Srpski narod

Оожкђ , Пова годнт пт

СМСКИ НАРОА

Гтпзич Ц

Будући развој пољопривреде у Србији

годишњи ВОЗНИ БИЛАНС

Пољопривреда је освова српеке привреде и народног живо*а. Њом се баве и од ње живи око 80% становништва Србије. Основна карактеристика сељачких поседа јесте иситњеност истих. Мали посед предоминира. Отуда је^ан од будућих проблема аграрне политике код нас мора тежити ка даљем спречавању ситњења поседа и формирању поседа, који ће моћи да потпуно исхране поседникову породицу и да има нешто вишкова ради продаје. Мада је Србија аграрна земља, ипак само пољопривредна производња није ни близу онога нивоа како би требала и могла бити. Просечни приноси најважнијих култура једва ако су прешли половину оних, који би се могли постићи. Отуда један од најважнијих циљева будуће српске пољопривреде лежи у томе да се интезивном обрадом просечан прингос најважнијих култура повећа до крајњих могућих граница- Ово је нарочито потребно да би се омогућило економско подизање ситних и мадих пољопривредника. Ово ће у исто време бити најглавнији циљ блиске будућности. Овај циљ ће ивазвати преоријентацију пољопривредне и сточарске производње. У садашњим прнлнкаиа, м време рата, услед немогућности увоза са стране, скоро свака држава је прицорана да производи што више од свих производа., како би бар најглавније потребе могла задовољити. Поред овога овај недостатак у ратно време ес покрива у неколико. још и ■ланском производњом, ограниченом потрошњом и економисаи>ем (контролисањем) размене добара Међутим, у будућности се морају тражити и друге мере, које ће корисно послужити подизању и побољшању пољопривредне производње, како би ве могло подићи и опште благостање наших пољопривредника. Ове мере ће морати да обухваГе- целокупну нашу пољопри■реду, тако да од пољопривред■е производње имају користи како цео народ тако и наши земљорадници-произвођачи. После прошлог рата ми смо у ■ашој држави производили вишкове пшенице и кукуруза, чија је цена била испод производних трошкова. Овако стањ*. у нашој пољопривреди иако см«. имали »ишкова ишло је не ка унапређењу сељака, већ чак шта више ка његовом осиромашивању. Због тога морамо благовремено предувимати све потребне мере како се ово не би опет понови*о. Према томе ми ћемо морати радити како на интензивирању по љопривредне производње, тако Још и више на преоријентацији ваше пољопривредне производв>е. Сигурно је да ће оне државе и народи, који имају машинивирану пољопривреду моћи да производе много јевтиније разне ратарске производе него што то може дз учини наш сељак, који ради са стоком и то најчешће еа кравама. Стога ћемо морати да обратимо много већу пажњу сточарству, воћарству и повртарству, док у ратарству само он-олико колико је то потребно м нас. Исто тако морамо обра-

— Написао Р. М. ВЕСЕЛИНОВИЋ министар пољопривреде и исхране тити пажњу, много више него до саДа, на произвоДњу индустриских биљака. Преоријентацијом наше пољопривреде од ратарства ка во^ар ству, повртарству и сточарству не значи да у ратарској производњи не предузмемо све што је потребно да сб повећа просечан принос исте. Рационална обрада земље, ђубрење исте, избор селекционисаног семена, употреба бољих и модернијих справа, плански распоред култура, рационална употреба капитала јесу основ за повећање пољопривредне производње ка чему ми морамо тежити. Без сваке сумње и цене пољопривредних произпода утичу врло много на унапређење и повећање пољопривредне производње. Отуда оне морају бнти праведне тј. оне морају бити изнад производних трошкова. Само такве цене, које ће бити веће од гфоизводних трошкова разних пољопривредних производа омогућиће напредак пољопривреде н сељака. Да би се постнгле сае вогодности, коЈе поспешују пољопривреду, мора се од стране државе воднти једна планска пољопривредна политика. Отуда смо мишљења да ће ■ у будућности, у време мира кдд нас морати да се води ПЛАНСКА ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА, јер ће само онда наша пољопривреда моћи да производи оно што треба да производи, гЈ. оно што је и потребно ■ што вма вајбољу цену. Тек тада ће иаш сељак моћи да осети једно благостање од свог рада а тиме и да подигне свој стандард живота. Наша је »емЈМ селачка аемона је у исто време земља распарчаног поседа, а уз то осиромашена и са недовољно развијеннм пољопривредно-произвођачким менталитетом. Наша пољопривреда је и недовољно развијена, а начин обраде већим делом примитиван. Ово су основ ни елементи нашег пољопривредног проблема, који неизбежно намећу његово планско решавање. Поред напред изнетих мера на унапређењу и повећању пољопривредне производње и њеној рационализацији и преоријентацији код нас, морамо поменути још и задружну производњу, задружну набавку и употребу пољопривредних справа и оруђа, семена и приплодне стоке, задружна продаја пољопривредних производа и набавка земљорадничких потреба као и задружна прерада пољопривредних производа тј. задружна индустрија. У опште узевши треба што више примењивати задружну производњу па и размену до бара. Ширењем и Јачањем задругарства у овом погледу треба малом поседу да пружв сае

