Srpski narod

Монархија, монархистичко уређење државе има за циљ да као штит сачува нацију од свију спољних отасности и унутрашњих раздора. 0на тима обезбеђује трајност, нонтинуитет нације нроз векове усред пролазности и егоизма појединаца. Она стоји изнад свега појединачиог и посебног и интереси нације понлапају се дословно са интересима краљевсног дома. То је врлина и предност монархије. да под вођством једнога монарха нација не може грешити, док појединац који избором или случајем дође на чело подложан је личним амбицијама, страстима или ицтересима и потребама једне посебне групе. Нација кије више целина, интереси једног појединца или једке групе могу да лреовладају. У монархији владајућа мућа. обухвата целу кацију и њени интереси нв могу бити другојачији кего целе нације. Срлпкк иар.11! у <(>ку евоје истпоијч сазнао је и осетио дубоко значај и вредност монархије за опстанак и напредак нације. Зато је он дубоно V неразлучно везак за овај облик државног уређења без обзира иа тдорије к доктрине -о његовом преимућству. Ово уверење саставни је део његове душе и он га исповеда као своју веру, а не само као урвђење, ноје му доноси највише користи и најбоље га чува. Лишити српски карод ове његове монархистичне вере, то је тешно повредити његову душу и оставити га да лута по беспућу. То он осећа и зна инстиннтом целог свога бића и зато нема народа који је више привржен монархији и својој династији. Сматра се да је енглесни народ традиционално монархистичан, али живеђи деценијама у изобиљу и благослању монархистичко осећање као да је код њега изгубило своју снагу. Али српсни народ, имајући стално да се борк са великим тешноћама и нелаћама, осећајући благодети монархије сачувао је непресушну и живу веру у своју монархију и у свога Краља. Могу теоретичари и социолози анализовати то осећање и тражити разне уароке и објашњења, али оно постоји као једна непобитна чињеница, ноју нино не може оспорити, јер српски народ дао је низ еклатантних доназа своје монархистичне вере. Треба се сетити потиштености и очаја ноји је завладао широм Србије, нада се десила марсељсна трагелија која је одузела народу једног од његових најславнијих владара. Лишен органа који је повезивао духовно нацију у једну целину, лишен истовремено органа ноји је осећао све опасности које споља и изнутра прете нацији Л висоно издигнут изнад свакидашње политике, он је бдио над опстанном и будућношћу земље. Народ се осетио лишен и свога чувара и заштитника, нао у задрузи,

у породици пуне неЈачи и недораслих над умре домаћин породице, задруге. Из тога задружног, домаћинског начина живота и схватања реда у друштву и заједници, проистиче такође дубоко усађено монархистично схватање српсног народа. Одузети српском народу монархију и Краља, то је лишити га основе и бацити га у хаос к анархију.

Али за правилно фукнционисање монархије, да би Краљ могао правилно да врши своју дужност, за спас и величину нације потребно је да су испуњени иавесни услови. Потребно је у првом реду да Краљ борави на светом тлу Отаџбине, да је стално у непосредном или посредном додиру са својим народом, да би знао за његове тежње и његову

вољу. Само тачно обавештен, онружен разним установама и телима, која имају за задатак да га саветују и ла спроводе ову везу између Краља и његовог народа, може владар имати тачан и јасан преглед духовног стања свога народа и може доносити одлуке, које ће бити у сагласности са тежњама народа. На тај начин постизава се потпу-

НАША ЕВРОПСКА И БАЛКАНСКА МИСИЗА

Око наше земље спЛићу се комунисТНчко - бољшевичке чреже. Слом Румуније и Бугарске и стални хаос западно од нас појачали с'- изгледе успеха деструк•тивких Њљтвтких ■ ечеметта. Према њима стоји данассрпски народ у ставу самоодбране која није лака. али која /е врло часна и достојна наше прошлости. Јер док се свуда око нас разраста хаос и трагично замагљују видици код нас још увек влада мир, одржава се поредак и постају све виднији 'знаци националне решености. да се не подлегне сабластпма хаоса и ужасима анархије. Српски народ се панас налази пред крупнџм и новим задатцима. Први од тих задатака је одржање Духовне и националне борбене компакности и учвршћивање солидне антикомунистичке базе на Балкану. Стицајем прилжа и зато што смо ми" као народ непосредно познали бољшевизам, суочили се са њим, видели му

