Srpski narod

« март 7944

СРПСКИ НАРОД

Страна >

ЦДСИМА ЛУКИН ЛАЗИЋ Ж ТЛ К Р П

И УМИРАО ЗА СРПСТВО

Сима Лукин Лазић имао је и сво.ј значдј и своје време. Кав иовннар он би могао мионе дуг ше. стати у ред са др Д.ши .1> м' Медаковићем, Владими^ом Јовановићем. Жицојином Дччићем, Љубомиром Каљевићем. а као ; књижевдик' у ред многс п )знатији», али опет занемарених име на: Јоваид Протића, Мите Орешковића, Павла Јован^ВЈЈћа-Србобранца, Аце Попдвића-Зуба, Стевана БешевиЈја и др. О Лаз^ћу смо ггови пут чули врло оано, али, још увек доста Касно, јер је он већ увелико прцаадао „оном' свету, Било је то преко дечи1'ег забавног лиота Де. чије новине, ко.је је издавала и урећивала његова жена Зорка Симе Лазића. Ту ,(е ова храбра мати. јер је остала као млада удовица да се бори за живот своје четворо деце. једно чак и росмрче, и то на начин како (ој је то указао њен муж. Она је добро схватила ево.ј носао: нисала је и само пч,сала. Њен таленат ,(е покушао да замени она! мужевл>ев на пољу јавног .рада, у редакцији листа и у ступцима часописа, и то о свему и свачему. Ту смо први пут и наишли на успомене ове жене под именом Сећања, писана за своју децу кад- одрасту, и ту је она много , н много причала о своме рано , преманулом мужу. Та Сећања су морала рставити и у нааљј свести доста дубок траг, јер кад год бч се иосле поменуло име Симе 1\ киног Лазића, ова рубрика из већ давно занемареног часописа, дошлз би нам пред очи. Много касни.је опет, од ових у. т.исака, дошао 1е .један израз кроз речи |едног од његових савременика: „Бро је сух човек, жуте, као рзломљене браде". Заиста. фбтографи.је га управо таквог и претстављају. Мало виши од : средњег раста, лепо зачеш.Ћ.ане, па ^вт ке иасе, ве густе браДе. благог погледа, готово аскетског лика. Давао је утисак човеКа који се спрема на мучилиште, или који у сбби носи опасну плућну бољку. Ово друго било је и тачно, и он Је У четврдесет н првој години свога ипак успла хиреног живота умоо. , : Сима Лукан Лазић рођен је у Босни (Босански Брод 3 априла 1863, а умро је у Рајићу, Сдавонија, 7 јуна 1904). Отац му је био велики националиста, учествовао Је у устанку Луке Вукаловића, па када га за то оптуже. као раније и отац Лазе Комарића, са сином пребегне у Срби.ју. Сими је тада могло бити око годину дана. Одрастао је' у Шапцу, где је завршио основну школу, па Пбсле преће у Београд. У Београду је Лазић пошао V гимназиду. али је убрзо напусти. Једноставно је побегао од куће да би ступир V добровољие за време рата 1885/6 Године. а када га на квмисиш не прцме. ради слабог здравља. он оде V глумце. Овим чин^м за њега је у ствари почела права школа. Као глумац много путу.је кроз све српске крајеве и упознаје народ. Још у то време он открива у себи књижевни таленат, па сараћује на новосадској Застави и београдском Олјеку. Од 1888 сасвим ће напустиги позорницу и посветити се искључиво новицарстру. Те године поста.је стални сарадник Стармалог поШто 1е V њему сам-Змај открио хумористичну жицу, а 1889. сам ће Лазић у Бео граду покренуги сатирични лист Бич. За кратко време успео је да окупи леп број наших познатијих имена у сво.ју редакцију (Ми лорад Митвовић. Радоје Домпно. вић, Змај Јован Јовановић, Миле Павловић. Војислав Илић) и лист је са успехом излазио читаве две године. Редакција му је била на нијживљем месту у гоаду. тамо где је данас палата „Риунионе" Лист је престао излазити одласком Лазића у Загреб. као што ,|е био случа! и са Зма!ем. а пре оиога и са Ђуром Даничићем.

