Srpski pčelar

у оквирима мед сија, одмах с њим у истресаљку! То није смисао горњег правила. У првом чланку сам показао, како многи пчелар страда са еувише вредног истресања, а сад fey да изнесем још једну погрешку, у коју пада нехотипе и искуснији пчелар. Пчелар не сме само на то ићи, да добије што више меда, него особито мора пазити и на каквоћу свога меда. Истресен мед је његова роба, коју му у очима његових конзумената диже или туче углед. Зато ћете видети врло чест случај, да купац нанушта пчелера, од кога је куповао, на тражи бољи мед и бољег пчелара. Какав ће бити мед, много стоји до тога, кад и како је мед тресен. Шта више до пчелара у многом случају стоји и бија меда. То ћу све потврдити практичким примером, примером из свог искуства. Код нас у Осеку је врло добра паша прошлих година била репица и багрен. Репица се сад скоро и не сеје, али багрена имамо врло много. А он зна јако медити. jja кад наиђе багренова паша, ми смо сви имали пуне руке посла. А шта је после било ? Канте пуне, али мед добива неку киселцну Stich. Питао ме један ппелар, свештеник из Барање, да ли и мој багренац хоће да ускисне и морао сам му нажалост рећи, да је и мој мед такав био. После сам тек видео погрешку. Погрешка је била у томе, што смо одмах тресли, чим смо видели, да има прилично меда у кошницама. Мед није био зрео, било је у њему још много воде. Кад се багреновац незрео тресе, шикне кроз истресаљку као вода. 0 тако воден остане и после, шта више још се некако разроди, па је више сличан јакој медици, него меду. То је дакле још скоро упола нектар. Кисне лако ради тога, што нема у њему довољно мравиње киселине, а редак је, што има у њему још много воде. Па такав мед не може дуго ни стајати нити се да честито уновчити. После сам дошао сам на ту погрешку. Био сам једно време за багренове паше јако заокупљен школским пословима, те нисам доспсо одмах да истресем багренов мед. Кад сам на недељу дана после тога прихватио се

84