Srpski narod

СРПС1СИ ДОБРОВОЉАЦ

Зош три драгоцене жртве

ЈА ЗНА

Зашто гину деца?

Шаегавах а 5-те сгрже) својом херојСзсом срнском ду шом, Нб злаосећи св никаквим шдеја«а нониклим у иоквареној уЈгНмнштини ве'& нарајајући се еа шзвора српског духа ш српских *деала осетила "је та младост у својим жилама крв- својих прадедовз, жрв Милоша и Марка. И та света крв коју је само зајлепша од сеих. српска мајка могла датв печела је вритн у бесу *е деце. те бурне младости проткв свнх наших одрода. против свнх народИИх издајица којн су иашу земљу довели до - ср&ма ш очаја. И днгла се младост да мз црне т&ме створи вечиго дело ооветаика... Алн пут до победе. тжх идеала «жак је и мучаа. Страшнн су шапорн потребни ла се до н»нж дође а 1ош су већи напори потоебеи да се они остваре. ЊизЛжа победа захтева миссго крви. много самоодрицаља ш много ж много патњи и суза. Знала је то младост иаша, знап смо то ми деца још аедорасла. Алн знали смо н то да ноеимо у себи онај дух који Је Српство одржао 13 векова на овоме тлу. Осећали смо то ми у жилама својим и крви својој. И пошли смо у борбу за спас своје Отаџбине. Пошли смо у Лорбу воћени српским духом н ерпским идеалама. Али тешке су препреке пред нама стајале. На миога су неразумеван.а наилази-

жш мш зжрави ногледа ж наша чаета сраа. Мноте . смо погрде, упљурке Ш нрске погледе прљаве богаташке чаршије нрнмал.н ми деца. •. младост пуВта.... №3бедниш назИ - ен. пала су, на рачун нас, дене... младости нусте... И то ,01Д кога? Од оннх кој* су Српство ■ упроиаетили, од оннх који еу вечито тежилн лнчном богатству и лнчној соећи. И док је народ грвао у мукама к очају богатнли су се они. знд&ли палате и куће, слагали милионе. вупарали се ко баровима и журевима, а њихов народ шта |е он вадио... уосталом... то њих иије брага. Нажалосг тпо Је то било... Ажш ми нлсмо шоклекнули. !ер нас ј.е .двжала истина, нас су оправдали векобни мдеали Сриства. .. Ми то мамо, 8н« то СвемогуЈш бог — Творац Света, знају иаши славни претци а знаће н нашн нотомцн; који ће на костнма мученика српских добровољаца, праве српосе деце зндатш своје идеале. А ирљава богаташб» чадптјв шта она оади! 1 Њу пустимо ш мидау. шежа ее богатда и нек слаже милиоиске куде. а српско . праведно Ново Доба доћи ће... а шта ће они тад радитн? , Да лн.ће се. е>пет богатитн ма рачун Сопства? Мн »намо шта ке бнтш... и она? Т. М. С