Још од 1884 године почео Је у Загребу да излази српски лист „Србобран". под уредништвом Павла Јовановића. Лист је имао изванредан одзив у народу и излазио је све до 1914 године. када је био забрањен. У то време Јовановић је у Загребу био развио широку наиионалну пропаганду. Године 1891 буде осућен ради тога на робију за политичке кривице, па-знајући да ће само у Лазићу наћи сличан дух и националну оријентациду. ојј га пре поласка у затвор позове л.а прими уредништвр. Сматрадући да овим гестом ради на национално! ствари, Лазић обуставља лист V Београду и преће у Јагреб. Ово је за њега било од пре судне важности, јер на даљим годинама рада почиваће цела његова реномираност. Србобран 1е био лист великих концепција у духу наиионалне културе и препорода, па је и Ј 1азић смело улазио V све те проблеме. Да би утицад био рто (ачи на народ. он ће 6д 189& покренути и велики петнаестодневии хумористичии часопис врачпогаћач, кош 1е имао огромног успехз у свима крајевима С рпстЂа а одржао се до 1911 године и после смрти Симе Лукиног Лазића. а под уредништвом његове жене. Ова.ј нови часопис, као год и Србобран имао 1е искључивотрпску оријентациду. У заглављу листа стајао 1е мото Ни по бабу ни по стричевима а саридници су му били готово сви наши просветни и културни радниии. Рад Симе Лукиног Лазића мада ограничен и систематизован на два поља — историјски и поетски — носи чисто национално обележје. Он је и тада, када је реализам почео потискивати ро•мантизам на свима пољима. уживао нешто ек.сценгоича'1 реноме. Убра.гали су га у ред националних занешењака који су певали и о самом Богу каО Србину, о преисторијско! српској истори.ш, о ономе што само машта износи, без података и индици.ја, У том погледу Лазић је заиста иР ева " зишао све. па чак и Симу Милутиновића-Сарајлију, „Срб-МилУтина". Никанора Гру.шћа и Лазу Костића. Он је, као и Јаша Томић, био присталииа идеалистичке истори.је, а не реалистичке, па је, баш као и овај, морао доћи у'сукоб са гако званим правим лаучним факторима. Томић је у своме ентузиазму био напао тада већ признатог научника Ста ноја Станојевића као реванш на напад ко.ш је у сво.је■ време^учинио Стаио.1евиН на Симу Луки ног Лазића. Као Уредник Врача-Погаћача и Србобрана Лазић \е, на првом месгу, морао понети национални проблем 1 . У чланцима коде де нубликовао он је заиста изн °™° чудновате ствари. На иримедбе које су му долазиле. он !е н: шао за потребно да одг.овори личним научним историским р -1^ ловима. Од интереса 1е за саму Лазићеву психу. доличнути тезу ових радова. Те су спдидс- -Р у давнини (1894). КраТЦа/ ЈорЈеснииа Срба од пост:шиа Срнсша до данас (1894). Србин од Срби(1895) и фамозни одговор лр Станоду Стано ЈевићУ на ^гову пштру критичку оцену Дви./е ое корушв. 1една мени ЛРУга њему (1895). . „ У цредговору своје Кратке поти и паметарнииа) Лазић ( е (аено истакао узроке ко.Ш су га' навели на тад тежак и незахвалан посао. , д а пише историју: „Прошлпст 1е водиља будућности свакоме пам/етџоме и разборнтоме човјвку. 1 ако и ннрод, К0.1 и познф н луои еаоју прошлост и своју пов./ееницV — поуздано иде на сусрет будућности. јер ће тако моћн да изб јегне оие погрешке са скојик /е патио у прошлости. Кад знамо повјеспицу свога на-

рода, и духом сио јачи. ае ос.јећамо се сиротни и- самохрани. јер оида знамо, да имамо У сције.гу још пуно браће своје, па чисто осјећнчо ,како иал нама стражаре велики дуси славних нам предака и чувају нас. да нам у срцу никад ие угасне свети огањ родољубља, заједничког сродства и љубави братинске, Тако се челичи дух народа, те постаје силан и не' савладљив, да иу неможе наудити ни унутрашњи ии спољни злотвор." Теза Лазићева ,1е сасвим прнхватљива и данас умесиа. Она немора имати у себи научне тачности. али у себи мора носити националне тачности. Шта вреди историда кода обара духове? Разочарани упропашћуду народе. Не треба ни ту претеривати. али треба уносити топлине. Лазићев ентузидазам !е у најширим националним слојевима био добро примљен. Његова теза да на санскритском Језику „Срб" значи човека и јунака, а .на сгаро-српском рођака или вој. ску, одговарала је народно.ј жељи или потреби. Наша епска песма, као уметност на надвишем ступњу, неоспорно де у овом наилазила на пуну подударност. л то 1е у целом овом раду било и главно- Ту де затим било иеколико фабула и сенте*»цида. које су ускоро у народу добиле знача.1 крнлатице. Н.пр. у дедној износи како |е дош Адександар Велики. који 1е и сам био Србин по предању, дедном упитао људе из народа: „Кога се надвише бојите?" мислећи да ће они одговорити, да се њега највише боде. Али се запрепастио на одговор: „Једино се бодимо. да се не би небо на нас срушило"! Отприлике такав је Лазић био и у песмама. Своде боље, по његовом мишљењу. песме. сабрао је на три године пре смрти у дедну збирку и публиковао их под и-

СИМА ЛУКИН ЛАЗИЋ

медом Дивљш човек. Зашто је баш овако крстио своју збирку, оа сам образлаже: „Пошто ја никада нисам трпео шаблонске стеге: и пошто ми је вазда више стало до мисли и садржаја иего до празне форме и беспосличких зачкољица, мислим ла се с правом иогу назвати — дивљим чове• ком". У овој књизи. кода броји сводих девет штампаниХ табака, има много више националних песама, него и у деднод збирци наших познатих песника. изузимајући можда Проку Јовкића (алиас Нестор Жучни). Истина. има ту и епиграма и љубавних строфа, и хумористичнгих стихова и шала, свој значад и своде воеме. Као али кадл сс све сгави на Један тас. види се. да \е мер.а ипак удедначена. Песничка инспипаци-

