Srpski narod
Страха 8
СРПСКП ПАРОА
Н шарт 1944
III
Веома значајни чешки компози тор Бедржих Сметана рођен је 2 марта 1824 године у Литомишлу, а умро 12 маја 1884 године у Прагу. Он је био син једног обичног пивара. али човека који .1« необич-но волео Музику и који је чак свирао и на виолини. Мали Бедржих је у својим раним дечијвм годинама показивао велики дар .и смисао за музику, тако да је он због тога већ и у томе добу свраћао пажњу своје околине на себе. Ниде онда чудо што он као гимназист запоставља и избегава све друго осим музике. Због тога долази у сукоб и тешке расправе са својим родитељима, који су желели да ои сврши нормалне школе које немаду никакве везе са уметношћу, н постане чиновник. Бедржих Сметана ипак успева да победи своје родитеље и потпуио се посвећу.је музици, а његов самоучки младалачки рад добро . му је дошао. да сад што лакше савлада музичку теорију. Сметаеа ступа 1843 год. у музичку школу клавирског педагога Јозефа Прокша у Прагу где поред клавира учи и све остале теориоке музичке предмете. ГЈосле четири године рада он посча.је одличан клавиоиста. Са тако стеченим музикким »нањем и умењем он. покушава да "себи етвори и обезбеди животни онстанак приређивањем клавирских концерага, али му то не да.је довол>но могућности и средстава за живот и он се читавих десетак година злопати и мучи. Из оваквог тешког стања спаеава га добри и Племеиити клавириста и композитор Франц Лист. кој« му даје једну довољну суму новаца за отварање приватне клавирске музичке школе у Прагу, од које се Сметана дуже време издржава. Затим. пошто је се венчао са Катарином Колар, он одлази 1856 год. у Шведску, у варош Гетеборг. Сметана де у Гетеборгу примл>ен са разумевањем и поштован>ем као зрела и значадна уметничка . личност. Ту. он диригује концертима „Филхармоиидског друЛтва". одушевљено поздрављен од слушалаца и успева да се материдално подигне и осигура. Ту Сметана нарочито пропагира Листова дела. као тадашњу модерну музику. Године 1862 бива отворено Чешко народио позоршлте у Прагу. када се Сметана враћа у отаџбину и видно учеетвуде и гшсањем и компоновањем на остварењу националног музичког стила, нарочито искоришћудући чешку народну музику. У томе сми сјгу компонује дела за клавир со-
ло и хорске песме, а у исто .време пише и чланке V „Народном листу". Тада се истиче и као хоровођа певачког друштва „Хлахол". Године 1866 налази се сметана на раду у Народном позоришту V Прагу каа диригент. које место напушта 1874 год. пошто де 'потпуно оглувео. Њега је снашла иста несрећа као и великог класичара Бетовена. али је он и даље успевао да компонуде. Природна де ствао да де. Сметана имао и много непридатеља, коди су га мрзели и нападали. То му де тровало душу и разарало нерве V толикод" мери да де због тога и због других недаћа у жи-
воту потпуно помраченог ума окончао живот у деднод душевној болници у ГТрагу. Бедржих Сметана се сматра за оснивзча чешке музичке националне школе. и^ко он није био први у Чешкој који де употреољавао 1 чешке народне песме и војничке хуситске'\есме. Смегана је те песме употребљавао са једном одрећеном уметничком на мером и са јаком свешћу и жељом да оствари добре и одг џварадуће музичке облике крди би чешку народиу музику подигли на високи музички степен, Осим тога он је особито владао композиционом техником и 640 изванредан клавириста. што му де омогућавало да и од слабијих музичких тема и замисли ствара добра и интересантна дела. Велики ириврженик Шопена, Шумана, Листа и Вагнера. Сметана је под њиховим утицајем стварао свода дела. али је ипак успео да сваком своме делу да и личну ноту дедне јаке и врло оригиналне осећа.шости. Сва његова дела дишу дахом његове земље. његовог народа и његовог личног животног страдања, Он је сам говорио, да дедан уметник ниде имитатор. ако преко тућих техничких искустава саопштава свету своЈе мисли и своја осећања. Сметана се |е служио тућим искуствима. али де као и сви други велики композитоои дао своме народу и осталом свету велика и незаборавна хп-зичка дела. која носе сзнаке једне јаке музичке индичидуалности и јаке мадсторске руке. Сметана је као композитор делао у свима обласгима музичког сгварања. дајући озбиљна и изразита дела из хорске, камерие, симфонидске и о.перске музике. Ако занемаримо нека мање важна његова дела. ипак морамо прво споменути његове симфонидске поеме компоноване по угледу на Листа: „Рихард III", „Валенштаднов лог.ор" и „Хакон Јарл". Али у његовом симфониј-
