, Србија од 1868, и Бугарска од 1878. Оба балкаискз рата лиКвидирала су готово цео посед европске Турске, којом је нри.тиком Албанија, као последња, задобила- државну са.мосталност. Три велике силе, три царства, •воја су бодовала од исте заједннчке болести —• супернадионалног сасгава, распале су се прошлог светског рата, Као прва је руска царевина доживела своју судбинУ) еатим Аустроу : гарека Монархија, и напослетку сЈ?лтанат Оеманлија! Народи" тих трију царстава створили ( су сопствивз државе. Показало се да су ове новостворене државе стваране под рђавим околностима. Несигурн-ост, ратничка политика, изванредне мере, савези против својих суседа, наоружан 3 е у служби неке савезничке политикс, са Државама далеко удаљеним И за стране интересе, довело је да привредне изоловапости. Царински зидови онемогућавгли су тржиште сопствеНим произволима, што је довело до даљих ограничења и привредне кризе. ГГо се прво догодило код-атрц^Них народа Југоистока, затим је обухватило цео свет. Тиме је 1дошло до незапосленооти, оскуДице, осиромашења, до неочекиваног наличја тако жељене неаависности. Многобројне мале државе ниеу биле у стању, да се сопствеШом снагом одрже. Узрок томе није лежао само код њих, и код суседа било је исто стање. Истина, преговарало се, закључивали споразуми, али се није могло изаћи из овог зачараног аабиринта. Западне силе нису ииале никаквог интереса за мале 1државе, да- им помогну, иначе би у тим малим народима изгу'били своје сателите и вазале. Уосталом такав је био однос и међу великим силама. У свету су се указале снаге Лотпуно другог обима, него што је то био случај код европских

народа. Те силе — ваневронског порекла — почеле су угроЖавати водећи нолитички и пр-ивредни положај Европе. Европа је је себи морача н&ћи излаза.' Европ.а је у садашњем рату створила свој нови 'свет: мобилисала све своје правредне : снаге,. улрегла сву своју расположиву, радну снагу, и ароизводе плански расподелила. . 11редг опасношћу,; да Евроиа престане п.одтојати, оца, је ,оне" могућљм, да се у долит.цци и привреди води б >р0 ј свих пр",тиву свихЕврона ђе већ за време рат-а осигурати ,;сч -је .. прво ме.рто и даље међу крктиненти ма. Европа ће у будућности мо рати дати најбољу робу и' производе, да би конкурисал ј другим конкуренгима, и да би (г.ихове производе могла дз. пл&ти. Неће. бити довољно, да например швајцар.скч фабриканти сатова или немдчча хемиска иадуетрија рлржи сроје продукте на висини, 'мора че повећати и подићи квалитет поврћа, бутера и уљарнца југои чочних аграрјтих зе,маља, да би ге исти проНзв^ди тражили у цело.«" сзСгу, 'кг*б рецимо данас холанд-.ки ир и .француско вино.' "С" др> ге стране европска индустрија, мора ссигурати одлично тржшите иа сспственом' кОнтиненту, Тиме ће евоопски гељзк уложити у свој. рад више трудл ч када. као. Иаграду бУде Добш; ипдус^риеке пр.оиз^оде, "који" су му до сада .били иед.0к'уч1!и.' Сељак не"ће мораги више да ради него до сад, али пЛа.нски и разумно,тиме" ће имати удобнији живот, боље ће се Олевати, боље становати, биги веселији •цриликом својих празника. имаће времена да се одмори, и п0за'бави и другим светом. '■' За повећање гроизвода. за подизање општег животноГ стандарда, потребно је и образовање, школа и нгука, нарОдно про* евећивоње и Народна култура, сва она чуда, ко'јд је свет видео у националсбција.чисТичкој Не-'мачкој, која се руководила 'старом нарбдном изреком: „Има лр ■сељак пара, онда их им<5 -не^ свет".. Ово повећање културноГ нивоа не може бити интеонанионално нити евроПско': свака права култура вбзана је за свој народ, само народна држава може над њом да бди: Нлгћтз не би бвдо погрешније, него.једну : европгку државу. један тип државе узети као углел,. свака држава мор.а се сшако уредити, како 'то 'одговара душевнчм,' духовним. рагним и географским условима једног нарОда. Зато ће Европа задржаги своју шароликост и у државнОм опеегу. Биће краљевина и- република, демократије и ауторктарних држава. Каб што на еиропском Северу, налазимо ' демОкр^т: ску републиКу Финску поред краљевине Данске,- ауторитотивну Норвешку поред Шведске, која ужива спољнополитичку слободу — тако ће се и на Југоистоку Европе стварати слика разноликости: Европа нвде'за таблонско уређење, то је идеал Америкава-

ца, Европа је за природни развитак држава и народа који у њима живе. У будућој Европи, суверенитет свих држава претрпеће само једно ограничење, а то је право вођења рата међусобно. Ратова' у Европи не сме више бити: ако се мора ратоваг ти, онда то треба да буде рат свих Европљана, на једном фрон ту, против ваневропског нападача. Разноликост народа, културе и вере, дзје потстицај сталном такмичењу, такмичењу које ствара челичне. снаге, . богатства и вредности. Европа • је, »и поред разбацивања својих снага, до сада одржала свој водећи положај у свету: — благодарећи овом богатству Европа ће и у Шудућности постојати. Др. Валтер Шнефус Берлин

Удружење ваздушних убица

Један случај хтео јб да ее открије страховита позадина америчких терористичких напада на цивилно становништво, који изазирају толике невине жртве међу нејаком децом, незаштићеним женама н немоћним старцима.

