Srpski narod

Сграк.М

СРПСКИ НАРОД

Вожмк, Нова година 1944

СРПСКИ НАРОД И ЗАДРУГАРСТВО

Ом доказује да је свест о нежзбежностм удружених напора бнла стално будна и јака у српекои народу; све објективне сведоџбе да српском народу никада ннје био непознат овај — иначе општи — социјални фака .т. Кроза све векове нашега саиосталнога државнога живота овај се факат стално појављује као животна функција народна. Сад у овој, сад у оној животној области, он стално испољава себе у свима потхва.тима и радн>ама које премашају индивидуалну моћ. Неке формације, као што су моба, спрега, спремање опреме и спреме испрошеници, помагање при зидању куће, копању бунара итд., помињу се, па н практикују, и данас. Али највећи економски траг и најзначајније моралне творевине оставиле су нам наше ведике породице, у извесној мери и њихове више формације — братства и племена. Ти трагови и те творевине осећају се и данас при свем што је наопаки развитак економскога индивидуализма свугде и у све унео свој разорни утицај. Модерно задругарство које данас гледамо и вршимо продужење је удружених напора примењених на економске радње данашњега човека и данашњих економских група. Оно предузима и врши многе радње које појединац није кадар успешно да врши. Кроз њега се појединци снабдевају у првом реду новцем за набавку свих модерних средстава за производњу а да не морају, као некада, плаћати тако високу лихву да им у резултату лихва поједе сав доходак. Кроз њега они набављају и сами та средства, али н ту да тек кроз стручну контролу дођу до несумњиво најбољих средстава н уза строго одмерене цене. ЈОроз њега онн постижу да побољшају прераду својих сирори на тако да узмогну задовољити н најизрађенији укус најотменијег потрошача: прераду поврћа, воћа, грожђа, млека итд. Кроз н>ега они су успели да израде леп углед како се може заштитити н само здравље нарочито оних становника који су даље од градова где је, као што се вна, једино концентрисана лекар ска служба; и не само здравља него и свеколиког биолошкога и културнога живота. Кроз њега они увелико шире међ одрасле људе, који су давно напустили школу н о чијем се умном култивисању нико пре тога није специјално бринуо, сва здрава — и теориска и практичка — знања која садашњи услови живота нмперативно захтевају. Уопџгте може се рећи да задругарство иостепено организује село: економски, новчано, здравствено, просветно, забавно. Оно има амбицџју да у селу створи једно напредно, вадовољно, пријатно боравиште. Исто тако оно тежи да и остала наша насеља доведе у хармоничан однос са еелом. Помињем само иајглавни.је' радње које се сада врше удруженим напорима. Међутим, тиме није исцрпена сва њихова кадрост и могућност. Доста је помеиутн само једну па да се

скрене пажња на њихов огромни значај по сувременога човека и његово друштво. Задругарство несумњиво мења економске практике и живот какве их је израдио сиетем прометне "привреде. Уместо материјалнога искоришћавања коме је данас човек извргнут у свакој прилици — било ка-д купује или кад продаје — у задругарству се сви ти односи свршавају без и најмањега материјалнога искоришћавања. Режим прометне привреде извршио је и ту пустош: место човека који је мирно гледао друге исто такве групе постепено је изграђен човек који своје добро гледа у искоришћавању других људи. Данас нико није. задовољан својим положајем. Радник се жали да не добија своју праву за.раду. Произвођач се жали да не добија праву цену за своје производе. Потрошач се жали да плаћа превисоку цену за своје намирнице. Дужник се жали да плаћа велику цену за зајам. Закупац се жали да плаћа високу закупнину. Оснгураник се жали да плаћа високу уплату за своје осигурање. Болесник се жали да плаћа одвећ високи хонорар лекару и« одвећ много апотекару за лекове. Познати Хобесов узвик: Ното ћопнт 1ири8 нигде ваљда није био умеснији и приличнији него средини прометне привреде. Ту средину задругарство из основе мења и ствара, или бар утире пут за стварање друге једне боље средине. Сувремено задругарство у нас вршн већ многе радње. Али у

