Srpski narod

Ш јаиуар 1944

СјРПСКИ НАРОД

Страпа 7

СУШТАСТВЕНД СРПСКД мисдо Када су се тешка манастмрсха врата затворила за мнежевићвм Растком Немањикем, широм је отворено једно ново поглавље. Као крин бела, права као стрела. Па су онда прохујали вековк. * Прохујали су векови али је псвесница једне српскв миспи остал« нетакнута. Онакву какву Је замислио кнежевић Растко Немањић, такву )е окрепио и потомцима предво Сава Светитељ: мисао је јасна и про ста; зове се отачаствена. Али отачаствена тако да је ширином и другима служила на ползу, на пример, на обрековања. Јер права, суштаствена српска мисао ни најмање није саможива, не врти се само око себе и само за себе, већ као бор она је и самопрегор и разбор. Није ли Сава и за друге по свету трчао и другима патријаршије саздавао: није ли Сава верске заједнице, тадашње лросветне центре, оснивао и по Египту и у Палестини, Александрији,,Антиохији, Константиновом Граду, Никеји, Атону; није ли Сава својом дипломатском умешнош+Ју какав такаш осигуравао мир на Балкану. Прохујали су векови, али тај космополитизам српске миспи ни]е прохујао. Он ето и сада хуји. Саздав Хилондар, Сава је српокој мисли дао две прве и основне одлике: кичменост и отачаственост. Кичменост у тоаним зидимама чголиких манастира, толиких градова, који и данас, иако нешто ■ише лешниковв боје, на видик свима и сваком поносито стоје. Отачаственост у тавним толиким листинама, толиким повељама, толиким хрисовуљама, које и данас, иако и оне лешникове боје, поносно казују о госпоству, али и о трудбеништву наших стаР«*- Немањи^и иису само давали, су саздавали. Сава је саздао светосавски пут. Кичмен, отачаствен, прегалачки, светилачки — пут интелектуелног Српства, који ће прихватитгц и наставити народна песма, Мзегош, Вук, Тесла. Прохујали су векови, али та мииа предања лешникове боје рвчитије него икада раније говоре о пуцању и цветању једнв мисли, крепке и распредилачке од Звечана па до Рама, од Манасија пв до Патријаршије. * Ни од села до села сваки час ее не прави пут. Као крин бела, права као стр*Ј«в Савина је мисао била јасно, Савин пут недвојбен. Стваралац духовног јединства, ирегалац од камена па до задужбина, грудима, мишљу, рукама пун као маслинова гора, Сава није знао за одмор, за лево, за десно и ндзад, већ једино и само за напред. Он је све саздавао, све посвршавао. Свуда је стизао, над свима бдио н та мо^на расположивост, тај целисходан распон снаге расталасали су српску мисао да је она и поштено и госпоствено несметано ишла и странама ван Балкана, баш како оно летописац каже: »Устав иђаше крепко ишав«. И зато пред Саву се не излази скрштених руку, погнуте главе, већ грудима, мишљу, рукама, пун као маслинова гора, пред Саву св излази поносита чела и једном једином речи: — Напред! Јер када су се тешка манастирска врата затворила за кнежевикем Растком НемањиКем, широм је отворено једно ново поглавље. Историски аманет Св. Саве

Свети Сава |в духовно засновао и творачки уобличио наш српски иационализам. И дао је вечни смисао нашем културном духу и позитивну животну равнотежу свим друштвеним редовима у земљи, коју су н»егов отац и он засновали. Да би са схватио стварни смисао светосавског национализма треба разумети оне битне компоненте, којв, у целини схваћене, омогуЈКавају појимањв светосавског начела у нашоЈ народној судбини и историји. Основно начело светосавско јеств лодвижништво и духофно и физичко. Оно животворно остварењв у себи највишег хришћанског подвижничког идеала, које св садржи у ослобођвњу себ? испод власти тамниж стихија л>удске плоти. Непрекидна атетивност у овом правцу друга јч компонента светосавског начела. Она извире из личности светога Саво и засведочена јв обиљем историских чињеница Та активност усмеренв је била најпре на свестраној изградњи сопственв иичности, а затим на уношењу личног, одуховљеног и хармонизираног поретка, у основе народног би^а, Својим разноврсним радом у народу свети

Сава ]в врцвио одабир ш синтезу позитивних снага у њему и упутио их једнкм правцем, који ниједам други народ на Балкану тада није имао. Што су наше националне очаге у нашем средњем веку $иле неуморно активне, што су постигнућа била онако огромна и духовни полет и стваралаштво онако велики —■ свв јв то Савино двло. Он је, како се то каже црквеним језиком, наш »арод »из неби^а привер у фикф« и указао му пут у вечност. К90 идерлог нџцијв . нијв он ништа прериђао од онога што јв за свакидашњи живот потребно. Он упукује народ како кв звмљу привредно поди^и; отвара сељаку очи за разумевањв и рационално унапређење свикодневних послова; просвевује непросвеАенв сељанке; уноси морални поредак у разорени сеоски дом и христијанизира огрубелв иародне обичвје; оживотворава стварну слогу између друштвоних редовв истављањем моралме вредНОСТИ свакв људске ЛИЧ/10СТИ. И кроз то подиже даест код малог средњввековним теретима ббремењеног, човекв; силним и Моћним свога времечз он јв говорир оштре бееедв и упу^ивао строге опомене, да се не преуз-

