Srpski narod

Жожкћ, Ном годтп 1944

СРПСКИ НАРОД

Сграиа 9

Последице комунистичког неуспеха у Србији

Чим је избио рат између Неначке и Совјетског Савеза, југословенска комунистичка странка добила је наређење из Москве да започне е оружаном акцијом најширих размера. Та акција била је већ раније брижљиво припремана. Било је одлучено, да се комунистичке снаге из целе Југославије прикупе у Србији и ту организују главно уиориште побуне. Циљ те комунистичке оружане делатноети био је двојак: хтело се с једне стране причинити што веће сметње немзчкој позадинској војсци, а с друге задобити што повољније положаје за јачан >е совјетског утицаја на Балканском Полуострву. Што су комуниети за своЈе прве крваве подухвате на Балкану изабрали Србију, а не неку другу земљу бивше Југославије, потпуно је разумљиво. Акцијом у Србији, они су хтели да се дохвате главних балканских путева, а нарочито саобраћајног правца Београд — Ниш —■ Солун. Поред тога, конфигурација земљишта у Србији, као и ратничке особине нашег народа, уливали су им наде у успех њихове замисли. Комунисти су, мећутим, добро знали, да је српски народ, и поред њиховог двадесетогодишњег подземнога рада, неразлучиво ве. зан за своје иационалне традиције и да је његов дух потпуно стран марксистичком учењу. Иако дубоко разочаран исходом једиог иесрећног рата, он се није могао загрејати за комунизам. Због тога су комунисти, верни својој тактици небирања сретстава да би дошли до циља, отпочели оружану делаТност у Србији са иационалним лозинкама. Комунис/ичка партија Југославије већ је у августу 1941 почела да образује „народно-ослободилачке" партизанске одреде са циљем да широке народне слојеве, а нарочито сељаке, увуче у устаиички покрет. Под надзором политкома, ти „народно-ослободилачки" партивански одреди ницали су свуда по Србији, али по њиховом кретању могло се запазити да њима иза кулиса управља вешта рука. Западни део Србије са својим не приступачним планинама, био је означен за зборно место главних комунистичких оружаних снага. И заиста, за кратко време тај део Србије био је прекриљен комунистичким оружаним бандама. Националне лозинке са којима су комунисти агитовали у иароду, и оппгга пометеност, која је тада владала као последица изгубљеног рата широм наше Отаџбине омогућила им је да ојачају своје редове, да отпочну са заузимањем насељених места и завођеи>ем своје власти. „СОВЈЕТИЗИРАЊЕГ/ УЖИЦА Прва њихова жртва било је Ужице И то је изведено са планом. Овај мирни и лепи градић изабран је за седиште комуниСтичке устаничке акције због његовог географског положаја; налазећи се на тоомећи Срби?е Бп сне и Црне Горе, он је имао да

послужи као згодна полазна тачка за даље ширење буне у свима правцима. Шесдесет и седам дана црвене страховладе у Ужицу, од 24 септембра до 29 новембра 1941, приказују иам довољно јасно шта хоће комунисти са својом такозваном „народно - ослободилачком" војском и шта се крије иза њихове борбе за ослобођење. Довољно ће бити, ако укажемо на ових неколико чињеница. Одмах по уласку народно -ослободилачких одреда у Ужице, на свима јавним зградама биле су истакнуте црвен? заставе са петокраким звездама, а у излозима су се појавиле слике Лењина, Стаљина, Ворошилова и других комунистичких првака. Наравно, српске заставе, као и Краљеве слике биле су склоњене да не би боле очи марксистичким чистунцима. Извесно време лепршала се једна наша национална застава на општинском дому, али и она је убрзо била уклоњена. По зидовима кућа биле су испи сане комунистима омиљене пароле, а по улицама је отпочела продаја крмунистичких листова, најпре „Вести", гласила штаба ужи-' чког Народно . ослободилачког партизанског одреда, а затим листа „Борба", званичног гласила Комунистичке партије Југославије, као и листа „Омладинска борба", органа комунистичке омладине. Концерти, коиференције, митин зи, скупштине, на које су грађани и грађанке, а нарочито омладина морали под претњом затвора или смрти да долазе, ређали су се из дана у дан, док су гласноговорници по улицама и пијацама седам-осам пута дневно јављали најИовије вести са домаћег и совјетског фронта. Улицама су непрестано крстарили партизански оружани одреди, наравно са црвеним звездама на капама. Била је чак одржана и једна војна парада. На једној конференцији грађана, 7 октобра, изабран је народно-ослободилачки одбор за град Ужице. Тако је Ужице било потпуно „совјетизирано". ПРПЕ ЖРТВЕ ЦРВЕНОГ ТЕРОРА Међутим, иза овог шареног политичког кермеса одигравале су се много озбиљније ствари Сутрадан, по уласку партизана, образован је преки суд, или, како су га комунисти назвали, „Народни суд". За претседника суда постављен је Слободан Пенезић, студент из Ужица, а за тужиоца Миша Берберијан, Јермении. Тај такозвани народни суд имао је пуне руке посла. Већ 27 септембра објављена је прва листа осуђених на смрт и стрељаних. Имена тих првих народних мученика у Ужицу су следећа: Јован Алексић, срески начелник, Милорад Максимовић, полициски писар, Милан Влатп&ћ, банкарски чиновник, Бора Митровић, надзорник путева, Миросав Ресимић. земљорадник, Крста Алексић, деловођа Општине качерске, Алексеј Мородов, приватни чиновник, Радивоје Мосларев, ковач. То је, међутим, само једна од објавље-

