Srpski pčelar

које он од 15 година с највећим испитивањем п великом ревношћу напредно, и са великим успехом држи, мене при сваком пословању преко целог лета радо и разборно у том поучио, и ову драгоцену, осим многи други од пчеларства књига, но којој се он већ толико времена владао, и свако поучење право истинпто и засведочено, самим својим искуством нашао, препоручио/ А то је та Христова књига о пчеларству. При превођењу те књиге вели Лазар Поповић морао је сам „сва теоретическа наименовања дубокомислећег овог славног пчелоиспитатеља и филозофи Ј. Л. Христа не имајући на нашем српском језику спо магајућих књига српски први пут именовати и изјаснити.“ Али судећи ио језику и рђаву стилу Лазара Поповића држшм баш да се и нађе његов превод Хрпстова пчелара, не бисмо нашли у њему нравих техничких пчеларских српских израза. Истина он сс подигао против „Пчелара“ Аврама Максимовића од год. 1810. и вели да је написан славеносрпским језиком, који парод не разумије и придикује како за народ треба разумљивим народним језиком писати, али ја бих рекао да у Аврамовића пчелару има доста народних српских пчеларсхих израза, које није могао пословенити и језик му је ииак разумљив, ма да је славеносрпски и открива човека интелигентна, а напротив из предговора Лазара Поиовића видимо баш сасвијем њешто противно. Лазар се Поповић подигао и са стварне стране нротив „Пчелара“ Аврама Максимовића, те вели да је по различним нисцима. написан и по томе пун „протнко^н— 6dcnocAoKiA“. Али ми не бисмо рекли да је то истина. Лазар Поповић написао је споменути предговор 1824. године, а Аврам је Максимовић написао својега „Пчелара“ 1810, и у том јс својем „Пчелару" говорио против кошница „Магазина“, које је Христ преиоручивао, те ио којем се и зову „Христови Магазини“. У књизи Anweisung zur nutzlichsten und angenehmsten Bienenzucht од Христа. Leipzig 1798.. коју je Лазар Поповић превео, хвали Христ своје кошнице „Мшазине“. Напротив Аврам Максимовић посветио је у својем „Пчелару“ читав чланак тима „Магазинима“, гдје истиче њихове добре страпе, али изнаша и њихове рђаве стране тако да их није могао српским пчеларима препоручити. Он вели у својем „Пчелару“ на стр. 39.: „Имамо npiiM’hpe гди су пчеле само због магазина са свим истребљене биле. Мени је вели Г. Митерпахер сказивано, да су из Беча послани били такови пчеловодства учитељи, који би просте људе художествено поучили; и тако су све оне кошпице, које су по њиховој науки снабдјевене биле, до једне погибнуле. Опет дакле казујем, да ако човека вешта, и у дјелу пчеларном веома искусна неЈмамо, художествене ројеве изводити да се не усудимо." Тако је писао Аврам Максимовић о Христовим магазинима четрнаест година прије но што је пало на памет Лазару Поповићу да преводи Христову књигу и његове магазине препоручује. (Свршиће ce.i

66