Srpski narod

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

РЕЧИ О ДОБРОВОЉЦИМА И ЗА ДОБРОВОЉЦЕ

Усуд вам је одредио да мачелг орете. Али не *&боравите да у другој руци носите — опеку. Јер ви град народни поново градите. Опека, то значи: буди пут заведеноме, вид слепоме, спага нејакоме, "помоћ немоћноме, храна гладноме, извор жедноме, утеха намученоме, брат, отац и мајка какогод и какотде устреба. — Не заборавите нижад на опеку којом град наш изнова зидате.~

Лобровољци су позаа+ги да ваегло лапотом дела увек и еавгдв. Нема тренутка у ко#ле добровољац може м смв заборааити ко је он и због чега је пошло пу^м добровољачког подзига. Око народа га увек види. А за њим мотрв и сви њего»и непријатељи. Зато добровољац мора бити увек будан и у бдењу. Он је највева нада овог нлмученог народа.

Нвроду се служи личним примером. Народ се више не осврће на речи. Тражи дела и само њима верује. Више него икада народ данас све мери јеванђелском мером која значи; „По плодовнма њиховим познаћете их..." Плодови срца и мисли су дела. Оио што човек мисли, осећа и чиме се загрејава и у што верује, изражава се кроз дела. Ако човек верује у истину, онда по истини и ради. Ако се речима залаже за правду, онда је и делима мора да сведочи. Ако свој народ воли в познаје његове неггријатеље, ои ће ее у борби против иародних непрнјатеља жртвовати аа народно добро. А доброћољци и носе исгитју и залажу ее за правду и воле свој народ. Да народ пође за њима, треба да у животу и делима добровољаца внди остварено све оно о чему ови говоре и чему они уче народ. Добр«во»ачзд| пшмв нскључуЈе дватнчвост. Добровољци негуЈу у ееби внггешкн дух. Дволичност Је кукавнчка особина. Као таквој нема јоЈ места у сриу и ставу добровољаца.

Добровољашгво Је подвиг дежп . Сагореваље у весебичном раду м свеспо идење циљу — спасењу а пационалном ш социјалаом препороду народа — без обаира на с'ве теткоће и препреке. Добровољаштво треба да буде и »втештво нашег доба. А свако шитештво је увек било велико лешотом личног подвига и дела. Стога и добровољачко витештво мора провејавати лепотом дела која надахњују и препорођацаЈу... Дело као пример, ма како аа изглед безначајно и мало, ареди више него читав низ предавања, него хрпе брошура и летака. Дофммњашгжо Је шжреквдна иртва али и стално уздизање. За добровољце нема и не може бнти одмарања на лозорикама. Зато и дела добровољачка мораЈу бити миогобројна — безброЈуа. Прилика н могућиости за то

има свакога часа; почевшн од свакодневних, најситнијих па до великих дела — великих хероЈстава. Топла братска реч упућена искрено и непосредно отвара срца. Назвати Бога, охрабрити, реч угехе казати, све то зближује љу■■ де, уједињује срца. А помоћ, чак и она најситнија, осваја чо• века целог. У возу и трамвају уступити место старијем, помоћи жени и старцу да уђу у воз и унесу ствари, помоћи кочнјашу да подигне коња који је пао, све то, све то, ма како безначајно нзгледало, чини Човека човеком, јунака јунаком... Јер није јунаштво једино у борби, у окршају, у љутом боју. Још веће је Јупаштво бити јупак у малим, ситним, свакодневним стварима. Да би такво јунаштво могао да оствари, добровољац мора битп увек будан, увек спремап да иароду и земљи пружи иомоћ.

На оевр ^нтв св иа уаред* N клевете. Када се зна ко их јв измислио и ко их шири протиа вас,

ма Лопдона или Москве или Вашингтона или неког четпртог, а не у складу са интересима И ЦИ* љевима српскога народа. Бити у свом народу, увек будан, »{ивети с народом за свој народ, То је мисао водиља, то је једина политика српског добровољца. То је уједно и једина исправна, Честита н родољубива подитика сваког свесног Србина.

Добровол>ач1Ш нут иије пут случаја ни резултат политичких комбинација овог или оног момента. То Је пут судбине којим смо пошли, потстакнути највишим ннтересима нације. Не својим лнчним или било чијим другим интересима, него иитересима опстанка и одржања народа. Зато се наш пут не мења и не кривуда. Ои се само шири, продубљује, постаје светлији и часнији. Њим идемо преко две године: Када се окренемо иза себе, виднмо само частан и светао подвнг несебнчног служења Отаџбннн; Када погледамо испред еебе, видимо Још много крупних, неоствареннх душности.

У овом нсторијаси судбоносном времену треба мислити једино на дужносги према Отаџбини. Још српски народ није спашен. Сабластн уништења лебде још увек над њим. Србија још није по^тала оно што треба да буде.

Пре две и по године основане су прве добровољачке борбене Једииице. Спмш приказуЈе прву јуришну чегу добровољаца (Фото: Арх. В. от. С.Д.К.) Њеном успону, процвату ■ личини дугујемо н мудрост и снагу и животе. Сваку помнсао и свако осећање срца.

о«да Ј в то смгураи деак да ет« на правом пуЈу. Нека као сдговор иа сво клевета и уврадв клевете и увредв, одговараЈтв вољачко дело, свуда и ие ком месту, дању и иоћу, у ма приликама. На кукааичхе лкевете и увреда, одговарајтв херојстаом двла.

