Srpski pčelar

Пчеле хоће да брује, ако је лето чиме загушено,' те немају довољно свежа ваздуха. Одгуши ли пчелар лето, невоља је уклоњена и у кошници ће настати мир. пчеле хоће да су немирне када им се мед ушећери, што he пчелар иознати по белим а слатким мрвама на патосу од кошница. У том случају пате пчеле од жеђи, јер не могу до воде да дођу, а без воде не могу ушећерени мед употребити. До овога не ће доћи код пчелара, ко.ји води рачуна о каквоћи свога меда. Тако, на меду од багрене, липе, еспарзете, јелде, старачца, не ће пчеле трпети жеђ. Брже се кристалише мед од детељине и репице а најбрже од медљике била то од екскремената лисних ушију или избијала из разних биљака. Премда и мед од медљике не кристалише од свију биљака и у свима крајевима једнако. Тако н. пр. путни учитељ Vallo у лш.ту „Meheszeti Kozlony“ пише, да медљика од храстова лпста никада не кристалише, он га има већ 20 (!) година и увек је течан и пчеле на њему добро презиме. Исто тврди и за медљику са оморике (Ficlitenbauni). Дакле као што видимо мед није у свима крајевима једнак, зато сваки пчелар мора познавати мед свога краја и знати, који сме оставити пчелама за зиму, а који не сме. Лек против жеђи је вода. За појење је врло згодна Циболдова боца и тириншки балон, али за нужду може и свака друга боца са ширим грлом добро послужити. Осим тога вода се може уштрцати кроз лето или додати у сунђеру или трутовском саћу кога загњуримо у млаку воду. Пошто је у ово доба опасно кошнице отварати, то је најбоље додавати споља воду у боцама. Боца се напуни водом, грло се запуши добро крпама или сунђером и углави у одушку на заклопцу или на врху плетаре. Које кошнице немају одушке те је немогуће на тај начин појити. У крајњој пак нужди, што се у овом месецу ретко догађа, мора се така кошница унети у собу, отворити и водс јој додати. Ако је мед сас.вим кристалисан, мора се заменити медом који није кристалисан. Кажу да се у саћу ушећерени мед даде отопити. ако cabe увијемо у мокре крне па метнемо у врућу пећ. Ја ово нисам још покушавао. Неки пемачки нчелари поје своје пчеле и усред зиме; но ово није ни мало нужно, јер мед преко зиме увлачи у себе влагу. У пролеће пак када се почне легло све већма ширити, врло је нужно пчеле појити у кошницама, да би их задржали од излета по рђаву времепу. Ко пази да на каквоме меду узимљује своје пчеле, неће доћи нигда у неприлику да мора у јануару појити своје пчеле. Пчеле могу патити већ и у овом месецу од глади, а то бива код оних пчелара, који не воде рачуна о томе колико су својим пчелама меда оставили. Код уредна пчелара не сме у јануару остати ни једна кошница без меда. Нађе ли се поред свега тога која кошница да нема меда, мора се прихранити