Srpski narod
Стпапа 8
с Р П С К И Н А Р 0 Д
9 сетЈтембра 1944
Творац великог начела правописа српског језика: „Пиши као п^то говориш. а читај као што је наггисано". ко.јим .је Вук Кара* 1'лћ иззојевао сво.ју реформаторск^ п;гбсдV. .јесте Српски кн»ижевник Павле Соларнћ (1/$!1821). Он де први 4>ормуласао овај велики принаип рсгима: „Надлучгае де усродено оно писмо, гЈхде како гоаори се тако пише се. и како је ■написано тако чита се." Павле Соларић де био у великом пријатељству са Доситедем Обрадовићем коди га де много ^енио, сматрадући га својим учеником чиме се Соларић јавно поносио. Сава Мр^каљ (1783—1835), писац. „Азбуколротреса", назива Соларића „диком и милотом српском"'. а Копитар га називаше „наш Соларић". И Вук и Лукијан Мушицки били су пријатељи Соларићеви. Соларић де последње године свога живота провео у великод оскудици. а умро де у Млецима н данас му се ни гроб не зна. Много старији од СоларићаГ
други српски кшижевник, Захариде Стефановић-Орфелин (1726 —178-5) зачетник повремене српс:<е књижевности, издавач чувеног славено-сербског магазина у коме се налази и први почетак српске књижевне критике, умро де. као и Соларић, у највећо.; сиротињи. „жељан хлеба и часног одмора". Лукидан Мушицки, коди де и сам патио у животу. опевао де судбину ових несрећних српских књижевних пионира следећим стиховима:
Невоља Радоја Домановића
Лета године 1898, зв време министровања А. ЂорђевиЈ^а, били су отпуштени сви гимназијски гтредавачи у Србим. МеК/ лрвима је озд. одгукл вл^пе много погодила и суплвн л Рапо а Домановића. Зато о:» пише «з Јагодине професору Петру Петровићу: »Драги г. Петрови&у, Иако знам да имате и сувише поЈ:ла, ипак сам принућен да се баш вама обратим. Некако рђаво стојим материјално, те ми није могућно да до-
Двојици, ах! бијаху 'при смрти другови п.пачни: Бједа и туга и глад. Којим? Марн л' ко чут? Који ие хтеше њих за живота надгледати братски. Молебни слушзт' њин тлас, нисам откривати рад. Који им за живота ие даваше хлеба насуштна, Шта ћ' тим по смрти слух? Њежна младежи. чуј Двојица та су: ОРФЕЛИН, СОЈ1АРИЋ, ви ћет' узданут' Кротко и рећи. знам: „Лака им земљипа буд'Г
Преломих срце као ветар грану С јесени у налету бесном И дадох целог себе неизвесном Кријући бол и љуту рану. И пођох тако опијен тугом У жуђени живот нови, Срце и радост све дадох друтом Путоказ беху ми снови. И тако сад сам за све нем И слеп ко браћа друга, Од свега ништа не разумем И од куд толика туга.
Ја само видим светла трну Задња светла у ноћи, Све срља у ноћ црну И све ће за увек проћи. И зато сада ма где да се макнем Чека ме патња дуга А чегагбд се, чегагод се такнем Све је голема туга. Сенке и људи, звукови, боје Све се у једно слива У црну радост младости моје И бол све већим бива. —
Баваниште 1944.
МИЛЕ БИСКУПЉАНИН
ђем у Ниш (где се те године налазила Скупштина са Владом) а и не знам били било какве користи. Ја сам отпуштен, што већ знате пре мене, и хтео сам да дођем г. Министру и замолум га за извесне ствари. Ви вете бити добри као и до сада што сте, да ми пишете о овоме што ћу Вас замолити и тиме +*ете ми уштедети Оно што бих потрошио долазећи. Мисли ли г. Министар да отпушта учитељице, које су удзте? Да ли би мр|а жена могла добити Крагујевац за учитељицу где би нам било због куће лакше живети кад ^ам ја већ без службе, или Београд, где бих ја могао опет шта било радити и зарађивати, или Јарушице, село где мој отац живи? Јарушице не жели нико и овај &е садашњи учитељ тражити премештај. Да ли би могло дз се са н>еним премештајем сврши до 15. августа? Ја бих још волео и било би ми згодно да је премести у неко село у околИни Београда, али само близу, као Кнежевац што је. Да ли је згодније да ја дођем лично г. Министру и молим за то или да пошљем молбу? Кад би било најзгодније доћи и хоће ли моћи бити вајде од долажења? Ја знам да је врло досадно одговорити на овако много питања, можда чак и смешних, па још ако човек има пречих и паметнијих послова, али ипак мислим да
ћете ми одговорити ма и наЈкраће, јер сте ме и до сада много у том погледу задужили. Ја Взм благодарим. 24 јула 1898 г. Јагодина Искрени поздрав. Ваш поштовалац, Радоје Домдновић, пред, Рача Крг., преко Карића, трг.«с
Српски Ијрсмџ Двадесет и једно лето је црошло Одкад /е иа свет дошао 0'н! И ево већ пуних трију лета. Како Он носи Краљевски Тро.н! Претцп Му беху орлови рата, А Он ће мира дићи олтар! Он види жељу Српскога Духа Живео наш млади Господар!! Нек вољен, ведар и крепак На много година управља Он! И нека Свевишњи обаспе срећом Наш Српски Краљевски дом. Нек се кроз усклик топал и дуги Србина ппавог зачује жар: Н&к живи наш љубљ.ени Краљ Пета-р- ДругиЈ! ЖИВЕО СРПСКИ ГОСПОДАРИ НАДЕЖДА МИЛОВАНОЗИЋ уч. VII гим.