НЕПОЗНДТИ ПОДАЦИ ИЗ „БИОГРДФИЈЕ" ЈОСИПД БР03Д

Маршал" Тито стајао је вези са атентаторима Народно-ослободилачки покрет ,доршала" Тита и шегових доглазника, Ивана Рибара и Сулејмана Филиповића, који има за циљ да „ослобађа" народе бивше Југославије од окупатора и „четничких реакционара" Драже МихаЈловића, није новијег датума, те, према томе, корен трга покрета не треба тражити само у сквиру догађаја који су се одиграли за последше две три године. Ако дубље загледамо у пореклр и мсторијат овог народноослсбодилачког, боље рећи, антнсрпског покрета, видећемо јасно целу његову позадину и инсценациЈу и, што је наЈглавније, сазнаћемо ко су његови прави актери, чиЈе су они народности и шта их уствари руководи . у њиховоЈ „родољубивој" акцији. Несумњиао је — судећи по прошлости Јоеипа Броза, у партизанскоЈ акциЈи „нареченог" Тита, као и по прошлости његових главннх помагача коЈи су већ годинама стаЈали с шиме у дослуху — да је главни духовни агенс целе Титове акције поникаок у староЈ, атавистичкој мржњи Тита и његових следбеника према српском народу, према свему оном што Је српско и на српским основама изграђено. Када наша српска јавност буде сазнала само за неке податке из криминалних анала бивше Југословенске полициЈе коЈи се однссе на „родол>убиви" рад Јосипа Броза и његових „бивших" помагача, пред н>ене очи, искрснуће права, неретуширана слика овог бољшевичког „маршала" у Хрватској, некадашњег бравара из села Клањца у Загорју. Наша јавност треба да зна, између осталог, да је Јосип Броз, још пре пуних десет година, фебруара иесепа 1933 годице, у друштву Петра Пасарића, железннчког чииовника из

предесгт годииа у тесноЈ на Краља Аленсандра Загреба, и Мије Јандраша, земљорадника из села Горњи Чеки, срез Загребачки, извршио један дрзак, разбојнички напад на жандармериску патролу у селу КаЈзерици код Загреба. Затим, да је исти Јосип Броз, сада „маршал" Тито, исте године кривично одговарао за фалсификат новца, када је, захваљујући својој урођеној вештини у овој врсти посла, успео да фалсификује око 733 примерка Југослсвенсклх новчанида од 50 дииара. Овај фалсификовани новац приликом претреса пронађсн је код његовог тада првог доглавника МиЈе Јандраша, који је на саслушању изјавио да му је овај новац дао Јосип Броз. Треба поменути Још један податак из „биографиЈе" Јосипа Броза — Тита, коЈи ће несумњиво наЈвише заинтересовати нашу родољубиву Јавност, нарочито ону коЈа још није начисто с тиме шта се крије иза паравана такозваног народно-ослободилачког покрета „маршала" Јосипа Броза. Наша Јавност лако ће моћи тада да објасни себи и једну, на први поглед, необјашњиву ствар: наиме, откуд то да се у штабу „маршала" Тита данас налази и дојучерашњи хрватски пуковник-дезертер Суљо Филиповић као и многи други који су до недавно били на челу свих „родољубивих" акциЈа у Босни, нарочито оних које су вршене у домену где је живео српски православни живаљ. Родољубиви Срби треба да знају да је, пре неких десетак година, Јосип Броз стаЈао у тесноЈ вези са тадашњим атентаторима на Краља Александра, Хрватнма Поспишилом, РаЈићем, Краљем и Орепом, коЈи су извршили рушење пруге код В. Гориде куда је Краљ Александар требао да прође. Атентатори су, после неуспелог атентата, ухапшени, сви осиш Орепа.

Сви ти досадашњн терористички напади на немачке и остале градове показали су }асно, да н,ихов циљ нису никакви војнички објекти, већ рушење приватних зграда и убијање цивилног становништва у маси. Да би се авијатичарима издао такав задатак потребна је велика доза цинизма, али Је исто тако потребна бездушност оних који та наређења извршују. Због тога Је америчка ваздушно воћство заиста морало да изврши пажљив избор приликом регрутације терористичких авијатичара. У томв је, изгледа, одлично успело. Од посада оборених авиона над Немачком изашао је жив један човек цинична осмеха, крволочна израза. Био је то једаи преживели амерички авијатичарк Са највећим изненађењем немлчке власти могле су очигледно констатовати један заиста гангстерски напис исписан крупним словима на леђима његовог ав»јатичарскрг комбинезоиа. »Удружење убица« — значио је тај напис на енглеском језику. Очигледно је да св од оваквих људи не може очекивати нмкаква чоречност. Не само шт* они са највећим задовољстаом извршавају наређења својих претпостављених, већ управо са бездушношћу и садизмом пуштају своје бомбе на гОлоруко становништво, без и трунке гриже савести због беспримерних злочина које на тај начин врше. Утврђене чињенице говорв најречитије. Америчко подземље,' које је већ одавно својим злочинима и свирепостима показивало свету наличја Америке, са свима најгорим људеким инстинктима, сад је јавно дошло до изражаја кроз америчку авиацију. Америка је оваквим поступцима себе избрисала- из редова културних народа, показала се у правој боји, а историја ^е несумњиво ударити свој најцрњи жиг на овакве методе вођења рата, којима пада као жртва цивилно неборачко становништво, претварају се у прах и пепео читави блокови градова који елуже нскључиво за становање цивилног становништва и бесциљно ге просипа невина крв, ма да већ мора и Енглезима и Американцима бити јасно да се терористичким нападима из ваздуха Немачки народ неће сломити и да на тај начин ни у ком случају неће доћи до победе. Победа на крају имаћв да се реши на бојноме пољу у борби са моћном немачком вој ском, која одлучно чека дан д«> финитивног обрачуна.