оне могућности и сретства која му иедостају. Земљораднички кредит мора се регулисати на задружној основи, да сељак не би постао жртва зеленаша и презадужио се. Планска пољопривредна производња, која је код нас у Србији уведеиа пре две године, није дакле само производнужде садашњих ратних прилика, већ напротив, то је једна неопходна потреба која је још одавно у време мира требала да се уведе. Камо среће да је ово учињено много раиије, јер онда сигурно да наши сељаци не би пропадали, задуживали се и осиромашили као што су били. Увођењем пмапске вољопривредне производње ми смо осигурали производњу свих најглавиијих намирница за исхрану иашег иарода у време рата и тиме га спасли пропасти од глади. Али поред овога ми смо увођењем планске пољопривредне производње почели стварати убеђење код наших земљорадника, да се планским радои. постижу бољи и већи приноси и приходи и да је то првенствено њихова сопствена корист. Даље, наш сељак је од природе врло бистар, он ће врло брзо и сам схватити где је његов интерес. Да је то тачно ми смо се уверили за ове две године. Наш, српски земљорадник је послушао и извршио Наредбу н План о планској пољспривредној производњи скоро до потпуности. Он је то извршио сјајно. То је једно грандиозно дело српских сељака. Они су сво јим рпдом спасли глади српски народ. Они заслужују сваку похвалу и признање и историја ће им то признати. Као Руковалац планске пољопривредне производње у Србији сматрам за сво]у дужпост да ово истакнем. Ова многа питања, која су овде само поменута моћи ће да се реше једино планским мерама одозго, дгкле државном интервеицијом. Држава ће се у оеом ослањати на задругарство, које ће бити упућеио у државну организацију и служити као главни мотор за унзпређење пољопривреде и благостање земље и народа. Посматрана са овог гледишта планска пољопривредна производња, која се код нас појавила за време рата као мера нужности, добија свој пуни значај. Она претставља не само настојање да се у критичном до бу обезбеди исхрана народа, него и постављање здравих основа за унапређење пољопривреде и благостање земље ш иарода у будуђностш.

Тројни Пакт улазећи у 1943 годину одлучио је да ту годину посвети одбранбеној стратегији. Одбрана му је успела. Непријатељи Тројног Пакта по светили су исту годину нападним плановима. Планови нису успели. Било је седам планова. ПЛАН БРОЈ 1: улагањем свих распоАожнвих совјетских снага сломити Источни фронт и продрети у Пољску и на Балкан. Немци су поставили између себе и непријатељских база операци.ја пустињу, и на тај начин повећали су одбранбене могућности својих малих заштитница помоћу којих одбија.ју нападе многобро.јних совјетских армија. Те армше добиле су нешто у терену, али немачку војску нису окрниле, док су. међутим. саме тешко искрвавиле. Ако ништа друго не убеђује вас у страшну тежину совјетских губитака, онда нас у то уверава чињеница да је Стаљин личНо пошао у Техеран (укинувши 20-гоДишњу традициду да се не удаљава из Москве), како би издејствовао од Британоамериканаца обећање да ће се створити други фронт. ПЛАН БРОЈ 2: други фронт. То је већ тема за мале позорнице. Черчилово лишће одавно је већ опало, а нема ни трунке од тог фронта, нема зато што је цела британска во.јска намењена кукавичком чувању Британског острва, а америчка војска не може бити жртвована за велике операције, јер психа америчког народа није припремљена за тешка крварења. ПЛАН БРОЈ 3: ггалиЈаЛски поход. Рузвелт је после Казабланке наговестио долазак операција ко.је надмашују све што је познато из светске историје. Снаге двеју држава ујединиле су се против неКолико немачких дивизи.ја у Африци ,и напредовале су са брзином од 1 километра на дан. Затим је дошло искрцавање на Сицилији. уз италијанску саботажу, и опет напредовање од 1 километра на дан. Потом је наступило искрцавање у Салерну уз Бадољеву издају, ■ опет напредовање са брзином од 1 километоа на сат, Италијански поход пбетворио се v британоамеричку бдуку. ПЛАН БРОЈ 4: велика Мек Артурова офанзива ,је била проглашена ништа мање за поход према Токиу. Уместо велихих операција, које би долиховале великој држави. усвојена је била тактика „острво по острво". Као резултат ове тактике — дошло је освојање неколико острва. а уз то и освајање неколико положаја v источном делу Нове Гвине^е. Овад успех, који се може сматрати само као један копак на километапском путу зз Токио. стаје Американце витие боших бродова него Пирл Харбур и вигае носача авиона и крстариЦа него што је било изгуб' љено ратних боодова v ма ко.јој од поморских битака светске историје. ПЛАН БРОЈ 5: бтрмлнстса офанзива. На захтев Чан Кај Шека, Енглези су морали да покушају са неким операпијама које би требало да помогну васпостављању саобраћа!а на бурманском путу према Чунгкингу. Те операције су почеле код Акијаба и завршиле су се код Акнјаба бегством Енглеза. Велики план офанзиве из Индије није могао ни да започне са претвзрањем у дело. !ер Енглези немају таквих снага ко1'е су потребне за толики подухват. ПЛАН БРОЈ 6: ваздухопловна акција против Европе. Аеро-те-* рористички напади на Европу порасли су у току године у својој јачини и жестини. Британоамериканци су сматрали да ће моћи да сломе дух немачког народа. Пред крај године увиделн

