Srpski pčelar

матица. Но о томе ће бити говора на лругом месту, а за сада ћу вам само рећи, како најлакше и најјефтиније можете имати залишних матица. Ко има иоред ђерзонака uo нешто и плетара, може увек имати залишних матица, мада нема за њих малих кошница. Најбоље су оне матице, које јака друштва отхране када су на врхунцу својега живота и у најбољој снази, и то је у време ројидбе. Да дођемо до залишних матица, ми ћемо другенце поделити на два, а ако су јаки и на три роја, ua ћемо сваки за себе стрести у једну мању илетару. Да се сва ројчад боље смире, иовезаћемо их и однећемо их за дан два у водрум. Тако ћемо на лак и јеФтин начин доћи до залишних матипа. Када нам треба залишна матица, ми ћемо лако друштво искуцкати и наћи матицу, јер је у таким ројевима саће кратко. Када је мало хладније време те саће чвршће, можемо матицу и пчеле истрескати из кошнице. А то се ради овако : кошница са зилишном матицом узме се са њена места, а на њено меето метне се празна кошница. Сада се ухвати кошница са залишном матицом за батак и лупка се о земљу испред иразне кошнице. Тим лупкањем исиадну све ичеле ua и матица па земљу и оду на своје старо место а у празну кошницу. Пчелар када спази на земљи матицу, ухвати је, затвори је у кавешчић и дода где хоће. Оваким истрескивањем можемо брже доћи до пчела и матгце него искуцкавањем. Са пуним и тешким кошницама осибито, које немају притака, не сме се тако радити. Ја увек волим залишпе матипе у плетарама, него у малим сандучадма, јер у плетарама и слаба друштва боље презиме него у сандуцима. Осим тога, из сувише малих сандучади, хоће да рој побегне, а из плегаре никада, само ако пчелар пази да пе завлада глад у кошници. Таку ројчад можемо и преко зиме остављати у плетарама. ма их пред пролеће морали мало и прихранити. Тако можемо имати увек залишних матица за елучај ако бн нам преко зимо у којој американци ма» тица умрла. Пгт. 82. Какве ми справе требају за истресање

121