прави лик и осетили све ужасе владавине његових првобораца, ми се данас као народ недамо ни заварати н« поколебати. Ми знамо да терор титовштиу "ч " ■беиобан »ност ,,04."* који га нодржавају иду затим да идејно морално и духовно разрију српство, да га обезличе, раскидају, прореде и учине нес .пособним за самосталан државни и полнтички живот. То што се панас ради ни.је ништа ново, јер се одиграва и примењује под воћством онога истога пимитрова, ко.ји је на седмом конгресу Коџи.нтерне рекао: ,,На БалКану се не. може замислити никакав озбиљан комунистички рад док се Југославија не разбије". Кичма Југос.лавије као и кичма целокупног Бал кана био је и остао српски народ. Против тога народа уперене су данас оштрице са разних страна. Оне су и физичке ,и политичке и духовно-моралне Н да није тешке стварности која ,/е настала

у земљама око нас баш зато штц су се повеле за бољшевичким потстрекавањима, ово би све за нас могло^бити опасно и забрињавајуће. Овако то .је све важно, али је- нсутрализовано тешкпм приликама које су настале у Бугар^кој и Руму.нији после њиховог-слома. Цињенице су да тамо бољшевици поступа.ју по свом старом обичају без имало обзира и без имало устручавања: они однос.е све до чега доћу, разору жане војнике одводе На рад у Сввјетски савез, на рад одвлаче и широке слојеве народних маса. Једном речи: врше пустошења и иа привредном и на биолошком плану. Али то ,/е све само почетак: Оно главна тре ба тек да дође. И у Бугарској и V Румунији врши се ликвидирање монархије. Спро води се унутарња бољшевизација.,по једном плану, који је добро промишљен још из рани.је. Власт прелази у руке људи који (Нартавак на другој страни)

на и стална сагласност између монарха и карода, која је један од услова за правилно функционисање монархистичког уређења. Тиме се избегавају несугласице и размимоилажења између Краља и његовог народа и земљи обезбеђује трајан и плодан мир од чега зависи нормално напредовање нације. Данас, међутим, ти услови нису испуњени. Краљ није на тлу Отаџбине. Краљ иије у додиру са својим народом. Можда Краљ не зна за право расположење свога народа. Он није слободан. Нзега не саветују његови верни поданици српсне нрви и српсног имвна, Међу његовим савезницима, у његовој околини не^знамо да има и једног Србина. Ске сами несрби, пријатељи и извршиоци наредаба србоубица у земљи. Кано један млади краљ може битк саветоеан у духу српских интереса, кад је онружен самим непријатељима српснога народа! Нзима је ст^о да што в^ше штете нанесу српсном народу, да га у^иште и истрвбе и зато они саветују младоме Краљу да одобрава и првпоручује покрете и људе иоји нмају за главни циљ пропаст српсног народа. Ми знамо да је млади Краљ свима својим осећајима и свима својим мислима са нама, српсним родољубима, ноји бију свети бој за опстанан Србина и српсног имена. Али ми знамо исто тано да он иије слободан у исказјивању мисли и сво је воље. Черчил у име енглеског народа ирши један од најтежих злочина, ноји мора осудити савест чо!вечанства и који мора кад-тад добити заслужну назну. Богомрско је дело оно што чини бездушни Черчил са младим Краљем Петром. Држећи га у рунама Сеирет сервиса и Интелиџенс сервиса, стављајући му пред очи судбину Сикорског и других, он га, нејаког и самог у туђем свету, нагони да говори речи, ноје нинада један Карађорђевић у слободи не би могао да наже. Зар потоман великога Аленсандра који је од свију владара и државнииа Европе имао најживље и најсигурније осећање опасности које прети Европи и њеној нултури од бољшевичне анархије, зар он да поренне своју нрв, дух својих предана и традицију свога народа па да данас својим верним поданицима препоручује одлазан у редове, ноје предводи нрвави експонент Моснве, ноји само снује пропаст српсног народа? Логина, здрав разум и искуство говоре да ја то немогуће и несхватљиво. Ако није по среди обичан фалсиЛинат или изнуђена изјава под најтежим притисном зар је могуће замислити да један Краљ позива сврј надод да заједнички изврше национално самоубиство? Томе се противи не само монархистични интерес него и сам животни инстинкт Краља и Народа. Сматрамо да није више потребно да трошимо речи показујући на не(Навтавак на другој отранн)

СРПСКИ

Бр. 39

ГОД. II

Београд, 21 септембар 1944 ПРИМЕРАК б— ДИНАРА

СРПСКИ НАРОД И ЊЕГОВ КРАЉ