Последица (Наставак са 9-те стране) Комунистима није много помогла ни присилна мобилизација сеоске омладине, нити им је много користио појачани терор. Њихова ствар у Србији била је изгубљена. Притешњени са свих страна националним снагама, као и немачким војним одредима, партизани су губили један положај за другим ,једну варошицу за другом, док напослетку није дошао ред и на Ужице, оредиште њихове власти у Србији. Комунисти" су се спремили да бране Ужице, али су од тога одустали у последњем тренутку. Чим су се 29 новембра 1941 око подне појавиле немачке и српске чете пред градом, они су отпочели са вратоломном евакуацијом и бекством у правцу Босне. У великој журби они су заборавили да евакуишу своје рањене другове, па је том приликом допао у руке националиста и њихов комесар за санитет јеврејин др Леви. Тиме је неславно завршила свој краткот.рајнн живот прва совјетска република на Балкану. Од коликог је значаја био овај пораз комуниста, не само за одбрану Србије од црвене опасности, него и читавог Балкана, најбоље нам показује даљи ток .догађаја, као и недавно образована прокомунистичка ^лада у Бо»сни са јеврејином Рибаром и Јосипом Брозом-Титом на челу. Да је комунистима успело да 1941 године одрже задо-

Налисао МИХ. АВРАМОВИЋ нашем народу има још много радњи које потребују и траже задругарство, а које оно још није обухватило. Тих радњи има како у области прерада тако и у области прве производње. Прве су у већини у рукама приватнога капитала чији апетити не иду у корак с добром народне већине. Друге налажу још већу обазривост задругарству, јер их наопаки развој имовинских односа нашега села хитно тражи и све осетније намеће и економу и државнику. Мислим на онај велики број нашкх тежака који су и без довољно земље и без најпотребнијих оруђа за рад. У тој области сувремено задругарство има најпрешнију, али и најзнатнију улогу. Није овде место да улазим у појединости ове функције задругарства, али држим да је потпуно на свом месту и у овој пр.илици пружити прст на ово наше болно место које крије у себи многе равложне опомене. Уопште се може рећи да сувремено друштво стално ствара проблеме у чијем решавању задругарство има видну и значајну улогу. Видно је да сувремени социјални механизам стално ствара све већи број нејг-ких индивидуа. Исто тако техничке усавршице све више стварају функције које не може вршити појединац. У тесној вези с тим социјална свест корача крупнм корацима, тражећи решење тешкоћама које се све хитније стичу. Све то утиче на задружиу акцију н иза-

бијене позиције у Србнји н да својом агитацијом затрују српски народ, они би лако повезали разорне елементе по околним земљама са својим главним снагама у Србији н тажо образовали моћно упориште за своју акцију на читавом Балкану. Што до тога није дошло и што су комунисти одбачени са главних балканских путева у непроходне Динарске планине, где они сада углавном дејствују, има се првенствено захвалити националној свести српског народа и његовој решености да одбрани своје културне тековине. , ШТА КАЖУ КОМУНИСТИ О СВОМЕ ПОРАЗУ? Уосталом, значај ужичког неуспеха најбоље нам објашњавају сами комунисти. У поверљивом писму. Централног комитета Комунистичке партије Југославије,, од 14 децембра 1941 а под Титовим потписом, • које је упућено покрајинском комитету за Србију, каже се између осталог, и следеће: „Нема суиње да то повлачење (одиоси се па повлачење из Србије ш Ужица) има и пегативних последица, пе само у погледу материјалних губитака, него к у томе што је привремепо поколебап једаи део маса и што се омогућило Недићу да политички искористи постигиути успех и да се иа тој бази повеже са разним чег

; зива њену интервенцију. На задругарство никад нису падали такви и толики проблеми као у овом веку. Осећам дужност да кажем да никад модерно задругарство у нашој земљи није уживало толико пажње као сада. Претседник Владе стално наглашава своју чврсту веру у регенераторску моћ задругарства. По његовој вољи ради се да позадруживање српског народа и његових привредних и културних радња пође поузданијим кораком напред. Исто тако по његовој вољи ради се нов задружни закон жоји ће поставити српско задругарство на његове природне основе. Исто тако по његовој одлуци Привилегована аграрна банка већ је претворена у централу аа све врсте тежачкога кредита. Министар пољопривреде н исхране ради све у духу жеља претседника Владе и спрема све економске услове коЈе позадруживање пољопривреде тражн. Министар народне привреде чини све што задружне гране, које долазе под контролу н>егова министарства изискују. Министар просвете решио је да се учење задругарства уведе као обвезан предмет у све школе. Министрн финансија, саобраћаја н осталих министарстава свакв по својој струцн указују пуну пажњу задругарству. Резултати те и такве политике већ се јасно сагледају. Многе радње које су раније биле обилато поље за привагно богаћење, иа штету масе народ-