120 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА И 60 ГОДИНА ОД СМРТИ
ском стварању цент)Јално место за.узима његова оркестарска свита симфонијских поех!а ..Мо.ја домовина". зрело и велико дело и у погледу изражада и V погледу техничке обоаде. Т у је Сметана дао сво.ј највећи уметнички дох!ен, износећи на један изванредно Убедљив начин историју сво.је земље и дух свога нарола и своје земље. Сметана је компоновао и неколико о-пара мећу ко1има се као најусиелија истиче комична опера из чешког народног живота „Продана невеста" (1866). У овој опери Сметана је успео да срећно сдедини народну мелодику са високим уметничким изражаЈним облицима. Остале његове опере су следеће: „Боандебуржани v Чешкој". „Далцбор" (1864) ,,Либуша" (1881). „Тајна". „Две удовице", „Пољубац" и „Ђавоља стена". Он је у својим онерама ишао за духом времена познајући добро принципе Вагнеровог оперског стварања. али 1е задожао и извесне елементе из онера ста-
ридег датума. па чак и Моцартових опера. Од Сметанине камерне музике нарочито треба истаћи гудачки квартет „Из мога живота". дело високе уметничке вредности и даког Унугарњег имџулса. п.рожето личним акцентима дедног трагичног живота. Затим трио за виолину, чело и клавир коди написан у веома болном и дирљивом тону као успомена на смрт мале Смеганине ћерке, кода де као и отац у ранод' младости показивала велику музичку обдареност. Од многобро.ших кдавирских Сметанииих композицида различитих садржада и облика треба истаћи његове „Чеигке игре" коде претстављаду V погледу ритма, хармониде и облика нешто надбоље што се у народном духу могло дати за клавир соло. Сметана је компоповао са успехрм хорске и соло пес.ме. Културном слушаоцу музике ловол>но де да познаде ова четнри музичка Сметанина дела, па да потпуно схвати значад и вредност шегове музике и његовог стваралачког генида: „Продана невеста" (опера), „Мода домовина" (сихтфочидска ноема), „Из мога живота" (гудачкн квдртет) и „Чешке игре" (клавир соло). Ћ.
ПРОСЛАВД 80-ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ КОСТЕ РУВАРЦА У ПАНЧЕВУ
„Дунавско народно позорнште" у Панчеву дало је први нут на својод сцени комад Властода Д. Алексидевића — „Карлсвачки ћак". драмску обраду истоимене приповетке Косте Руварца. Замисао врло сретно изве дена, наишла де на одличан придем код публике. која де кроз четири чина и предигру видела своде претке на сцени, њихов живот,. жеље и мисли. Комад је
Пре неколико дана им.ала д.е наша образована читалачка публика несвакидашње задовољство да у- сводод средини види и чуде дош дедног истакнутог савременог немачког књижевника: после Феликса Лицкеидорфа читао де одло'мке из сводих дела Херман Герстнер. И ово књижевно вече организовала де београд. ска подружница минхенске Неманке академиде. иницидативом директора подружнице др Лукса и шефа Наставног отсека Немачког научног института др Рихарда Волфа. Херман Герстнер роћен де 1903 у Вкрцбургу. Његови преци живели су на обалама Мадне као земљорадници. виноградари н за натлиде. Тек су његови родптељи дошли у град, где де његов отац живео као иредузимач. Детињство и надраниду младост провео де у свом родном месту. На универзитету у Минхену студирао де германнстику, филозофиду и историду. Ту де и- докторирао. Путовао де по Европи. Алшрици и Африци и на сводим многобоо1ним и далеким путовима продубио де своде студиде. Герстнер је плодан н разноврсан писац. До данас де дао низ успелих рох!ана, новела, приповедака, неколико запажених збирки песама и две драме. Надзамаш ниди му де роман: Између рагова. Ту де дато, на уметнички веродостодџи начин, дбба од 18661914. Т у де оживљена историда дедне немачке породице у епоси измећу аустридско-пруског рата (1866) и пруско-француског рата (1871). и измећу овог пата и првог светског рата (1914). Доба непрвстаних ратова. одрииан.а и жртава. али н доба неухгорног рада и стварања Другн пишчев замапгнн роман носи наслов: Друм јгроз туму. Немачка шума, са свом њеном