Српског добровољца бев престанка, сваког дана ■ у свако доба, интересује општа судбина целог српског народа. Он осећа за српски народ, он на све стварн гледа српским очима, његово је срце у средини српске земље и српског народа. Ни Лондон ни Москва ни Вашингтон иемају пгга да кажу нама нити да нам поруче, јер знамо да је све што се отуда говори н поручује у складу са интересима н циљеви-

Добровољачки пут Је нут српске судбиие. Пут подваг н жртве. Ми се не надамо ни у кога ■ не очекујемо спасење ни од кога: у будућности, која је још увек иеизвесна, ■ као држава н као нацнја ■ као друштво бићеио оно што будемо хтели, умелн ■ моглн да створимо. Само сопственом снагом. То је наш историјскн пут ■ удес. Кроз целу своју нсторију, испуњену исполински* борбама, ми смо само сопственок' снагом просецали свој жнвотни пут. И слободу и славу, ■ величинг н углед, сами смо увек морали нзборити. Средствима и начинима какае су за-

хтевале прилике времена. Тако јг и данас. Другчије неће бити ни еутра. То добровољци знају. Стога васкрсавају снагу у себи и у народу. Разбуђују му свест, шире видике, одгоне чамотињу и веверовање у себе које је дошл^о због тога што су га они, које данас зову „родољубима", понижавали у сопственим очима и упућивали на друге. Добровољци су разбуђена искра која изазива пожар око себе, која крепи н повраћа веру у себе.

Непрекидие борбе ]еци Биће радост наших дана, Гинућемо Да би деци Срећа никла с наших рана..

Добровољци су најбудниЈи чувари реда и мира у Срби,и јер они знају да у том лежи спас срп скога народа. Ко год удара на ствари ОДржања реда и мира у Србији, било директно било индиректно, то је злотвор српскога народа, то је сејач смрти, сејач српске народне смрти. Ради тога добровољци се боре и бориће се до последњег против свих сејача смрти у нашем народу.

У ове светле предпразничие дане, улазећи у нову годину, сва ки добровољац треба добро да размисли о следећем: да Је ушао у добровољачке редове да буде будна и поузданч стража српског народа у наЈ ешим његовим часовима; да Је готов сваког часа ■ свој живот ПОЛОЖИ1Н ради опстанка српског народа и његове будућности; да нас на овом путу данас нема Много, Јер Је наш пут тежак и горак а не зато што не би тај пут био једини прави и спасоносан. Ради тога се српском добровољцу намећу далеко теже одговорности и много теже жртве; да нам предстоЈе Још многе тешкоће н жртве, Јер наш задаТаж још није испуњен. Прешли смо много и много смо добра за свој народ учннили, али Још се мора напред ИСТИМ ПУТЕМ, БЕЗ ЗАСТОЈА И КОЛЕБАЊА.

Несхваћени од великог дела јавностн, често и голи и боси и гладни, највећим делом још неискусни у оружаним борбама, добровољци су од почетка своје борбе иШли из победе у победу. Падалн су у тим борбама с песмом на уснама, низале су се њихове светле жртве, смењивали су се њихови противници, мењале су се и крилИке у свету, а они су остајали увек исти, чврсти, не поколебиви, свежи, неуморни Дубока вера која се ничим из мерити и надокнадити не може вера да су пошли једино исправ ним и истинитим путем, увере н >е безгранично да нема другог спаса за српски народ и његову отацбину, то је давало ону огромжу сиагу добровољцима.

снагу која је савлађивала све тешкоће и препреке и подносила сва страдања и све жртве. Свест о величини њиховог задатка —« спасавати народ у најопаснијим тренутцима — то је била она неугасива, упорна покретна сила што је све патње и жртве чинила лаким и стално давала замаха за нове подвиге...

Добровољачки редови ових даиа добили су знатна појачања. Нове другове добровољци примају као прави другови, као праг ви јунаци. Од добровољачких првобораца највише зависи да нови другови што пре буду понесени добровољачким јуначкиш духом, духом самопрегора, духом дубоке љубави према напа? ћеном роду, духом несебичним а идеалним, духом вере и заноса. Старији добровољци морају млађим и новии бити исто што а старија браћа, саветници и путовође, светао пример у сваком добром потхвату, заштита и окрепа у опасности и невољи...

Орлп бели где се гласиу Свуд се српски барјак вије, Свуд црвене звезде гасну И нестаје тираније—

У своЈоЈ јединици добровољац треба да се осећа као у заједници своје браће и најбољих другова. Пошто своју борбу ие сматра професијом него светом службом највишим интересима српске земље и народа отуда је и однос према онима који с н>име учествуЈу у одбрани српског народа сасвим друкчији ио што је то био однос с другии сличним заједницама раније. Добровољци су делови Једног истог тела, они су органска целина повезана заједничком борбом, заЈедничким циљевима, тешкоћама и патњама. Добровољац Је према другом добровољцу друг у борби, човек који га разуме ■ осећа, дели с њим и добро ■ зло. Узајамно разумевање стиара нераскидну везу коЈа Је предуслов успеху у борби и пред далеко надмОћниЈим противником. ДгСбровољци су свесно престали да живе на личном плану: лични моменат — у свим нијансама — утопио се у опште Добровол»ци се боре и гину без револта и без страха од смрти. Са осмехом и песмом одлазе на онај свет, јер знају да су од себе дали све да би њихов народ преодолео сва страшна искушења ■ све сабласти уништења које га разламају. Стотине добровољаца је погинуло да би била отклоњена колективна смрт Народа Спасавајући свој народ, жртвовал« су себе; чувајући српску крв, проливали су своју; штедећ« српске главе, давали су своје._

3. Н.