Srpski pčelar

Читуља.

| t Никанор Даниловацј јеромонах брат манастира Кувеждпна умро је прошлога месеца у болннци Мнтровачкој. Ко је покојника познавао, знао га је као добра човека. Одликовао се многим врлпнама, а ми овде имамо да забележимо да je бпо ревностан члан „Српске пчеларске задруге у Румп“ и велики пријатељ пчеларства. За доказ томе а и његову родољубљу нека послужп, да је као скроман калуђер претплаћпвао српску школу у Дероњама (у Бачкој) иа „Српски Пчелар“ од како је овај лист почео пзлазитп. Нека му је лака земља! | t Ђорђе МарновиЂ I учитељ у Бачком Петровом Селу умро је 21. новембра у 60-тој години живота. Као учптељ одлнковао се ревношћу за школу и цркву. Особите су му врлине биле што је бпо пзврстан појац и одушевљен пчелар до смрти. Бпо је иретплатнпк овога листа од почетка до смрти. Вечан му спомен био! ј t Живко МилошевиЋ ГригориЂ | члан „Срп. пчел. задруге" п стари, искусни пчелар умро је недавно у Земуну. Живко је у младости својој бпо неколпко годипа ђак манастирски, касније неко време учптељевао, а од 35 6 год. овамо био је црквени појац, те се бавпо само пчеларством. Пчеларењу се научио од свога деде и оца, који почетком н око половине прошлога века нчеларећи у велико са простим кошницама често су пмали знатну материјалну корист од пчеларења. Живко је од оца наследио кошнице и дуго с њпма пчеларио; ну, тек пре десетак годпна увео је на свом пчелпњаку п ђерзонке. Простпх кошница, добрих година, имао је обично око 100 до 150, а ђерзонки само 30—40. Алп од ђерзонкп он не само да чије пмао велику корист, већ је још штетовао, пошто је он с њпма исто као и с плетарама пчеларпо не разумевајућп рацпоналнога пчеларења. Бпо је доста конзерватпваи, те је нерадо слушао савете других у рацпоналном пчеларењу. Последњих годпна тужио се да су у Земуну наступила врло рђава времена по ичеларење. Бпо је добра душа редак поштењак. Бог да му душу прости ! Гр.

Одговори уредништва

Г. Тими ЈовановиТгу у Тенти. Ви питате да ли можете забранити страним пчеларима да не доиосе своје кошнице за цвјетања репице у ваш ченћанскп хатар. Ја мислим да не можете. Ви можете забранити да на вашу земљу не смије нпко доноситп кошнице, алп пе можете забранити другима Ченћанима да не ирпмају кошница страних ичелара на своје земљпште. Ви се по свој прилппи бојпте да не ће доста остати медљанога сока за ваше нчеле кад п са стране донесу ичелари много кошница. Не бојте се. Нп ваше ни стране пчеле не могу сав медљани сок по ченћанском хатару сабрати иего