Srpski pčelar

Дописи „Српском Пчелару“

Јазак, 1. октобра 1896. год. Многоштовани госиод. уредниче! Немам довољно речи да вам изразитп могу радост своју што ће од 1. октобра 1896. год. под заштитом Његове Светости српског патријарха господ. Георгија Бранковпћа. излазити „Српски Пчелар.“ Заиста је прека потреба, да се пчеларски лист покрене у нашем народу, који још није довољно заволео вредну пчелу, која му на сваком кораку пружа изобилне матерпјалне кориети, јер ни један привредан рад не доноси нашем ратару таке и толике користи као пчеларство. А радост моја тим је још већа што ме позвасте да у „Српском Пчелару“ напишем што из праксе пчеларске. Томе милом позиву вашем радо се одазивам, а намера ми је да упознам штоване читаоце „Српског Пчелара“ како са околицом мога места тако и са кошницама с којима ја пчеларим. Мило село моје по положају своме право је планпнско место, јер је окружено бреговима са свију страна, који су некад рађали добрим вином. Но од како је филоксера опустошила Фрушку Гору, од то доба изгубили су брегови и у моме месту доста од своје лепе и питоме романтике. Па и ако је народ, исгубив своје винограде, претрпео највећу материјалну штету, то ипак смем отворено рећи да је пчеларство најбољи мелем, који ће љуту рану на народном телу спгурно извидати, јер изгубљене винограде једино пчеларство може достојно заменити. Као што је свуда тако се и у моме месту обрађују негдашња виноградска земљишта сејањем ситне хране, но ипак има и такових голети, где не може вредна рука ратарева да покаже достојна плода за уложену муку његову. Па баш за то што се не може свако парче земљишта обрађивати по незгодном положају своме, требао би наш народ да заволи вредну пчелу, која би знала наћи газди своме лепе користи и на таковом земљишту, за које он држи да је некорисно, бесплодно. Непобитна је истина да тамо где се земљорадња већма шпри, тамо пчеларство опадати мора, где се земља умно ради, тамо пчела мање користи донети може. Но наша места у Фрушкој Гори створена су за

14