Написво ЂОРЂЕ ПЕРИЋ

них листз, али број жртава црвеног терора у Ужицу је много већи, и он ни до дзнас није у потпуности утврђеи. < У згради општине ззседовао је ужички „народно - ослободилачки" партизански одред који је одржавао везу сд грађанством, нарочито преко ужичког „иародноослободилачког" одбора, док је у згради подружнице Народне банке заеедавао врховни штаб „народно-ослободилачких" парти занских одреда Југославије на челу са Јосипом Брозом-Титом. Овај тајанствени главни парти зански штаб, веома пажљиво чуван, скриве« од очију света, руководио је у име комунистичке партије целокупном партизанском акцијом у Србији и околним земљама. Само изузетно поуздана лица, снабдевена нарочитим легитимацијама могла су да дођу у додир са члановима овога штаба, док Јосип Броз-Тито није уопште никога примао, сем своје иајуже сараднике. Али, црвена јесен у Ужицу имала је за комунисте и своје наличје. Народ је у партизанским ослободиоцима препознао Марксове следбенике и прозрео њихове праве намере. Последица тога било Је прилажење еељака у масама националним четницима, који су се после пропаети Југославије, склонили у планине, мирно очекуЈући даљи развоЈ догађаЈа. За комунисте било Је од великог значаја да и војно-четничке организације придобију за своју оружану акцију. Они су хтели да помоћу четника покрену српски народ на устанак, рачунајући да ће у току борбе преотети воћство устаника и своје савезнике потпуио избацити из седла. То им је у први мах и пошло. за руком. После дужих преговора, закључен је 26 октобра у селу Брајићима споразум између партизанског врховног штаба и главне команде четничких одреда. Тај споразум предвиђао је заједничку сарадњу против окупатора. Међутим, комунисти еу прерано покуша,™ да изиграју четнике. Свуда су партизани покушавали да преузму воћство оружане акције и да у освојеним крајевима узму власт у своје руке, не водећи рачуна о четницима и о спорззуму са њима. Услед тога, на многим местима долазило је до оружаних сукоба из" међу партизана и четника. РАЗЛАЗ СА ЧЕТНИЦИМА Али, најтежа распра међу њима десила се због варошице Пожеге. Пошто су партизани преваром преотели Пожегу од четника, то им је од стране главне четничке команде био упућен захтев да је имају сместа напустити. На овај четнички ултиматум партизани су одговорили разооужавањем четничких одреда у Чачку, Љубовији и Бајиној Башти, као и низом препада на четнике. У саопштењу врховног шта ба народно-ослободилачких партизанских одреда Југославије од новембра оптужен је пуковник

Дража Михајловић, вођ четничких одреда, за прекршај споразума закљученог у Брајићима и за отворено непријатељство између једне и друге устаничке групе. . У међувремену, генерал Недић образовао је владу Народног спа са и позвао српски народ у беспоштедну борбу против комуниста. Овакав његов став био је од пресудног утицаја на даљи ток догађаја. Захваљујући великом личном ауторитету генерала Недића, многи четнички одреди без предомишљања су се определили за Владу народног спаса и ступили у сарадњу са владиним