не, дошле су сада под контроду задружних централних установа. За кратко време ставила је Привилегована аграрна банка задругарству нов кредит преко 350 милиона дннара и готове ев нови који ће двојно прећи оау суму. Српско је задругарство, «о свему, ступило у нов период в све улива наду да ће оно дожмвети још већи узлет. Потраје жа такво расположење н унапрсдш, задругарство ће доживетн развитак који ће делнма нотврдати да је у мгтини кадро «а а»лика дела, Сжвесаост у рада*, избегавање свкх стравпутвца. неудаљавање од своје врироде уз услове који су од схоро стаорени, српско аадругасрстао ке бити у стању да взрада Јсдмг нову економску осноау, која ћс у исто време вослужвтн као ■»уздан темељ аа нзградњу једж досад неслућене културе, културе малих људн, култур« окхх који су увек стваралн гааане «снове сваке културе аакв еу увек жнвели аан к>«. Српском аадругарстау ш|в з» требна ннкакаа сугестзвје *т српскога народа. Да магу ■ т ће поједнне техним допрет« е до Србије, јасво је н могуЗша, као што уопште ннједну тоотку не задржааају граннцс иојадиних земад»а. Алн главпш духовним ж другнм аадруагшш »■ сновама учн српскн народ ан његова културна н нолнтнчка ак сторија, саа к.ггоа духоам ■ материјалнн живот. Задругарство је увек ■ кроаш целу исторнју било аснвопв функција српскога марода.

комунистичког иеуспеха у Србији

иичким фракцијама и тако ује-1 дињава реакционарне елементе. Јасно је да се на тај начин окуПља један реакционарни великосрпски центар, који ће одиграти водећу контрареволуционарну улогу без обзира на судбину немачких и италијанских окупатора. Тај реакЦионарни великосрпски центар опасан је за све народе Југославије. У њему се несумњиво ствара сутрашњи главни непријатељ ослободилачке ббрбе народа Југославије. Дакле, нема сумње да )е најодлучнија борба против тога центра главпа политичка задаћа наше партије у Србији." Када се овакзв став југословен ске комунистичке партије узм,е у обзир, онда је потпуно разумљиво држање Јосипа Броза Тита и његове владе према српском народу и 'носиоцима српског национализма. Вођи комуниста у балканском простору добро знају ко им данас стоји на путу и ко им сутра може бити најопаснији противник. Због тога они покушавају свима сретствима да сломе отпорну снагу нашег народа и да га онеспособе за сваки већи градилачки подухват. У томе Тито Броз и његови помагачи имају пуну подршку Совјета. Због нашег национализма и привржености нашим народним традицијама, московски властодршцн гледају у нама Србима опасне „контрареволуционаре", којн двадесет вувих година св-

стематски ометају њихову балканску политику. Они вероватно мисле да је сада дошао тренутак да ге српско питаЉе коначно скнне с дневног реда. Услед таквог стања стварн српски народ стоји пред дво сгруком опасношћу: спол>ким притиском Москве која хоће да нам оспори право на самосталан живот, и покушајима Тита и његових народно-ослободилачких ору жаних одреда да нас изнутра разбије и савлада. Због тога ни један други народ у Еаропи није у тако тешком положају као што је то случај са нама Србима. Јасно је ваљда свакоме разумном човеку да под таквим околностима може опстати и победити само народ са високом националном свешћу, гвозденом дисци. плином и вођама н првацима надахнутим великим родољубљем. Да ли ћемо ми Срби успети да у потпуности остваримо те предуслове нашег спаса и наше коначне победе? Година 1941, када је удруженим напорима свих напионалних снага задан први велики ударац борбеном комуниз-' му на Балкану, од кога се оа ни до данас није још опоравио, указује нам на путеве којима морамо ићи, ако хоћемо да дотучемо црвеиу немаи. Због тога н оживљавамо успомену на догађаје о којима је реч у овом ■апвоц