су да је то немогуће. Увидел* су да су, напротив, очеличили немачки народ. Безуспешни покушаји да се рат добије из ваздуха били су скопчани са необично тешким губицима по бр»таноамеричку ави.јаци.ју. Снага немачке против авионске одбране порасла је у току године материдално. а што је најважни.је; и морално: сваки становник Рајха је постао борац против ваздушних напада. ПЛАН БРОЈ 7: иервни рггт. У ту измишљотину хистеричних америчких политичара, који се јсш налазе под утицајем паннке настале у Америци због „ио крцавања Марсиданаца". није могао да верује ниједан озбиља* стратег. Међутим. Американци су се надали да ће поход лажи, инсинуаци.ја, интрига, претњи, новинарских патки и на.јневероватни.јих претпоставки пољуљати европско узајамно поверење и сломити дух сарадње. Овај седми план је пропао још бедније од свих претходних. Седам планова у почетку дине, седам неуспеха на завршетку године. Овим плановима није обухваћен поморски рат. У том рату било је у прво.ј трећини године великих немачких успеха на океанима, а у другој трећини огромних немзчких успеха у борбама против непри.јатељских гранспортних .флотила. Глобалан губитак Британоамериканаца . у бродовљу достигао је већ броЈ од 35 милиона брт. У последњим месецима делатност немачких подморнипа нешто је попустила. Прост свет V Лондону и Вашингтону мислв да је то резултат британоамеричких противмера. Али поморски стратези у Лондону и Вашингтону нису толико оптимистични. па тврде да ће се поморски рат опет пооштрити. Они су у праву. Смањење обима немачких подморничких операција потпуно одговара целокупном немачком стратегиском плану протекле године. Тај се план састојао иа штедње снага и из повећања снаг* ради операција 1944 године. Овжј план је потпуно извршен. Снага кодом располаже Рајх је ванредно велика. Она је довољна за одбијање инвазије. за одмазду према Енглезима. за победнички отпор према Истоку и за прелаз ка активности у тенутку ко!и ће бити одређен у Берлину. Исти план спровео је у протекло.ј години и Јапан. Он је десетковао непријатељске ескадре, чувајући сво.ју тешку морнарицу, он де повећао ратни потенцидал до невиђене висине. Он је спреман за наредну ратну годину. Нгпријатељи Тројног Пакта су изгубили велики део свог материјалног и највећи део моралног ратног потенцидала. Тродни Пакт је многоструко повећао свод материјални и морални потенцијал. Победиће Тројни Пакт. М. Во)мо»шI

ЈјА РОА . ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран 38 садржину листа: Велибор Јонић ВЛАСНИК: Мих Стамко«к+. из Београда РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне бан^е) Тел 20-383 ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«. Краљице Наталије 100. Тел. 21-772 Тромесечна претплата 48 динара шаље се преко »Пресв«, а. д. Влајковићева 8.