Srpski narod

I

I шт 1944

ч&жал &ЖШ ША+ЧУЈХ

Сгрвп« 9

ОМЛАДИНСКИСТУПЦИ Улога савременог средњошколца у данашњем времену

Средњошколска омладииа треба да је пуна идеала. За њих хреба да се бори, к њима да тежи. Истина, није лако остварити теидеале, .јер: „путеви који воде идеалима, посути су самим препрекама, а смисао тих препрека је у томе да не може свако да стигне до идеала." — Ипак остварењу тих идеала треба да тежи душа целокупне средњошколске омладине. Сваки омладинац мора да буде свестан тога да, излазећи из школе ступа на позорницу .јавног живота као интелектуалац, уман радник, у ког упиру очи сви. Због тога још. док је у школи омладинац треба да пази на своје понашање, на свод рад. Лош тада треба да навикне на чињеницу да у њега са очекивањем, гледа.ју сви. Да ли сме средњошколска омладина да заборави своју историју: Див јунаке са Косова и племените хероје првог и другог устанка? Да ли Средњошколска омладина сме, Да верује да су најсветлше странице наше истори.је исписане само зато, што ]е била трговачка криза у Отоманској царевини! Да де Карађорће био воћ побуњених трговаца а не јадне, слободе жељне раје? Па ипак, то је у једној расправи тврдио извесни интелектуалац. По његовим тврћењима испада да је Филип Вишњић, када ;јђ певао о Караћорћу, бир „експонент буржоазше". Да је то био и.српски сељак који се бооио: „За крст часни и слободу злат иу и хришћанску веру православну." Али не. ми смо рекли да нама таква интелигенци.га није Г50треб на. На њу, данашња средњошкол. ска омладина. неће се ни у ком елуча.ју, угледати. Средњошколска омладина је Свесна да у њу упире очи са пуно наде, наш сељак. Јер речено је: „куд нагиње омладина тим правцем иде држава." А наш сељак не жели да га средњошколска омладина. будуки народни воћ. стегне у „колхоз". Наш сељак неће стегу, неће материјално нити духовно ропство. Српски се љак очеку.је да средњо-школска омладина врши свесно своје дуж ности, да буде свесна своје улоге у данашњем времену. Плећа наше средњошколске омладине треба да буду снажна јер ће понети тешко бреме. Ум треба да буде велик „јер је потребно много да се ствара. Дух треба да буде чврст јер се морају пребродити многа искушен.а. Српски народ хоће >да види напредну и здраву омладину која ће бити сваког тренутка спрем на да се^жртвуде за своју отаџбину. Српски народ хоће омладину ко.ја ће живети и умрети само за милу, светлу и једину мајку Србију. Србин хоће да му ,је омладина васпитана у народном духу. Јер сви треба да смо свесни тога да „ни у 'Кауци. ни у уметности, ни у целокупном нашем духовном стваралаштву не смемо бити слепи подражаваоци онога што је туће. и да општем напретку човечанства можемо допринети само тако. ако дамо оно што је специфично наше: Дакле треба да будемо дубоко национални, да будемо прави Срби. А какви Су Срби: Да ли су најбољи синови српскога народа они, коли су после страшне народне катастрофе побегли у Енглеску или се кукавички скри■ли по шумама и још кукавичније, мучки нападају на све што је српско? Или су прави синови наше јуначке прошлости они ко.ји залажу своје животе водећи наш народни брод по бурн и црној тмини?'' Да ли је прави син нашега народа Душан. Симовић: кош побеже V тућину одакле преко радио Лондбна. ззгед■о са Мошом Пијаде н Паули-

