Srpski pčelar

јер сам мали пчелар и јер сам почео пчеларпти тек пред неколико година.“ Гледаће се, да се донесе верна слика и објективан суд о изложби у „Српском Пчелару“, а у овом броју и у овим редовима износим ево у главним потезима, како је постала и развила се „Српска Пчеларска Задруга". Нека ми г. Живановић по урођеној му скромности не замери што намењујем ове ретке њему. Чиним то за то, што ]'е делом директна делом индиректна његова заслуга за све што се постигло на пољу пчеларства. И „Српска Пчеларска Задруга“ мезимче је његово. Он је покретач за оснивање њено. Он и ако се није због удаљености од Руме није никада примио дужности у управи задруге, давао је савета и упутства, а осим тога принео за њу материјалну жртву, коју му „Српска Пчеларска Задруга“ не може заборавити. Године 1896. децембра 7. добих писмо од г. Живановића, у коме разлаже потребу и важност удружења српских пчелара, и да би Рума била најподесније место за средиште друштва, па да позовем пчеларе из места и околине на договор ради оснивања српског пчеларскога друштва. Делио сам мишљење г. Живановића у погледу потребе и важности удружења, али не да буде седиште у Руми. Моје приватне неприлике не допустише ми те године да се позиву одазовем, него тек 5. (17.) фебруара 1898. године. Тада је одржан у Руми први договор за удружење, једнодушно поздрављен предлог за удружење и изабран одбор од 6 лица, да спреми нацрт правила и најдуже до Преображења сазове збор пчелара у Руму. У четвртак после Ускрса састао се одбор у манастиру Врднику. У одбор су позвани као стручњаци, уредници „Српскога Пчелара* г.г. Живановић и Машпревић, а од стране правника г. др. Жарко Миладиновић, да се претресе нацрт правила и договори шта да се ради ради остварења удружења и када да се сазове збор пчелара. Збор је сазван за 13. (25.) август 1908. у Руму. Збор је био неочекивано посећен. Из Баната, Бачке, Барање, Срема, Славоније и Босне било је изасланика, који су заступали пчеларе из свога места. Предложени нацрт правила примљен је са малом променом и изабран одбор, који ће поднети влади штатут на одобрење. За председника изабран је Теодор Богдановић а за потпредседника др. Жар. Миладиновић. Док кр. земаљска влада није потврдила штатут није се одбор упуштао ни у какав рад, већ је смишљао како ће радити кад добије штатут потврђен. Бојазни, да не ће влада штатут одобрити, брзо је нестало, јер 15. фебруара 1899. добисмо одобрење, а 18. фебруара одржасмо прву седницу. Двојица одборника уплатпше

142