шхн митраљез, постављао га сам и ниш .:Кио из стојећег става. Био ,је увек неустршшив у борби, вредан' на послу, увек весео и насме.ја«, |ер је знао да „васкрсење' ие бива без смрти". Често је говорио: „Наша добровољачка појединачна тела морају умрети - Ј - да би опште, народно оживело; личии и себични интереси Морају паоти — д ,а би се заблистало све оно узвишено, божаноко, опште човечапско у дурама иашега народа". Са тим дубоким убеђењем пао је у борби за Мајку Србију, насиејан и са песмом При самом издисају. Тако само хероји умир.у. ' \ * . Храбрн друг Примислав А. Игњатовић родом Је иа села Пријевора, из околине Чачка. Тек му је 19 година. Нераздвојан доуг и борац још из 1941 годиНе. Оставио је кућу, да . му је пљачка.ју одметници, оставио је мајку н сестру да их шиканнрају оазни одроди и белосветски олош, и пошао да запали утуљену зубљу старе ерпске славе са друговима евојим. Видео је пбк. ПримислгСв таштину и пролавност овога света, пљунуо на сва уживања овоземаљскб с."аве и, рзспзљиван ог њем младићских идеала, веровао је да Мо>ке много да учиии. И увек :е летео прпи. не чекајући помоћ других. Био је пример свуда и свакоме. ■ Љубављу је сагоревзо. Видео !'е к .ква су дела љубс.ви, убе,ђен ,'.е био да плодови њени вечито жине. Зато је све радио са вољом и пожртвозаљем. Природна. физичка лепота сакрИБгла ,|е лепо душевно бла-городство. ч Све одлике које кпасе једчог врлог младића — он је имзо, н то у изобилзу. Крстић симбол дубоке љубави и вепе носио је увек на сволим гоуди-1 ма. Са љим је и п о на мртво! 1 стражи Мајке Срби .је. « Расге легија мученика наших Сваким даном бу.ја... Воља ,је Божја била, да кам ова три најбоља к најлепша пера ишЧупз из величанственог векца добровољачког, И то У момепт.у кадз су нам на.јпотребнији били. Тихо, нечујно, без хук-е и граје, без сјаја н поМпе, угасише се њихови животи, сагоревшн на олтару слободе Ма.јке Србије. То. је показивало њихово мирно диЦе, лице мученичко. При последњем опроштају као да су нам њиховн нзрази лВца упућивалн прекор ■ због суза и бола —• говорећи гордо: „Ми иикад питали нисмо, шта ће са нама бити Јер илада ерца нашз народне нати,е боле, Не могу иуете таине саблазним грехом скрити Наиг, гагто с песмом и смехом дајемо животе голе!" ВЕЧНА ИМ СЛАВА И ХВАЛА! Жив. Рад. Првуловић

Ја знам да душа моја смпрења чматн неће, док крви и страсти раздиру Земљу моју, да ће се увек сваке одрицати среће, и срећи њеној потчинити срсћу свцју. За мене .је срећа благосг и смирење радосна срца, а зар срећан бити, кад Земља твоја самртНим ропцем грца? Ја знам да душа мо]а нема друге жеље, сем жеље, да Земљи својој сав живот посвети, да у жртви за њу, једино тражи весеље, и да кроз њу само у нови живот лети. За мене ,/е живот непрекидна.жртва, а зар лепше има од оне за Земљу? Да она живи, да срећиа буде, не жалим себе ш принети мртва. Ја знам да пут мој трнови венац плете од псовки, злобе, пљхваљл и удара подлих, али — зар гледати себе, док зала чете скрнаве оно за што се од детињства молих? О, иема увреде за мене док Србија моја самртно грцд! Ја напред идем — и без смене! — гордо дигнутог срца. И. МИЛАЧИЋ

Ликовн новшс добровољаца

СЕЋАЊЕ.„ Био је Ђурђев-дан. Свежина пролетњег јутра ме је веселила.^ Поранила сам и по давном сриском обичају упутих се бокору ружа, да би се тамо умила водом у којој Је било пуно цвеКа. Све 1 је то припремила моја мајка. Пријатност н свежина зелени ла побуђују ме на нежна осећања. Посматрајући ово цвеће, које су сунчеви зраци љупко миловали својим сјајем, сећах се најраније младости. Сећах се дана, када нам јв. учитељ, док сам га пажљиво слушала, говорио о св. Ђорђу. Од његове личности сам осећала у исто време страх ц дивљење. Он је тако несебично желео да сиасе друге — да побе-

ди аждају, не мИслећи на себе и опасност која би га могла снаћн. Одједном се тргох нз размишљања. Кроз јутарњу тишину допираху до мене глзсови див-јунака — наших добровољаца: „Ззвет смо свој ми Отаџбини ■ дали, Да старе славе вратимо јој .сјај, Па макар сви до последњега пали Ми, завет свој испунићемо таЈ!" Да, драги добровољци, верујемо вам! То нам обећавате ви, који не мислите на себе, већ несебично приносите своје животе на олтар драге иам отаџбине. Нема дана ,а да наша напаћена земља не пригрли хумку ког вашег друга. Али ви не клонете. На његово место одмах долази други. И увек тако... Ваша смрт бсигурава наш живот. Ви нисте код своје куће. Ваше мајке мисле на вас. Али ретке Српкиње, које нам дадоше такве синове, знају да буду и храбре. Њихов благослов прати сваки корак ваше тешке борбе...

