Srpski pčelar

кпћ, којега вн добро познајете, добпо је лрошле године од своје сесије, која броји до трпдесет ланаца земље, 400 фор. Исноредите ви прпход од овпјех трпдесет ланаца земље са прпходом од 20 кошнпца, испоредите рад п трошак, којп је уложен на обрађивање тпјех 30 ланаца земље са гпмнастпком п забавом око 20 кошнпца, а без икаквога трошка, па не ћете нпкад впше оборптп својих зелених очију пут црне земљпце. Ево вам још један прпмјер. Ја сам 1890. годпне од 80 кошница својпх добио хиљаду форинтп за мед. Тијех мојпх осамдесет кошнпца донпјели су мп толпко псто, колико двпје п по сеспје или 70 ланаца земље. Кад ви то једно с другијем испоредите као што треба, онда нпје могуће, да ваше зелене очпце не ће моћи впдјетп, да је запста пчеларство најкорпснпја грана економска. Знајте да је у економпјп на првом мјесту пчеларство, на другом впноградарство, па тек на трећем мјесту пољска привреда по користп по прпходу. 7 л. уредник.

Српски пчелар Лазар Поповић.

а сам у својем „Српском Пчелару* сва дјела срћска пчежЖ ларска навео почињући од Аврама МаксимовићнАџа до данас * а Д погледамо ту литературу нашу пчеларску и кад видимо колико је и каквих је дјела пчеларскпх до данас изашло на свијет, онда можемо бити задовољни том лптературом. Али осим дјела пчеларских, које сам ја навео у својем „Српском Пчелару 11 , имам дапас да прибиљежим њешто пз ичеларства од Лазара Поповића, што нам је остало у рукопису. Добротом госп. Др. Илије Огњановића књижевника српскога добио сам рукопис Лазара Поповића и.з Опаве од 20 јануарија 1824, који би требао бити предговор књизи пчеларској. У шестој књизи „Летописа“ Матице Српске од г. 1826 има оглас на ову књигу Лазара Поповића, али ће бити да није никада та књига нн штампана. Јер нити се спомиње у библијограФијп Стојапа Новаковића нити у ШаФариковој Историји српске књпжевности какво дјело пчеларско од Лазара Поповића нити има тога имена Лазар Поповић међу књижевницпма српским. Рукопис Лазара Поповића има шест листи и јесте предговор књизи о пчеларству, коју је превео он с њемачкога од „дубокомислећег, славног пчелоиспитатеља и филозофц Ј. Л. Христа“. Шта је с осталим рукописом, не зна се. Вриједно је споменути из предговора (Предсловјн) Лазара Поповића, да га је господар Марко Николић како у пракси око пчсла поучавао тако и књигу Ј. Л. Христа препоручио да је преведе. Ево како каже Лазар Поповић: „Понајвпше је пак овдашњи господар Марко Николић, искусни и оштроумни муж млого знања, особпто пчеловодства,

65