Srpski pčelar
ипак постојп и то тако, што je tio римеком праву иотреоно било, да се рој стресе и посве узме к себи у државину, док је по германском праву дозвољно било, ако се стави знак илп зарез или туш знана (tres decuriae) на дрво пли оно место, где су се нчеле спустиле. Из тога се да с правом извести. да је по најстаријем немачком праву постојало с.тободно ирисвајање ичела, које нису биле ничије. Али по времену се то право присваЈ'ања скучило п то с тога, што је на место oufie имовине ступила на среду п.иовнна иојединауа. И тако се развило више разних установа о стицању власништва, iia је по једном закону стекао власнпштво на нчеле оласннн или држалац когинице, а по другом власник земљигита, док по трећем опет налазач (Der Finder), а има где се власништво поделило између налазача и господара земљињта, на којем је рој нађен. (Наставиће се).
Пчеларење Линебуршких пчелара с плетарама.
(Наставак.) А.тп шта би добили отуда? Не бп добили ништа јер би кошнице ушле слабе у главну пашу, не бп се могле пзројптп, маторке би њешто за главне паше ојачале, али добптп не бп бпло нпкакве. А Линебуржанп спекулатпвнпм прпхрањивањем подпгну друштва на таку снагу да се пзроје п ројевп снажнп постану п тако маторке с ројевима снажним пусте у главну пашу. Сад може битп користп. А кад се спекулатпвно не прихрањују, маторке уђу слабе у главну пашу и онда наравно да не може бпти отуда нпкакве корпстп. Г. Јов. П. Јовановићу не прпхрањује се спекулатпвно пз невоље, него ту се снекулпра како ће доћп до веће добпти како ће се жпвјетп од пчеларства, као што жпве Лпнебуржанп. Дакле г. Јов. 11. Јовановпћ треба да учп шта је то прпхрањпвање од невоље, а шта је то спекулативно прихрањпвање. А без спекулативнога прпхрањивања не може битп рацпјоналнога пчеларења нп у Србпјп у правом смислу. Ко хоће да жпвп од пчеларства, тај мора пмати увијек у резерви меда како бп могао своје пчеле спекулатпвно прихрањпватп кад је томе врпјеме п кад то треба чинити. А то се све може чинпти п са плетаром. Шта је дакле рацпјонално пчеларење? Рацпјонално пчеларење учи како треба радптп око пчела. А да то знаш, мораш познаватп жпвот п рад пчелињи. Мораш знатп законе п ред, по којпма се развпја друштво пчелпње. Мораш знати увјете живота пчелпњега, а то је клпма, паша. А кад то знаш, онда ћеш знати удесптп и циљ својега пчеларења, како ћеш п којим начпном доћи до највеће добпти од својега пчеларења. Сад је питање може лп се то известп п са плетарама? Ми смо иапријед впдјелп да најславнпјп пчеларп свега
106