Srpski pčelar

та, 1 Валтер 2 и Веетер/ којима се иридружио и др. Белц, у честој споменутој својој књизи на стр. 67., где нарочито ово каже: „Sonach envirbt, gerade wie nach romischen Recht, anch nach deutschem Recht dei unberechtigte Zueigner das Eigenthum an dem herrenlosen Bienenschwarm.“ („По томе стиче, баш као и по римском праву, такођер и по немачком праву неовлаштени присвајач власништво на рој пчела без господара.“) Да још једном све укратко кажемо. У главном има 3 теорије: једна, која даје власништво власнику лова: друга, која признаје власништво ловокрадии/и и трећа, која изјављује, да није нико стекао власништво, већ даје право власнику лова, да тражи накнаду штете од ловокрадице, дотично да тражи издање уграбљене дивљачи. Никако се не може узети, да нико не стиче власништво, jep мора стећи власништво или власник лова или ловокрадица, пошто се свакако дотична ствар преузима, присваја. Има се с тога решити, које је мишљење коректније од она друга два мишљења, а то је, да ли стиче власништво власник лова или ловокрадица. Другог мишљења су многи правници, но зато ипак има доста присталица и првог мишљења. Што се тиче аустријских правника, тп су махом нрвог мишљења, по којем власништво стиче власник лова. 4 Ловокрадица хоће, да окупира ствар туђу, но ствар окупирати се може, ако не стоји ни у чијој власти, те ником не припада (res nullius јв. и §§-е 381 и 382 аустр. о грађ. зак. |). Међутим у овом елучају, где ловокрадица уђе у туђ ревир ловити, ту не може бити говора о томе, да је дивљач res nullius у правом смислу те речи, бар у толико не, што једино власник лова има ираво на ирисвајање дивљачи у свом ревиру, те може сваком другом тако ирисвајање забранити 5 Према томе не може се рећи, да је та дивљач посве без господара и изван свачије власти. Чим дакле приевоји ловокрадица дивљач, ирисвојио је исту у исти час за власника лова као његов реирезентанат иротив воље своје и без налога реченог власника (negotiorum gestor). II Штубенраух у свом коментару на поменутом месту вели: „Die Controverse, wer das Eigenthum an dem vom Wilddiebe erlegten Wilde erwerbe, wird fiir das Oesterreichische Rechte dahin zu entscheiden sein, dass der Wilderer als unfreiwilliger Repraesentant des Jagdberechtigten anzuschen sei und đass dem letzteren 1 Vorl. (предавања) zu § 154. 2 Deutsehes Pr. R. § 1:6. 8 Pandenten, § 134, Berl. 1. 4 Штубенраухов коментар општег грађ. закона на стр. 500. и Кирхштетеров коментар на стр. 211. 5 в. Андерсову књигу „Jagd- und Fischereirecht" 1885).

137