Srpski pčelar

леп број наших учитеља бави пчеларством, али велика већипа још неће да пригрли ту тако корисну, поучну и забавну грану економије, у којој је у пуном смислу спојено „dulce cum utile. 4 Али ако је дозвољено, ја би слободап био предложити, да се исто так) и наше учитељице, које се свагда одушевљавају за све што је племеиито и узвишено, прихвате ове лаке и кориспе забаве, која би им не само материјалне користи доносила, него и здрављу служила. Јер учитељица као пчеларка принуђена би била после бављења у поквареном школском ваздуху, бавити се на пчелињаку у чистом ваздуху, те тиме већ користила своме здрављу. А када се још зпа како мед благотворно утече на грло и плућа, дакле баш на оне органе, који у школи највећма пате, тада је пчела т. ј. мед, баш за учитељски сталеж у пуном смислу прави „donum coeleste“ (дар Божји). Осим тога учитељица пчеларећи утецала би добрим нримером на своје ученице и будила у њима љубав на спрам вредне пчелице, тога узора рада и штедње, а тиме стварали пову пчеларску геперацију међу женскињама,. које се данас још ретко и нерадо пчеларством баве. Пчеларство је код нас опало највише стога што је мед устукнуо пред шећером и уступио му место у кухињи, подруму и на столовима нашим, а уступио му место са нашега незнања. Зато школа треба децу а преко ове и наш народ, нарочито пак наше женскиње, да научи: да мед није само најдивнија и најчистија посластица, јер не само да не шкоде стомаку а тиме и здрављу нашем као остале посластице, већ је напротив лексвит и храни тело паше. Но о вредности меда биће говора другом приликом. Женскиње су господарице у кухињи, у њиховим је рукама храна, која нам се преко целе године на сто испоси. Дужност је дакле како основних, исто тако и виших девојачких школа, да нашу женску децу упознају о вредности меда и претежности његовој над шећером. Кад пак наше женскиње буде умело оценити праву вредност меда, тада ће исти без сумње заузети достојно

84