романтичном лепотом, чини живописну позадину узбудљивих збивања предела у циљу подизања аутохшбилског друма кроз Нехшчку. Од Герстнерових романа споменућемо дош изванредно узбудл>иви роман: Вечито зоне море. Од хгаогобродних Герстнерових новела и приповедака споменућемо само две, дер би нас далеко одвело ако бисмо се задржали на свима коде то заслужуду. Споменимо на првом месту његову новелу: Сиви капут, кода де преведена и на француски дезик н била запажена и од француских критичара и од француске читалачке публике. — Новела Велики пут пре ведена је и на српски језик и недавно штампана у издању „Југоистока". То де такоће одлична ствар, дата у успелом преводу С. Ђорћевића, и заслужује што већи брод читалаца. Херман Герстнер је не само одличан приповедач и романсидер, већ и талеитован песник. До данас д'е дао осам збирки стихова од кодих су надзначадније: Књига песама; Хацилук; Легенда о Буди. Иако песник дубоке герхшнске мисаоности и сложене осећадности, Герстнер де досегао и до мистике, метафизике и религиде старих источних народа, нарочито старих Хиндуса. Један истакнути немачки књижевни критичар, професор универзитета др Кашг Пленцат, приказудући Герстнерову Књигу песама, дао де о шо.ј овад значадан суд: „Герстаерово досадашње пе сничко стваралаштво посматрано као једна духовна целина претставља негирање свих ситних и ниских покрета дупге н, самим
тим, гласниде и свесниде уздигну|>е коде чудо и лепоту људске душе исто тако уме да обухва-. ти као њене загонетке, њену озбиљност. њена тражења. Он ће своме делу стећи хшоге нове при датеље". Читањсхт одабраних одломака из. свога етваралаштва немачки песник де и мећу својим српским слушаоцима стекао многе нове придатеље. Као што је тачно рекао г. Волф, приказудући Герстнера београдскод публици, при ликом његовог књижевног вечера: „Поезида н уметност јесу мостови х(ећу народима, мостови коди спададу срца и душе. хтстови човечански и духовни. мостови ко.ш незнају за границе и мећусобне несугласице измећу подединих народа и раса". И у данашњих1 тешким и озбиљним временима, више него икад рани!е поедија и уметност су надлепша утеха у свима стремљенима љ^дскога духа ка једном новом човечаиству. дзван као манифестацида ирил-нком прославе 0'самдесетгодишњи ие од смрти Косте Руварца, па је на овод премидери о Руварцу као националном и књижевном трулбенику говорио сзм писац драме. Властоје Д. Алексидевић. Алексијевић нам де и овом приликом дао нешто ново за сцену, у односу на сво,ј рад. Он је ау- , тора приповетке „Карловачки ђак" ставио на сцену, таКо да нам је ову романтичиу фабулу причао у ствари са дасака сам Руварац. Једна врло сретна замисао. Песхде оног врехгена од Васе Живковнћа, Бранка Радичевића, Змада. Ђуре Јакшића и народне мелоднде. пуне полета, сентименталностн и рохшнтичарског заноса, врло сретно уплетене у радњу прилично су импресиоиирале гледаоце. Љубавнн заплет. почет тако срећно испод Стражилова. постепено пада: млади теолог Љубинко наилази на противљења код родиТеља своде симпатије. Драгиње, они де чак даду за другог,\ па се и цела радња завршзва у \ тешкод атхГосфери смрти. дер Драгиња умнре одмах после венчања за недрагог, а Љубинко гине у устанку Луке Вукаловића. Ц1то се тиче саме режиде, овој се мора учиниТи дедна једина, али основна замерка: манири се не могу и не смеду мешати; реализам предигре кроз сочиво редитеља Јована Путника изгледа да де тражио пандан или оквир V завршници, у четвртом чину, мада је кох^ад по концепциди скроз романтичан. па се у томе толико бтишло далеко. да де овад последњи чин отишао чак V мистицизам, мрачну колористику туђинских манастира. Дакле, нешто изван нас, наше средине, оног времена и оног схватања. У томе тону дате су и к.улисе по нацртима Миленка Шербана, коде су као целина у сваком чину посебно. с обзиром на намену сцене, давале одличан утисак. Сгога, и поред овог експериментисања приликом дедне прославе,' уметничка оцена ове приредбе де врло добра. Старо романтично врех^е се ипак дочарало, публика га де осетила кроз песму и игру глумаца. речи аутора драме, надзад кроз тендеШииду обраде приповетке поч. Руварца. а то је и био циљ вечео«.