ном Лебл-Албала, јеврејима, пи.је крв јадном српском народу? Или је, можда Србин Јосиф Броз, зва^и Тито, или најзад Милан Недић? Свако ко иоле има свести, анаће за кога да се определи. Јер светло име генерала Милана НеДића, сја.ји као сунце, измећу крвљу умазаних Симовића и Броза. Српска средњошколска омлади на зна да се истина не налази у речима Карла Мардохеја Марк са, чи.ји је следбеиик Тито, нити у лажима радио Каиро или Лондона, већ у светлим речима нашег дичног Недића, који каже: Омладино српска. децо отаџбине наше. вратите се разуму. Уставите се. Стојте. Не у провали.ју. не у бездан. у ко.ш гурате и себе и наро дсвој. Није српски народ то заслужио од вас, Ма како да су паклени тућински утица.ји ко..ји су вам душу разорили, ко.ш су вам срце отровали, ко.ш су вам ум -помутили, ипак сте ви синови народа српскога, покривени старом славом српско 'М. И у данашњем сумраку бли ста она јаче него што је то светлост пожара, кодим, гурнути тућином. ви палите сопствену кућу. којим, заблудели и избезумљени, желите да спалите свој соп ствени народ. ...Последњи тренутак избија. Вратите се дому своме, огњишту очинскоме. Вратите се отаџ бини. Вратите се мајци Србиди. Доћите да заједно самном узвикнете „Све за њу ништа против ње!" Навела сам део говора, народног оца, ћенерала Недића, да би локазала колико је разлика његових речи, које уну^ћгује српској амладини и моли: „не у провалију, не у смрт." И очадничке крвнитае вике радио Каира и Лондона који нарећуде: „Сврстајте се сви против окупатора, У шуме у партизане у борбу, смрт и крв." Шта се тиче јевреда из Лондона и Вашингтона што Србин гине. Нека гину сви, вечити Јуда остаје да господари светом. Зар богаство Енглеске ниде плод крвавог зноја безбродних милиона поробљених становника енглеских доминиона и колонија? Зар крвави трустови чији еу вла сници опет Јевреји, не газе „гвозденом петом милионе и милионе америчких радника. Средњошколска. омладино! Ми преживљавамо тешке, судбоносне часове. Уздзмо се у Бога да ће здрава народна све;ст ипак победити: „Ред и мир у земљи су нам данас најпотребнији. Сви ми морамо учинити-све да њих што пре повратимо. Не учин.имо ли то онда нам ни Бог неће помоћи. Зато поручујем омладини: Ти не смеш ,бИти рушилачка! С колена на колено чувана де „Српска сабља" — предана де најзад, нама V аманет. Предана нам је са надом да ћемо и ми И моћи да де очувамо и предамо новим поколењима као што де нама предат а. И тако с колена на колено омладина ће бити, то ти се мила земљо и народе кунем, верна сводод дуначкод прошлости. Српски народ. де отргнут са ивице понора, само радом, тешким радом. У слози и раду лежи спас. Омладино, култ рзда де извор твоје снаге, зато ради, да дедном светла лица можеш да узвикнеш: Мотика удара у зе.мљу, пидук куца по камену, игла боде по платну. Омладина ствара нову и срећну Србиду. , Али тај рад на обнови Срби^е ни.је лак. Јер пре свега, треба знати, да доба у коме живимо није- ни мало завидно. На све стр-не бесни рат. Грме топови. фијучу гранате, прште . шоапнели; пбТоком се лиде крв, Али идеја араведна мисао која је ао-

дигла Европу у крвави боЈ ггоотив бољшевичке немани, против владавине крвавог јуде, мора победити. Ми смо дужни да ту праведну мисију помогнемо Свим силама. Али како? Зар наш јадни напаћени народ, кога де измучио крвав братоубилачки рат, има још снаге да се умеша у страшну борбу великих сила? Не, нема је! Али од њега се и не тражи да пушком брани меће Европе. Српски на.род треба само да одржава у сводод земљи ред и мир. Он треба мирво да оре своје њиве, седе пшеницУ, бере винограде. Његов де задатак изражен у две речи: ред и рад. Само кроз те две речи он ће стећи себи бољу будућност. Само тако моћи ће српска трободка опет светла лица, да се лепрша над Србидом. Не слушад непридатеља. Гледај сводим српским очима. Мисли сво јом српском главом. Нека ти узор буде наша дуначка прошлост изражена у нзшем највећем благу, у нашим народним песмама I Све наде српскога народа везане су за тебе,_ средњошколска омладино, не изневери их,» тако ти Бог помогао. Олга Козаревић ученица VII разр. Држ. реалне гимназиде Петровград 9 етмлен. длаџиАлиџу Ђа&ићџ ученику VIII раз. мушке гинн.

НОВИ БРОЗ ПРОСВЕТНОГ ГЛАСНИКА'

Пре кратког времена утасио се један млади живот, испуњен до последњег часа борбом и мукама. Из редова наше средњошколске омладине отишао је дедан искрен и добар друг, марљив и вредан ученик. Његов рад де увек био примеран, наставници су га волели а мећу друговима је стварао дружељубље и чврсту братску везу. Опака болест га је покосила у часу када де требаб да сводом ногом самостално крене у живот. Није му се указала ни та прилика да покаже свој рад —- смрт га де предухитрила. Само они ко.ш су са њиме уздигнутих глава улазили у живот, могу рећи ,да де био друг и пожртвован радник. Успомена на покодиог Владу ће дуго провејавати кроз наше редове средњошколске омладине. Нак му је лака српска земља! Ж. М. А

Отаџбина и интелигеиција. Вел. Јанковић Писац говори о „самоодржању Срба". „греху интелигенциде". „процесу прочишћења". „интелигенциди младе Србиде". „напору обнове", „о закону наше историје: живећи У непредаху" - , „о отаџбини као путу к човеку и људима", „о српском плану". Итд, Уздужпе балкапске удолине и њихов знача]. Бора Ж. Милодевић '> Писач даје географски опас триду великих уздужних удолина наше земље: моравско-вардарске, босанско-неретљанске и искароко-маричке долине, износећи за сваку посебно њен демографски, привредни, комуникациони и културни значај. Порекло српске азбуке. Др Петар Ђорћић Ништа простиде него приписати ћирилицу Ћирилу. „Мећутим, има ваздан доказа да де Ћирило саставио глаголицу, кода се одиста звала и ћирилица (назив ,,глаголица" де много познидег порекла). Али та се азбука ниде могла одржати. Заменила ду је негде брже, негде спориде, ћирилица. Назив де тако остао исти, изменила с^ само садржина." „КоликИ д'е удео Ћирила у постаику глзголипе?" Ћирило је глаголипу саставио из малих грчких писама допунивши де неким словима из семитских азбука. А ћирилица има за основицу велика грчка слова с односном етилизацидом допунских слова у-

