Srpski pčelar, 01. 06. 1907., S. 14

ларства напишем, да не би морали моји ученици, богослови биљежити на мојим предавањима. 'Да им олакшам, напишем ја књигу „Српски Пчелар" саставио Јован Живановић. У Новом Саду издање књижаре Луке Јоцића 1893“. и прикажем је арх. Ил. Руварцу. А како је не бих њему приказао, кад је он подигао катедру из пчеларства у богословији, из које је до данас већ њеколико стотина богослова изашло, те као пароси шире пчеларство међу своје парохијане и благосиљају арх. Ил. Руварца, који је тако корисну грану економску завео у богословији- Приказ (посвета) у мојем „Српском Ичелару“ гласи овако : Пречасни господине! Свештенпк је Аврам Максимовић први, који је својим „Пчеларом“ од год. 1810. почео дизати пчеларство код нас и први опазио велику корист од пчеларења. Други је митрополит Стратимировић, који је својим великим духом загледао велику корист од пчеларства. Он је ишао оним свештеници® ма у походе, који су имали пчелињак, те их је стога хвалио говорећи: Таки нам свештеници требају. Али ви сте схвативши велику корист од пчеларења још боље средство изабрали за унапређење пчеларства од оба ова своја претходника, јер сте као ректор богословије у Карловцима подигли још пре петнаест година катедру из пчеларства у богословпји и данас има на свима крајевима српскога народа у нашој домовини Австроугарској младих свештеника пчелара, који из живих уста говоре о најкориснијој грани економској, о пчеларству и шире га сваким даном све већма међу српски народ. 0 катедрама пчеларским може се данас чути само у Немачкој. Ви сте нас изједначили с Немцима и ми данас пчеларимо рацијонално као и они и можда још више користи са пчеларења беремо од њих, јер је код нас природа бујнија. Ако дакле има какве користи за наш народ од предавања о пчеларству у богословији, онда сва заслуга, хвала и слава припада вама, јер ви сте сво.јим бадрим оком загледали велику корист од пчеларења и подигли китедру за предававање из те струке. Зато ће вам бити наш сиромашан народ вечито захвалан и ја вам приказујем ову књигу за знак те захвалности. 94