шн оглдси СВАКА РЕЧ ДИН. 8.ДРЖАВНА ТАКСА . ДИН. 5.—
ЛИЧНУ КАРТУ добивену и.з претстојништва градске полиције у Крагујевцу и заштитну пегитимацију изгубио сзја . Оглашујем 1е за неважећу. Јелисавета НешиК. 270 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену од начелства среза Жичког у Краљеву изгубила сам. Оглашујем је зв неважећу. Радмила ЂорђевиК 271 2-3 ЛИЧНУ КАРТУ бр. 1283 добивену из престојништва грлдске полиције у Крагујевцу, изгубио сам. Оглашујем је за неваже■ћу. Радбсав ЈекиК. 272 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ добиаену из општине "Јаточине срез Крагујевачки,изгубила сам. Оглашујем јв заневажећу. Добрила Динић. 273 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ бр. 1 добивену из општине Белошевачке ^рез Крагујевачки, изгубио сам. Огпашујем језа неважећу. Радосав Банковић. 274 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из претстојништва градске полицијв У Крагујевцу, изгубио сам. Оглашу ем је за неважећу. Која Павловик, 275 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену изпретстојништва градске полицијв у Крагујввцу, изгубила сам. Оглашу:ем је за неважећу. Елкв Остопенко, 276 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из општине Вучковачке, срез Гружански. из>-уб -10 сам. Оглашујем је гд неважелу. Бого^.уб Багданоаик, 236 2—3 ДР &ЦВЕНО сведочвиство I разМвнСив гмвдмвзијр у крегу»ввцу слл* 1 0'ЛЛШ'Ујем исгто 3 3 невджв^д пигв Вурчић, родом УоуиоЏ&, 18& 2—3
МОЈА ЖЕНА Вукосвва Милошеви^, са станом у Добрачиној ул. бр. 12 напустила је мојју кућу и отишла нвзнано куд. Тражим од њс да се у року од 15 дана врати на продужење брачног живота, у противном повешћу бракоразводну парницу и од данас све дугове, које она учини нећу признати. Јани&ије Милошевић, предузимач из Крагујевца. 287 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ бр. 5148 добивену из престојништва градске полиције у Крагујевцу, изгубила сам. Оглашујем је за неважећу. Лепосава Милетић. 284 2—3
ЛИЧНУ КАРТУ бр, 5147 добивену из престојништва градске полиције у Крагујевцу, изгубио сам. Оглашујем јв за неважећу. Живко Милетић. 285 2—3
Нтмаџ," НУПОПРОДАЈА ИМАЊА ДРАГПЉУБА ДОБРИЧИЋА Краља ЛПипана бр, 20 Тел. 27-796,
ЛШЊА - БШШСТНМА - ПШЊА
Сшручна механака!— Врша све опшШе попрапке бицакча као а швајсовање, ирављење новах превознах бицикла, Шандема и дамских бацакла, лакарање по вашем укусу, вулканизирање спољних и унушрашњих гума.
„ИКА
II
ПРЕЦИЗНОСТ И СОЛИДНОСТ СУ НАША ДЕВИЗА. АНО ПОСЕТИТЕ НАШУ ФИРМУ ЗА ОПРАВНУ БИЦИНЛА ИМАЋЕТЕ ИСПРАВАН БИЦИНЛ. „ИК А" стручна механпка- Гробљанска бр. 44 На позав телефона долазам. Јел: 24-723
ПИЧНУ КАРТУ бр 220 добивену из општине Маршић, срез Крагујевачки, изгубио сам. Оглашујем је за неважећу. Радосав СтевановиК 278 3—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из престојништве градске -полиције у Крагујевцу, изгубио сам, оглашујем је за неважећу Стевана Ђорђевић. 279 3—3
ЛИЧНУ КАРТУ добивену из престојништза градске полиц-ије у Крагујевцу, изгубио сам, огла^ шујем 1е за неважећу Недић Тихомир. 280 3—3 ЛИЧНУ КАРТУ бр. 15323 добивену из престојништва градске полиције у Крагујевцу. изгубио сам.' Оглашујем |е за неважећу. Добривоје Илић. 277 3—3
*'Ђ&АјРЛ-н$ ћрСШ *0ОТЏВ
Историја човска је историја бола. Неизмерве су патње људи и»азване боаестима, епидемијама и равама Данас је међутим човек победво бол! Модерној вемачкој вауци пошло је за руком да болу успешко стане ва пут Н>ена сред* ства вису предвиђена само за мале свакидашње болове. Ово знају вај(јол»е онв, који се у сву наркозе оодвргавају тешким операцијадГа које протичу безбота. Лекови који предњаче и утиру пут иа подручју сузбијааа б.ола восе » Ваџел« -'»в крст. 0ГЛАГ Р&Г 0 БР 18674 ОД И-Х1МШ