Srpski narod

I јануара 1Р44

СРПСКИ' НАРОД

Страпа 5

„НА ТИТОВОЗ ЦРВЕНОЈ ЗАСТАВИ ПИШЕ: СМРТ И ИСТРЕБЉЕЊЕ СРПСТВА" Говор министра народне привреде Др Милорада Недељковића

На великом народиом збору у Ваљеву министар народне привреде др. Милорад Недељковић одржао је велики говор у коме је рекао између осталоп „Много пута смо се за ове две и по године састајали да се братски и пријатељски поразговарамо о општим приликама и невољама у које је запао српски народ. Али никад није потреба за оваквим опште-народним састанцима била већа, него данас, када српски народ понова стоји на једној судбоносној прекретници, и када има још једном да својом главом одлучи којим ће путем поћи: у смрт или у жизот! Пре три године одлучивало се такође о судбини српског народа. Али тада српски народ није био дсвољно обавештен, и није имао могућности да сам слободно одлучује о својој судбини, па му његови лажни пријатељи и лажие вође наметнуше одлуку да је БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ. Ти лажни пријатељи српског народа били су ЕНГЛЕЗИ, а лажне народне всђе били су разни нлаћеници Енглеске. Требало |е тада што више туђих народа уплести у борбу против Немачке, за спас плутократске Енглеске империје. Узалуд су најбољн синови Српског народа доказивали да вам од Немачке не прети никаква опасност, и да ми нисмо дораслн да се, усамљени, хватамо са Немачком у коштап, нашем вароду су туђински агенти завртели памет, в увукли га у рат, уверавајући га, да ће нас ЕнГлеска обилно помагати у рату, и да нам гарантује наш опстаиак и нашу будућност. Енглеска помоћ показала се и у нашем случају, као и према: Чесима, Пољацима, Французима и многим другим народима, као проста лаж н превара, и ми смо изгубили на пречац рат. Да се мажар после српски народ смирио, н, пошавши за генералом Недићем, потражио себи спасев>е из ове катастрофе лојалним измирењем са победником, ми смо могли да у мирном раду и чувању својих српских глава проживимо овај рат, и да из њега изађемо са најмањим националним губицима. Међутим, Енглеској је требала и даље крв нашег народа, и она га је и даље непрекидно подбадала на неравну борбу са моћним победиоцем. Настале су четничке борбе, појавиле су се и комунистачке побуне, дошло је до братоубилачких борби. Србија је огрезла у крви и пожару. Српски народ Је у црно завијен, крвно ослабљен и материјално оштећен као никада до сада. Зашто? Само верујући обећањима Енглеске, да она бди над нашом будућношћу. Н српски народ је то поверогло, на највећу своју несрећу. Али ево сада, када је Ент^леска дошла у нсву кризу, када се њена светска експлоагаторска и угн>етачка империја распада као живи л:ш. сна склапа нове спо-

разуме са бољшевицима, и уступа и нас, као и скоро целу Европу, под власт комунистичког дивљаштва. Москва именује свог „Маршала" за главног заповедника будуће „Југославије", а овај брже боље збацује Краља Петра и његову „владу" као огпагке старих „реакционарних" режима, диктира им нов совјетски „устав" и именује врховни заксиодавни одбор. А у његовој „влади" седе један београдски и један загребачки јеврејин, један хрватски муслиман, пуковник-дезертер и неколико пропалииа из свих крајева бивше Југославије. Ето, тим људима, са злогласним хрватским крволоком Јосипом Брозом на челу, предаје данас Енглеска цео српски народ на милост и немилостЕнтлеска дакле нестаје сад са српског политичког обзорја, и српски народ има да се најзад нробуди из једног злог опојног сна, и да види како га је Енглеска лажима и обманама потебзла да се за н>у бори и да за њене, а не да з.а своје интересе гине. И кад вивде ништа не може да добије од српског народа, сем да га прода бољшевицима за мало још њихове помоћи у дављеничкој борби за свој опстанак, Енглеска цинично-издајнички напушта и Дражу Михајловића, и Краља, српскв карод, и све предаје на милост н немилост крволочноме Стаљину и ње говом месији Јосифу Брозу-Титу. — Енглеска нестаје са српског политичког обзорја, али се на њему појављује бољшевичкн терориста Тито, који сад позива, — о да грозне ироније! — Ове Србе под његов црвени барјак,

Србе да ступамо у њнхове редове и да им помогнемо да дођу на власт л да загосподаре над нама, А шта нас тада чека? Знате већ добро: смрт и истребљење Српства, уништење његове будућности! Енглези су нас бар лагали и обмањивали, док смо им требали да ће нам обновити Јутославију, са краљем на челу н вародном владом. Тито је развио црвени крвави барјак на коме пише уништење српског народа и зове у своје редове своје присталице Србе којима би била милија победа међународног зликовачког олоша од опстан ка свог српског народа. Ми смо имали много мука док смо се ослободили енглеске хипнозе, Верујемо, да нико од нас Срба неће потпасти цод бољшевичку хипнозу, па поћи против свог рођеног народа, своје отаџбине, мајке Србије и наше срнске будућности. — Срби, јунаци Ваљевске нахије, ја вас позивам да се овде ||3!Г

Министар Недељковић држи збору у да се боре за обнову Југославије — федеративне републике. Чујте добро: псзива Србе да се боре за успостављање федеративне републике Југославије, у којој би српски народ био раскомадан у шест покрајина и у којој би господарили највећи душмгни српског народа! У Брозовој влади нема Срба, у његовој војсци су огромном већином Несрби, зликовци и разбојници са свих страна света. Они већ три године кољу Србе и по Срби.(и и по свима крајевима бивше Југославије. А сада зову нас

говор на великом народном Ваљеву закунемо да ћемо радити за Српство, за српску веру, српску породицу, заједно, сви у један фронт под заставу уједињења и спасења српског народа, коју је тгко Јфабро подигао наш Претседник владе генерал Милан Недић, и да ћемо све своје снаге ставити у службу против непријатеља српског народа, прогив безбожништва, непријатеља нашег дома и породице, против герористе Јосипа Броза-Тита. Живела Србија! Живео генерал Недић!