одредима, што је утицало ■ остале четнике да се определе против партизаиа. Тако је, у Јесен 1941, дошло до сврставања свих националних снага против комунистичке опасности. Такаш обрт ствари био је кобан по оружану делатност комуниета у Србији. Сведени искљу чиво на своје страначке присталице они су неминовно морали подлећи у борби про тив удружених националних снага, коЈе нееумњиво претстављају вољу и тежње читавог српског народа. (Наставак па 10-тој страиш)

У НОВОЈ години Прослављајући светло Христово Рођење, празник наде и новог живота, на прагу Нове 1944 године, можемо данас спокојније бацити поглед на српску будућност, ослањајући се на резултате и тековине минулих година. Имамо дубоко осећање срца, интуицију, имамо уверење ума да је српски народ прешао врхунац свога страдања и да је најтеже савладао, захваљуЈући своЈоЈ несаломљивој животној снази, својим конструктивним врлинаиа и својој вери у Србију. У протеклој години српски народ дао Је своЈ знатав прилог у борби Европе за епас њене културе, водећи непоштедну борбу са црвеном немани, која је хтела ерпски простор да претвори у жариште европске и светске револуције. СрбиЈа је исто тако учинила своЈ допринос у ш>већавању одбранбеног економског и воЈног потенциЈала Европе у њеној епохалној борби противу варвара са Истока и еа Запада. После савојско-бадољевске издаЈе уклоњен Је са Балкана извор интрига и раздора, и српском народу отворене су могућности да испуни своју мисију у овом делу света сходно своме геополитичком положају и својим потврђеним конструктивним способностима. Сви догађаји који су се одиграли у последње време у овом делу света показуЈу да Је мудра и далековида политика Недићеве Србије најбоље одговарала виталним интересима српскога народа и да ће њена праведна ствар бити задовољена. Са најмеродавниЈег места све Је то потврђено и Србија пошто је крваво искупила грехове и заблуде заведених и проданих сииова на путу Је да постепеним остваривањима поправи свој положај и оспособи се за своју одређену улогу. I Пред овим изванредним новим могућностима српски народ мора да се прожме још више осећањем своЈе улоге и да се»највећим пожртвовањем и наЈстрожијом националном дисциплином настави своЈ конструктиван рад у обнављању земље и изграђивању Нове Србије. Још више него Јуче све лично и посебно мора да ее уклони пред императивима општег, националног значаја, који знају само за добро и величину Отаџбине. Старо српско родољубље мора да сине новим сЈајем ■ да цеменТира цео српски народ у једном истом осећању историске одговорности у овим судбоносним часовима по опстанак и будућност Српства. Зато мир и ред, безусловно извршавање наредаба предводника српскога народа генерала Недића морају бити највиши закон данашњице. У Новој Србији место пушке, бомбе и каме мора да владају ваш хранитељ плуг и најшира утакмица у раду. У н>ој нема места за насилнике, силеџије и пустахиЈе разних врста, који су под разним паролама и изговором терорисали радни српски народ, угрожавали му мир на дому и на њиви и навлачили на њега толике несреће. Свима Србима треба да буде Јасно да је чување мира врховни закон опстанка и будућност Српства и да сваки дан у миру, без нових жртава, чиии српски народ Јачим и способнијим да испуни своју улогу. Зато слога и братска сарадња својих сииова, МаЈке СрбиЈе потребна Је више него икада, да бисмо коначно одбранили српско огњиште од нзвале црвене немани и да би српски народ бројно и биолошки могао да у понесе своју историску мисију. Ми, који смо носили у својим срцима веру, коЈа даЈе снагу за стварање чуда. окупљаЈући се око генерала Недића, који је враћао веру онима, који би поклекнули под теретом одговорности, ми у освиту Нове, године, мирне саве сти и високо уздигнутог чела гледзмо на своје дело и позивамо све праве српске родољубе да са нама заЈедно поћу српским путем са нздом у боље дане и са вером у вечну будућност МаЈке Србије. М. М.