МИЛИЦИ НДСТАСИЈЕВИЋ Ових дапа преминула је и сакрањена у Београду Милица Настасијевић, племенита и врла Српкиња, иајка четворице позна тнх српских уметника Живорада Настасијевића, академскот сликара, пок. Момчила Настаси.јевића, књижевника, Светомира Настасијевића, компози^ора и Славомира Настасијевића комедиографа, а супруга пок. Николе Настасијевића. предузимача и угледног граћанина из Горњег Милановца'. Пок. Милица Настдсијевић роћена је пре 79 година у угледно.1 и патри.јархзлно.ј породици трговца Јовановића из Краљева, и прппадала ]е оно] светлој генерацији српских образованих жена које су својим трудољубивим животом и несебичним радом огромно много задужиле српски род. Шире културно образовање, као млада девојка, добила је у Београду, у ондашњем познатом и чувеном Девојачком институту Катариие Миловук, у ком је провела дуже времена. После удаје за Николу Настасијевића. пок. Милица посветила се породици, оставивши за собом, после 79 година узорног живота, успомену једне необично примерне супруге и самопрегорне мајке. Њеном смрћу нестао је, истовремено. још један изданак старог српског друштва које ,се одликовало својим примерпим животом и љубављу према свему оном што је било српско. Нека Јој је лака српска земља чоју је толико волела.

зетих из глаголице. Писац затиМ обдашњава постанак слова ш: Н. ћ; џ, ч; љ, њ; и слово ј. И најзад о латинизовању ћирилице за време Петра Великог. „Да би се руски књижевни дезик разликовао од црквеног језика морало му се дати и спољно обележде. Тако де постала тако звана гра^ ћанска азбука. И тако преудешена ћирилица. де заузела шестину земљине кугле. Постала де данас и писмом турско-татарских и дру гих народа." „Као што де прва ћирилица нан чињена по извесном угледу на глаголицу, тако де. и наИ1а латиница начињена верно према готсн вом систему Вукове ћирилице. То де дело Тзуре Даничића. За дедан дезик биле су удешене две азбу-* ке као и У ранидој писмености глаголица и ћирилица... Они коди су зазирали од ћирилице, оставивши непрактичеу глаголицу, пригрлили су латиницу." Н Балканска мистика на срп* ! ској сцени. Поводо-м премијере Традковићеве драме „Деводка бржа од коња" Г. Др Милутиновић у овом чланку приказуде два драмска рада г. Николе Традковића: Ћосу и Девојку бржу од коња. Обе ове драме дешаваду се у Сред'њем веку. нашем клаеичиом Словенском дугу. , У Ћоси Традковић оцртава доба опадања и распадања српске царевине после Душанове смрти, доба измећу две велике битка Маричке и Косовске. Традковић приказуде Ћосу као надоригинал* ниду личност наших народних умотворина после Марка Краљевића, и као сушту супротност Краљевићу Марку. Док увек. храбри, правични, Марко претставља оличење надидеалнијих и надплеменитИдих црта нашег расног кач рактера, дотле лукави и довитљиви шерет Ћоса претставља оличење негативних црта расног карактера, У драмнДевојка бржа од коња писац де узео познату наподну приповетку из Вукове збирке, дедну од надлепших и најзанимљивидих народних приповедака уопште, извукао де из ње све оно што де из ње значадно. пропустио је то кроз призму своде стваралачке фантазиде и начинио од тог дедну успелу драму, кода се може са задовољством и гледати на позорници и читати као лектира. ( (» ' Одпос религиЈе, фимософије и природних иаука као наставних предмета. Др М Јовановић Писац одрећуде респективне области религиде, философије и природних наука и налази да се оне не »скључуду измећу себе. „Природна наука, при своме испитивању... не налази ништа, што би могло негирати по.стодање религијске области", док де философида само дубљи и шири поглед на исту стварност. Требало би овад исти склад измећу ова три настпвна предмета извести на првом меету у уџбеницима и самим тим у настави. Сугестија у васпитању детета. Др Филип Медић Писац, ко.ш већ дуже времена изучава проблем сугестиде, износи практична упутства намењена родитељима и деци за практиковање дедне од надефикаснидих сугестија, која се даје детету за време спавања. Наведени примери показу.ју да су васпитни ефекти ове сугестије у душевном као и у телесном погледу готово невероватни. Дете коде де важило као слаб ћак, за крадко време постаде одличан ћак. Кржљаво и болешљиво дете постаде здраво и отпорно, итд. Једном речи. метод који се препоручуде важи данас као васпитно средство ко.шм се надбоље и надефикасниде може утицати на владаље, успех и. здравље. детета.