ТРИ НАЈЕЗДЕ

Оно што одликује наш народ, што чиии његову специфнчност те га на тај начии издваја од осталих народа и држи еековима чврстог и живог на месту на коме би се р ^тко који народ могао одржати, јесте његов духовни живот, његово вечно веровање у Бога и његову правду, која га држи у сталном оптимизму и вери у боље дане. Са том вером и у тој вери, он је изградио своју народну философију, која је идеалистичка и оптимистичка. Све што је дао култури човечанства прожето је том философијом: нацЈа народна песма, еп коме се диви Европа кроз своје највеће духове Гетеа, Грима, Ламартина и Ига, као и неимарство и сдикарство, кроз које је српски дух успео да се уздигне нз највеће висине ка Богу жцвоме, крме их је и посветио. Све то одише једним духрм и па.чива на истим ф^лософским основама: дух изнад материје и вера у добро и његову победу. Ето тај дух народни, тај кристални ербизам, та спиритуална оптимистичка философија је изградила најлевдне офлике друштвеног домаћинског и задружног снстема код Србз са начелом: ради и живи, али дај и помози и другоме да живи. Та философија је вековима одржавала срцски народ здрав и сигуран на своме тлу, постојан као граиит камен, и није допуштала пенетрацију туђег духа и туђих погледа на свет и душу народну. Напротив три инвазије туђег духа, које су покушале да сломију наш народни дух, наишле су на огорчен народни' отпор и скрхале се у неповрат. Три народна устанка ради истраге туђинског духа дала су на знање ла српски дух остаје свој и на својој линији и да га нинпа туђе, ништа интернапионално, не може поколебати, а још мање победити. Први пут, за време Стевана Немање, српски дух је имао прилике да се опроба у борби против прве најезде туђег духа и туђинских погледа на свет. Богумили, или бабунска јерес, која је одбацила основна гледишта и веровања српског народа, били су тада навалили на српство и Србију. Били су продрли у све редове и све слојеве друштва, од колибе овчара на Шари и Мирочу, до Лавре Студеничке и дворовд Немзње, сина Завидина. у Расу, престоници Србије. И баш то, што је тз анзрхична, туђз духу нзродном, религија, поткопала све слојеве 1 друштва а нзрочито нзјвиши слој богатих и моћних, држава се почела клатити и клонити пзлу. Али дух србизмз, удзхнут Немањи кроз његове сељзчке претке, снажно се уздигао и узвикнуо: Стој, ни корзкз даље! . На-1'ездч друге погибељи, то је најезда Осмзнлија, која је држа-

ла српску државу и Србе пет стотина годинз у најцрњем ропству, али ни једнога момента није успела да освоји, убије илн поколеба дух србизмз у њему. То је ишло тако док се после свих мука и страдања опет није подигао дух срббзма у телу владике Данила, који на сабору народних сељачких старешина на Цетињу,- не одлучи да објави рат изродимз: „Удри за крст, за образ јуначки 'Ко год паше свијетло оружје...." Опет као и приликом првог сукоба срг№ког духа са духом туђинетва, полетеле су главе „по ганих изрода" по пољима и кршевимз земље Србинове; опет је крв издајника опрала поља српска и дух српски очеличила за епске нодвиге Карађорђа и Мидодаа. Наступа трећа, најкрвавијз и најпогибељнијз најезда: комунистичке интернационале. За разлику од прве две, ова нема намере да освоји само дух него да уништи и дух и народ српски. И док су прве две погибељи бар донђкле носили људи наше земље и припадници нашег народа, иако најгори, ову носе и.скд>учиво туђинци, познати непријатељи Србз као народа. Историја се понавља... У најезди комунистичке интернационале опет туђу веру и туђе погледе на свет није примио че- . стити српски сељзк, него напрв.тив, примише је — како рече народни песник — „плахи и лзкоми" — и како то ззбележи народни летописзц, примише је они који су цедећи народ стекли благз и имања; примише је не колибе овчара него салони богаташа. Несрећници којима ништа није свето, који немају ништа заједничког са нашим народом и његовим духом, пођоше са Титом Хрватом, Сулејмано^ Муслиманом и Мошом јеврејином, Нека им је на част то друштво, они су га достојни... Али против ове суманитости, против интернационале коју воде они којима је циљ да униште Српство и Србију, диже се ланас цео српски народ као један човек. Сврстани под заставу генерала Недића, запојени духом Путника, Мишића, Бојовића и СтепЗновића, славних војвода из славних дзна, сзтрће Срби лажногз маршала, поскидаће главе изродим.а и издзјницима српског духа и народа и сатрће у корену њихову материјалистичку веру и философију која се дигла против традиционзлне идеалистичко оптимистичке српске философије. Српска вера, српско поштење и воља за животом победиће смрт, коју нам припремају непријатељи с оне стране Дринс. Војин М, Дрвенџнјв