Srpski pčelar

харица. Та се ријеч може јако згодно примијенити и на пчеларење. Пчела је постала од меда; пчела је жив мед. Па што је више меда у кошници, тим је више и пчела, тим је успјешније пчеларење. Кад у кошници нема меда, матица не носи, или носи слабо; рој мора ослабити, а онда од њега никакве вајде. Ово особито важи за зиму. Пропис је, да се сваком народу осгави зимнице просјечно осам килограма. Међутим кад одмјеравамо тијех осам килограма, одмјеравамо их од ока и увијек себично. Па кад отворимо кошницу у Фебруару или у почетку марта, обрадујемо се, кад видимо, да је у кошници још доста меда. А кад око noловице априла, а народ слаб, меда врло мало. Пчеле троше зими врло мало меда, док год не почну легло јаче хранити. Легло троши мед. Па у којој је кошници доста меда, ту ће легло бити снажно развијено, а гдје је меда мање, тамо се легло развија лијепо, док има меда, а чим је меда нестало, не може бити ни легла, кошница мора трзати натраг. А ако почне трзати натраг у рано прољеће, то је онда критично, јер може ударити најбујнија паша, кошница није кадра ништа. Зато нека је при узимљавању једно од црвих правила: осшави што више меда кошници, јер тај ти мед није пропао. Што преостане, лако је у прољеће пред снажном пашом истрести. А још у онијем крајевима, гдје нема снажне прољегне паше, него тек касније, у љето, тамо је паопако, ако нема доста меда. Тамо ни осам добро одмјерених килограма није доста. А то исто правило вриједи и за цијелу пчеларску годину. Наступи снажна паша. Истресаљка ради. Али се не смије никад одузети сав мед, него увијек мора остати роју толико, да ииа задоста меда бар за мјесец дана или до прве јаче паше. Никад не треба да је народ без два три килограма меда. То је најмање, што смије бити. Испричаћу на овом мјесту, како сам страдао и затаманио пчелињак баш у бујној паши. Прије шест година имао сам лијеп пчелињак од 27 кошница, што американки, што берлепшевки, што маторки, што ројева. Прољеће изврсно: меди репица, меди багрен,

13