Нишаш. мс

• ф Ф

Питаш ме: ко сам, питаш: ко беру моји пређи, питаш ме: ко је народ који ми име дао, ? питаш ме: какво Је небо на домовинској мећи, питаш ме где је земља где сам први пут ногом стао. У мојој земљи тло Је од сињих стена голи', у мојо.ј земљи трњем посуте све су стазе, више од цвећа оно у мојо.ј земљи се воли, јер само мушке стопе странама њеним гизе Да, мо.ја земља то је колевка патњи, /ада, Христова судба Њеним странама увек се вије. Са Њених звезда тугом исткана песма пнда. Дубоко погни главу пред ликом Христ-Србиде. Горд сам са судбе ове. У болу бити валик дано је оном кога Бог ко Сина Сво/а врли. Зато што знамо сџмо за трње. кнм и челик ии. деца Њена. смо горди и као краљеви холи Да. ми смо краљеви бола Судбина рука мека на нпша крвава чела /ош се сцустила ни]е Дубоко погни главУ пред ликом Богочовека, дубоко пог.ни главу пред ликом Бол-Србиде. Питаш за моје преће. Царско /е мо/е племе. Мој Душан своЈом руком трес'о /е ђизвнг смело. сељачкам руком срби диг'о /е царско слеме. њом царску круну ,/е метн'о на своје сељачко чело. Парско је племе мо./е. Горама на врхунцу царски орлови кликћу, царски се бдрјак вије и ту се купају — горди — V своме иарском сунцу Дубоко погни главу пђед лиАхш ЈДар-Србиде. Пнташ ме: ко сам. Ево. погледаЈ руку моЈу: жуљевну. црну. радну. сељачк\ снажну. Јаку. Њом сам створио себи саџ цомовииу сво)у, сељачку круну сам дао Вожду —- своме сељаку. Да, то /е земља моЈа Сељачком руком своЈом држасмо скипТар и сабљу, ми — себри и аргати. У гуњу цари су наши Краљеве дигосмо пројом. Упамти име Једио, то је — Србидз мати. ( Да, то Је земља моЈа: патничка. сељачка царска. поносом с Њене судбе моје се око си/а. МоЈа /е доморина светачка и гусларска. мајка је моја к'о патња ввчита Б.1л Срби ја. СЛОБОДАН М. ИСАКОВИЂ

ја 5е свагда била замењена ,церег бралним надражадем и имагинацидом мисаоне претставе, Нетачно би било када би се рекло да ту нема и лепих стихова; има их! Али то. ниде право осећање, то је нзрадида, вербализам у потреби мисаонрг растерећења. Н.ПР. песча Суши нам се Грм Таковски. кода де и добра и лепа. носи сре ове одлике: „Грм Таковски већ се суши. једна грана већ се преби... А шта чине моји Србљи? Србљи V тегле сваки себи! Срб Србину за враг јаше и браг брата зверски гонл. А од тога дивљег тутња темељ нам се кућни рони.. ,Пуцц темељ из темеља. и .чад Ј . главом шљеџс гед,р. А Срб м.тати празну сламу са туђом се бригом бори!" То 1е било 1ош 1896 године, када 1 'е у Србији у велико већ почела династичка распра. Мада новинар, Лазић !е успевао на моменте да се отресе ма* нира дневних листова к да обра. ли ИЈЈеју на свод, личан начин. Присталица екстремног национализма. „сав Србин" како је то за себе говорио Сима Милутино* вић. Сарадлида, и Сима Лукин Лазић де желео да та.ј национализам усади своме роду. Он јо морао бити изоажен у свему! Политика де требала бити чисто срп ска: религиЈа., уметност, привреда ■—- у духу народцог прослеритета, мисао — у духу прогреса сппеког духа! Када Је то ианосио,. мислио јв/на повом месту Н8 подмладак.. па ме зато и урутио једну прсланицу у стиху Омладини у Србији. ..Омлалино. позив ти Је свето: Иа тр чека деуо недочето. Вратскв мржња од гроба је дубља, П<)СпетЈ1н /о/ пламом родољубља. ИаоружаЈ сваког Српског сина Светлим мачем граћанских врлииа. Омладино! Српство на те гледи: Не иогипи — ве/ј славно победи!" Тим би отпоилике била јасно оцптана ова'ррмантичца фиг.ура Наше књижевности деветнаестог века. Наследник националтсих несника. Змада Јована Јовановића и Ђуре Јакшића. Лазић је ишао својим путем и борио се на начин ко!и је он сматрао за надумеснији. Много де дар. то де непобитно. Вредност ниде V питању ако се узме у обзир да је биО део оне славне генераииде. кода је своје животе принела на жртвеник отацбини, А то !е главно.... -Он !е живео, -сагопевао- у грозници неостварене жеље и умро 1е са аманетом „Све за Српство!" ' В. М. А