Srpski pčelar

у тој седнпцу редовну чланарпну од 6 круна, председнпк и потпредседнпк и 4 одборника свакп по 50 круна као утемељачи, Ово је прва имовина, из које су набављене књиге за благајну, администрацију, печат п штампање правпла у 1000 комада. Издан је проглас у свима већим лпстовима, да су правила одобрена, да је задруга ступпла у живот 18. фебруара, те се позива на упис у задругу, а ради бољега успеха изабрано 25 повереника, који ће у свом крају и месту купити чланове и чланарпну. И по прогласу и по повереницима одзив је бпо слаб. Уписало се само 11 утемељача са 50 круна п 35 редовних члаоова са годишњом чланарином од 6 круна. Са тим бројем зар се није морало запети, да ће прва идућа редовна скупштина бити и последња. Да овако друштво може вршити мисију мора имати лист, пчелињак, своју кућу, збпрку и књижницу. За све то треба новаца или барем такав одзив код уписивања у задругу, који би пружао изглед, да ће бити успеха. Састала се у смислу штатута I. редовна скупштпна у Руму 16. (29.) августа 1899. којој јо поднет извештај шта је управни одбор од 18. фебруара те године до то доба радио и шта постигао. Осим 46 дотле уписаних чланова приступило је на овој скупштини још 28, свега дакле 74 члана у првој години. Важно питање имала је ова скупштина да реши. На збору 13. (25.) августа 1898. на коме је штатут донет за удружење решено је да орган „Српске Пчеларске Задруге 44 буде „Српски Пчелар 14 , кога су издавали г.г. Јован Живановић и Иван Маширевић под заштитом патријарха српскоЈ Георгија а уз годишњу претплату од 4 круне. Ово питање решила је скупштина тако, да задруга за свакога свога члана плаћа власницима и уредницима „Српскога Пчелара“ као и претплатници 4 круне. Задрузи јо дакле преостајало 2 круне од свакога редовнога члана што је износило 126 круна годишње, осим нешто интереса на чланарину чланова утемељача, која је сума доста смањена на бавком књига за благајну, печата и штампање штат ута. Неколико пријављених чланова другога реда, који би имали добивати пчеларски календар нису примљени, јер према материјалном стању задруге није се могло ни мислити на издавање календара. Из разлога што кр. зем. влада већ дугп низ година даје обилну припомоћ пчеларском друштву у Осеку, а пошто је и „Српска Пчеларска Задруга“ узела за задаћу, да листом и популарним предавањима шири пчеларство у народ, закључено је на овој скупштини поднети кр. зем. влади молбу ради редовне припомоћи. Два пута мољена је и петроварадинска имовна општина без успеха.

143