Srpski pčelar

еаме оснажити и ојачати. Берлеиш наиомиње да се прије првога априла нииошто не почне спекулативно прихрањивати. Али онда треба јако прихрањиватп врло течним медом. Ppacfi познати рацијонални ичелар из седамдесетих година прошлога вијека, говори такође, да је спекулативно прихрањивање од користи, кад се само погоди вријеме, кад се треба спекулагивно прихрањивати, јер који рано почне прихрањивати спекулативно може му рђаво спекулација испасти. Знаменити нчелар Фридрих Фогел пише о спекулативном прихрањивању отприлике овако : Спекулативно прихрањивање греба почети тек од половине аирила три недеље прије главне паше. У крајевима, гдје је мршава иаша, спекулативно је прихрањивање права благодат, јер народи треба да су у потпуној снази до маја, да могу потпуно исцрпсти главну пашу, која пада у мају. У крајевима, који су богати пашом, гдје главна паша пада од јунија до септембра, развиће се и ојачаће друштва до главне иаше и без помоћи пчелареве. Ту дакле није потребно спекулативно прихрањивање. Само јаке народе треба слекулативно прихрањивати, јер само они могу много легла прихранити и одњеговати, а спекулативно прихрањивање слаблца не носи никаквих камата. Снекулатно треба прихрањивати медом помијешаним водом и гледати да таки народи, који се спекулагввно прихрањују, имају и рђе у својим кошницама. Лудвиг Хубср, један од најпрактичнијих пчелара каже, да се под спекулативним прихрањивањем разуммјева обично прољетно прихрањивање и њиме се даје пчелама оно, што им природа у то вријеме не може дати, да могу легло своје прихрањивати и ширити. Спекулативним прихрањивањем изазива се матица на ношење јаја и умножавање друштва. Од кориети може бити кад се почне од половине априла спекулат. прихрањивати и кад паша пада у јулиј, август, а у прољеће нема паше никакве, као што је у Хановеру. У крајевима пак, гдје паша главна иада већ у априлу, кад репица цвјета, ријетко може бити спекулативно прихрањивање ОД користи. (Свршиће ее.) Јо в. Живан о в и ћ.

Јов. Живановић.

157