носв потсе^ајуНКи их, да Јв свв оно око чега се они у овоме свету сукобљавају и боре само »пара, прах и пепео«. И да изнад свега тога постоји један виши смисао комв је он водио свој народ. Остварењв духовног и моралног јединства нације трећа је компонента светосавског начела. Он је на географској просторности једног народа, који је пре тога обилно засведочио своје државотворство, . уобличио духовни лик нације и извршио у њој оно јединство духа и идеала, без кога нису могућа никаква велика постигнућа. Он је дао смисао свим крупним државотворним гтодухватима свога оца и његових сјајних потомака. Он је и у привремено и свакидашње унапређивао вечно посведочавајући га својим личним при>лером. Он јв и државу стварао и сагоревао у бдењу над њеном судбином не зато да она покорава оне који њој не припадају, него зато да у њу скупи све раскомадане крајеве српске земље и оспособи је за оживОтворење једне више идеје. Зато су и његово државотворство и његов политички рад органски израстали из његовог охристовљеног домољубља. И на

Жи

ти/е

Писама у Градцу, сликвна у Жичи, У Млецима тешким златом окивана, Књига о Лретцима, кој« царство дичи Опет је цар чита три поКи и дана. И крупие зенице кој|> помно уче, Нв виде вечери ни г/урпурну зору, Ни кад три војводе дрнесоше кључе Града Христрпоља Беломв Мору. И као музика на паноћној реци, Сва слова певају претке што су били, Крељеви и писци, војводе и свеци. И кад склрпи очм иа тигру и евили, Император виде квко пређе сводом Страшни ?ен Немање победничким ходом. 105АН ДУЧИЋ (Из збирке »Царски сонети«)

том плану он јв био ивдостживи подвижник, који није ни у једном моменту изневерио својв монашке. завете. Он је живео светитељством и онда када су га онеспокојавале политичке незгоде народв и када је, у бризи за његову судбину, вршио преважнв дипломатске мисије и сређивао односе у земљи. Из тих најбитнијих основа и»растао је еветосавски национали» зам. Он се не дЗ приказати јв» дном ознаком зато што је проткао цео народни живот. Светосавски национализам жмвотна је идеологија нашег народа кроз дуги низ аекова. Он претставља синтезу свих позитивни* особина нашег државотворног и културног духа и видљиво уобличење нвше расне преданости вишим идеалима живота. Он се одразио у народној души и заувек везао за себе. Сав онај дубоко засноввни унутарњи немир и она орловска полетност нашег човека, који га потстичу на стално дочаравање нечег лепшег, потпунијег и хармоничнијег у овоме свету стрвшних дисхармонија, светосазско су наслеђе. Када наш народни песник вапијв зв остварењем потпуне правде и када у витештву велича ову моралну ноту и у историји свога народа гледв испуњење једног вишег назначења, ту се, увек и свагде, појављује светосавски дух. Светосавље )е борба за интегралну националну афирмацију широко схваћену и још шире засновану. Ништа уско, себично« ситно и тамно нема у основама светосавског национвлизма. Он јв хричАански широк, подвижнички ективан, топао и човекољуби*. Његове су битне смернице бор» ба за потпуно остварење добра за изградњу светосавског типа Србина у коме ^е бити оличенв све позитивне особине наше рв» се. Светосавеки национализам то (е верност нације самој себи и истинека готовост да се никада не изневере и напусте они основи, које је евети Сава утемељио у навде духовно биће. Светосавски национализам Је подвиг рада и еимбол стварне конструктивноети, која израста из оне унутарње равнотеже, коју је свети Сава унео у душу нашег човека. Зато је светосавски национализам обавеза еталне активности, неуморног бдења и еамозаборавног прегалаштва у раду за свестрано добро народа. Он Је историски аманет нашег највећег претка, да ее никада не подамо духу иекушвња и саблазни и да ее свим силама Зла еупростављамо Ј»чином вере и енагом духа коЈе је он имао. Свети Сава се уткао целом својом личношћу у свест и душу народа као светао путоказ у тами и искушењима векова и као неисцрпљиви извор животне снаге народа. И данас, у вихору немилосрд« них сукоба и борби које неотклоњиво прате сваку смену епоха, ми као народ немамо сигурнијег пута у будућност од пута светосавског. Вра^ање нације на светосавски пут значи данас, вишв него икада, колективни напор наци;е, дв се обнови његовим духом прегалаштва, честитости и творачке снаге, која слама свв препреке на путу - оживотворењЈ# највиших народних идеала. У данима ове крупне националне збиље дух СЕетог Саве треба да води и инспирише нације, да би његовом мудрошћу и прегалаштвом савладала све тешко^в и .осигурала једну лепшу и радоснију буду^ност.

Др Воко СлиЈепчмИк

Св. Сам бмагосиља СрпчиКв

(Цргеж: Ж. Настасијевић)