Srpski pčelar

У Минхену, данашњем Елдораду пива, биће да се у великој мери произвађала и трошила медовина судећп по једноме параграфу градскога усгава, којп је наређивао, да се медовина пре него се наточп мора дваред или бар јецаред преточити а процедити је филтровати продавац нпје био дужан. Морамо још овом приликом обратитп пажњу на чудновату употребу меда у средњем веку. Било је случајева да су злочинце осудилп на смрт али не од мача, него од меда, наиме намазали би их медом и извели на жестоко сунце да их муве иецају, док не бп у грозним мукама умрли; или су их медом намазали, па их онда у перју проваљали и тако „нагиздане" водили по улицама народу на углед и поругу. Сомбор, Милутин ГавриловиЋ свештеник.

Милутин ГавриловиЋ свештеник.

Мед као храна и лек.

лечничком часопису „Die Gesundheit“ (Здравље) има ова белешка о меду: „по сварљивости, храњивостп и укусности нема меду суврста средства за живот. Као што вода неиосредно прелази у крвне судове п не оставља за собом никака трага и као што се чисто уље у одређеној мери све претвори у крв и у храну телу, тако и мед не остављајући за собом ни најмаље дрождине (неупотребљених састојака) непосредно прелази у крв и при њезином хемијском претварању служи на загревање тела и развијање животне снаге, те је по томе једно од најврснијпх средстава за псхрану крај свег тога што се о њему самом не може живети“. Свештеник Себастијан Кнајп у своме спису „Meine Wasserkur“. (Моје лечеље водено) вели за мед ово : „ја сам чинпо разне огледе с медом у свом лечењу и дошао сам сваки пут до уверења, да је он од особитога утицаја. Он лучп, чпсти, крепи. Замедљан теј давно је познат као лек за катаре и за лучење слузи. Сељаци ираве од меда мелем за спољашње отоке. Све друге машчуре не помажу колико овај прости нешкодљиви лек којп се још к томе врло лако прави. Узме се колпко меда толико бела брашна, успе се мало воде и

107