Песма добровољаца се ш даље разлегала све снажније. Полазита су на уранак. Њихова песма одавала је само једну жељу: да нас епасу.

На дан 12 фебруара 0. г. »и Праог батаљона II добровољачког пука погинула су тро.шиД најбољих другова; тај дан нам је однеб три неустрашива борца; тога дана сдомљена сУ крила .тројицн белих орлова, опробаних. јуиака и мученика. Овог данЗ отишли с'у за навек нз наше средине добрОвољци: поднаредник Раде Ц Никодић и каплари Примислав А. Игњатовић и Владимир И. Кувелић сви десетари I батаљона Н пука СДК. Примислав ИгЉатовкћ пОгинуо је у селу Ђурђеву, приликом операција противу одметника, а Раде Школић и Влада. Кувелић су настрадали у селу Латтову, у несрећном сукобу иоте ноћи. * Покојви Раде К- Нихблић нореклбм Је из села Округдице, среза сврљиШкбг, а рођен је 1924 годике, Још непунмх 20 голина живота није саставио, а воља Божја је била да нам Узме баш К»#а. Паметно сеоско лице, вредно, .поштеео и увек озбиљно. По избијању комунистичких немира н почетку партизанске акције, оставио је своје вмање, своје не.моћне родитеље и недаштнћеву жену и сгупио у V доброваљачки одред Марасава Петровнћа, и са осталим другрвима. нрфаљеним борцима, јурио је из л.Ма У дан по терену, ргвгонио нљачкашке партизанске банде, излагао сво.Је грудн сауда ■иеустрашиво, а никада рањеа аиле био. Никад ре и*Џе пожалио; са"Те»е&&о је одушевљењбм и идеалима. Љубављу је живео, л>\ба.вљу дисао, с:4 љубављу се борио. Са љубављу према кевинима, злн праведно према кривцима. Стално су Му биле, на паме.ти еванђелске "речи: „Нема веће Аубави од оне да кб душу с&рју иоложи .3$ пријагеље евоје". Њему, као и свима добровољцима, .био је прИјатељ цео српски иарод — н пријатељи као и непријажљи. Узбишеним идеалима о.смкблио је свој жијзот ц жарКом жељом хтео је да вида уеПеш&р остварење свбје и целе добрб&ољачке борбе. Желео је да шегов заведени и заблудел.« на смрт осуђен народ — оает прбнвета и засија још већим сјајем него у доба највеће славе наше. Знао је да за осТварење т-аквог узвишеног циља треба мИого жртава, алн « тога. није илашис.

№ в8в«а|у ш /Џ.ото. Лј*к. 8, ог. СЛ.КЈ

Неко чудно осећање ме обузе и тихо прошаиутах: Воже, шомоот шм1 Бџшвслжа Димитрфва Д

Певао је сз одушевљењем о исиуњењу свогд добђовољачког завета: „Макар сви до- послед!Бега пали- — ми завет свет испуниКемо тај!'? Радосно. Че Испустно душу своју, ;!ер Iс знаО да гине за.ведику н свету идеју. « Пали друг Владимнр И. Кувелић јрбдом је из села. Рубетина, среза топличког, а рођен је 1921 године. И он је ступио у добро 1 вољачке редове V одреда „Шумадиског",'. чим је овај одред дошао у оџај крај. А тб ,је било почетком 1942 гбдине. Ма да веселе ' природе, наклошене распеваном н веселом животу, одбацио је џве то брзо од себе и пошао да све сво^је снаге стави На расположење искрвављенбј мајци Србији. Веровао је, кДо што И сваки прави до^ровољац веру-

Поднаредник Раде К. Никопић (фота: Арх. В.' от. С.Д.К.) је, да из мртвИх васкрсава Мајку СрЗију; .цевзмерћу !е радосг осећаб када је нронала&б .по блз-ту изванредв^ и изобиљве вредноств наш енародне. душ<?, а још већу радоот к'ада је те вредности проналадио у,' сВо.јој необрађеиој душевној њиви. Он је почеа Да ради савесно н дивно је култивисао своју душевну 6ашту. док је нг.јвећи део .омладине наше-настрадао бавд због тог не зна.ња и не познавања самога себе, СвоЈим ноМсртвовањем служко је св^хоМе на част. У борби је са иесМом и у трку носио те-