Srpski pčelar

Тако гласи мој приказ (иосвета) у „Српском Пчелару“ архим. Ил. Руварцу. Вриједно је забиљежити писмо Ил. Руварца, које сам добио од њега, кад је примио моју књигу „Српски Пчекар" са приказом. Писмо то гласи овако: Гргетег 8/20. 111. 1894. Многоштовани Господине и пријатељу. Примио сам 11. свсску вашег „Српског Пчелара“. У први мах био сам у неком „чедоумјенију" не знајући чега да се држим: да ли власторучнога натписа вашег или оне ирилепљене обзнане вашег накладника? Но расудивши, да је боље и пробитачније уважити ваш потпис него ли поступити по упутству књижаре Луке Јоцића, долазим к вама овим путем да вам за љубав и доброту и особиту пажњу вашу према мојој худости кажем срдачно и топло: Хвала! Хвала вам Господине за пријатељско ваше и толики расиоложење ваше према мени, да сте мнили, да књизи вашој, у којој сге сабрали резултате многогодишњег иснита и опита ваших око пчела не ће побити цене, ако књигу ту прика= жето калуђеру Илариону. У први мах, кад сам примио прву свеску вашег Пчелара снебио сам се и чисто ми није било право, што сте то учинили и одмах ћу вам казати зашто ми није било право. Не знам да ли се сећате ида л сте упамтили да је негдашљи Н. Н.* једну своју немачку брошуру посветио имену мом, и да је тај Господин у исто доба клеветао и оклеветавао мене код лица, која нису била „нелицепријатна“. Од то доба омрзнуо сам на све посвете и приказиваче. То је једно а друго знам да великој Господи не годи и да вемаре чути за посвету малим, смиреним људем илити људима, ксји нису или који су нико и нишга. И знам даље. да уз ту велику Господу пристају у том погледу и многа нижа господа и господичићи. * Изостављамо име томе господину.

95