Srpski pčelar

ирости пчелари да се отресу. И дапас се још верује да треба извртати кошуљу па наличје или гледати кроз иогавицу од гаћа, па да ће се тада рој лакше смирити (ухватити) ’ и данас још не да стари пчелар, да му се носи вода са нчелињака, а ни за живу главу, да му ко год одломи грану из пчелињака. Тврдо даље верује, да рој неће побећи из кошнице ако једну пчелу из роја код кошнице закопа, верује се да има пчелара који умеју послати (дакле дресирати) своје пчеле, да иду и краду мед са туђег пчелињака итд. итд. Свима тима жалосним а уједно смешним назорима може једино стати школа на пуг. Учигељ треба да упућује децу, а деца ће без сумње радо обавештавати своје родитеље. Хоћемо ли да створимо нову пчеларску генерацију, која ће схватити и подићи пчеларство на ону висину, која јој приличи, мора се почети од школе. То је најтемељнији и најсигурнији пут. Није лорд Бруам неосновано рекао у Енглеском парламенту: да је „учитељ господар света“. Учитељ има силну моћ, само ако уме и ако хоће да је употреби. Да би учитељ био кадар то извести, поред добре воље нужно му је и темељно знање, и сада смо дошли тамо где баш запиње или где је бар до скора запињало, а то је код наших приправничких школа. Пчеларство је до скора био предмет тек да је једап више на броју, па за то су и учитељи наши из принравничких школа излазили као што су и улазили; који је имао склоности на пчеларство, те приватним трудом стекао пчеларскога знања, тај је могао постати и ностао добар пчелар ; ко пак не, тај из препарапдије није изнео баш иикаква пчеларска знања. Тако је бар бивало до скора, као што сам од старије и млађе г. г. учитеља разабрати могао. Да ли у најновије доба пошло у том погледу иа боље видећемо. Не треба дакле доказа, да учигељ који није себи никаква знања прибавио из пчеларства, не може на том пољу са успехом радити. Где буде учитељ тек толико децу из пчеларства научио, колико је прописано читанком за 111. и IV. разред, ту да како да пчеларство

82