Srpski pčelar
За неуморни рад на пољу пчеларства изабран је на овој скупштини за почаснога члана г. професор Јован Живановић. Уважавајући предусретљивост патријарха Георгија у свима дотадањим корацима како да задруга ојача и да се пчеларство што боље шири, изабрала је и њега за почаснога члана. То је изазвало трзавице у задрузи, али су отклоњене, што се патријарах није хтео ни примити, почаснога чланства обећавши, да ће и надаље директно и индиректно задругу у њену настојању помагати. Кр. жупанијска област у Вуковару препоручила је свима подручним опћинама, да упишу своје школе у нашу задругу. У котару румском уписане су настојањем предстојника г. Богдана Новаковића све школе за редовне чланове. У годину 1900. ступила је задруга већ сигурнијим ногама и почела радити на подизању пчелињака. Око тога питања потрошено је доста времена и у много седница од борских измењано мисли. Да је пчелињак близу, на видном месту, а које одговара свима прописима и да се уреди по одређеном плану, како се у будуће не мора урађено мењати, требала је велика сума новаца, да се купи земљиште и на њем подиже пчелињак. Начелник Коломан пл. Јанчо заузео се својим утецајем, те је трговишно заступство дало задрузи башту код кудошких винограда, згодну за пчелињак, али далеко. Ту су годину дана биле кошнице смештене, али због даљине пренете и предане надзору г. Ристера на његов пчелињак. Пошто српска црквена опћина има више башти поднета је њој молба у овој ствари. Ни ту не бисмо боље среће. Већина баште нема подесан приступ, а башта поред цркве св. Вазнесенске незгодна је због пуцања прангија о већим празницима. Управни одбор прихвати ипак понуду црквене опћине да узме ову башту на 10 година уз годишњу закупнину од 60 круна и повери г. Ристеру и мени да са опћином ствар докончамо, нацрт и грошковник за павиљон за прибор и једном собом за чувара направити дамо и на коначно решење одбору поднесемо. Кр. земаљска влада отписом од 24. XII. 1899. бр. 89750 одговорила је на молбу ради припомоћи, да .нам даје годишњу припомоћ од 200 круна, ако ћемо ширити пчеларство у 6 котарева жупаније сремске. Кад је влада и на поновну молбу одговорила, да остаје при првом решењу, прихваћена је и ова мала припомоћ у нади, да ће се с временом и повисити, а будући да манастири имају свога учитеља пчеларства замољене су управе манастира и учитељ пчеларства, да се народ из околних места обавести о предавањима, те се тима предавањима, предаванима на скупгатинама и у оним местима, где има искусан пчелар, који
144