Srpski pčelar

кратку биљешку Алопс Атфонзус, уредник Bienen Vater-а. Прат каже да матпца између петога и десетога дана, како се излегла, излијеће на спаривање. Кад излеги на спаривање, онда двадесет и више трутова појуре за њом борећи се међу собом тако, да многп у борби попадају на земљу. Који су најснажнији, ти дакле јуре и даље за матицом. Међутијем се прикључе и други трутови, те опет почне борб i међу њима, док не испгдне којем особито јаком труту, да се с матицом не спари. Матице не леге тако високо као што се уопће мисли. Ако на пчелињаку има много трутова, онда масина не лети врло високо, јер трутови појуре одмах за њом. Ово је Прат посматрао кад је облачно, јер онда је могао прилично високо распозаати тзутове и матицу. У мјесецу септембру и октобру догађало се чешћз, да је Прат акат спаривања гледао гдје се збива врло сниско пред очима његовим. Ати кад врло мало има трутова, онда магиц мора врло високо и врло далеко да лети, док д)ђе до спарнвања. Послије свршенога акта снаривања у ваздуху спустп се матаца с трутом на земљу, отргне се од трута и трутовски орган остане у њој. Прат је био тако срећаа, да је матпцу с струтом у спаривању ухватио руком, кад су лебдјели над његовом главом. Пошло му је за руком, да је ухватао трута, који је изгубио свој орган позлије спаривања. Тај је трут живпо још пег сахата. Тијем пада оно мишљење, да трут кад се спари с матицом и кад му орган за спаривање отпадне, у том моменту одмах и умре. То се отуда мисли, што кад трута стиснеш за стражњи труп, одмах му орган за спаривање искочи и одмах тада умре. Прат пак мисли, да кад се трут за стражњи труп стисне, онда му искоче и други важни дијелови из сзражњега трупа, шго доноси смрт за собом, а при акту спаривање искочи и отпадне само пенис сполним раздра.кењем, што доноси смрт тек послије њеколико сахата. Ако је потпуно оплођавање извршено, онда пенис остаје у матици, док се не сасуши, па онда га пчеле извуку. Ако пак није опл фење потпупо извршено, онда пчеле одмах извуку пениз из матице и она послије једнога сахата излијеће наново на спаривање. Напошљетку је Пратјош њешто открао. Матица, која се спарила са нашим трутом и није се добро оплодила, те се п) другп пут спарила са талијанским трутом, леже прве године жуте талијанске пчеле, па послије бастарде друге године. Пчеларима се то чудно чини и не могу себи то да разјасне. Али мени је то сасвим јасно и разумљиво и оно, што каже Прат, мора стајата. Он каже, да се матица, која се спарила, па се и други пут спаривала, морала се и. при првом спаривању њешто оплодити, што нам разјашњава, даје такова матица могла лећи двије расе, једну pacj у једној временој перијоди, другу У Другој временој перијоди. Да се матица не мора врло високо у ваздуху спаривати изводим и ја из овога. Кад је добра година за ројење, ја сам за вријеме

1 56