Srpski pčelar

Из пчеларске праксе. I.

Најпојетичнија грана економска пчеларење нрло често страдава ради ситнице какве. Кад се човјек одлучи, да постане пчелар, обично накупи пчеларских књига као хрчак, па дај учи, штудирај. И то је све лијепо, јер стара је ствар, да нракса без теорије не вриједи много. Теорија увађа човјека у пчеларски живот, у праксу. Али са самом теоријом не ће пчелар пронићи у живот пчелињи, ту треба и нрактичко око. А ако није нчелар проникао у пчелињи живот, нема ни прива да се назове пчеларом. А често бива, особиго код почетника, да га, као што сам горе рекао, омете у раду и успјеху ситница каква, па се зачуђен пита: „шта је узрок неуспјеху“? Најмања практичка погрјешка може да му уништи пчелињак. Па зато се дешава, да пчелар и послије цесет година неуспјешаа пчеларења о -тавља с болом у души тај лијепи и мили му посао. И обично је да је сваки пчелар једанпут настрадао, престао, па тек кад је по други пут почео пчеларити, иде му рад боље од руке. Зашто? Јер се првом нев »љом научио. И с&м сам тако страдавао и страдао. Па сам у том страдању дошао до неких практичких резултата, који ми данас вриједе и тако рећи обезбјеђују ми сигуран успјех. Зато сам накан, да изнесем нред пчеларске другове њеколико нрактичких савјета и Данас ћу изнијети један главни разлог, зашто многи пчелар страда, па и у доброј години. Наравно, да је први увјет добром, рацијоналном пчеларству честита кошница, здрава матица, јак народ и згодно мјесто. Па ако је уз то још в крај згодан за пчеларење, онда би успијеха морало бити. Но уз све те увјете може ипак пчелар да страда, ако нема увијек у кошници доста меда. Зато је за мене једно од златних зрнаца или правила у пчеларењу и ово: нека ти је увијек у кошници досша меда. Лијепа је она народна: празна кухиња луда ку-