Srpski pčelar

ројидбе впшм пута опазпо ово : На мојем су пчелпњаку узијек најмање двпје стотпне кошнпца амерпкапки, па кад је ројпдба у јеку, могло се впдјетп како се трутови вптлају са матпцама. Као клупче или мали рој могао се впдјети како се повисоко уздпже п спушта у ваздух. Кад се спусти тако ројче скоро до тебе, впдпш, да су то самп трутови. Такпх ројчади виђао сам за врпјеме ројпдбе по двадесет око мојега пчелпњака, 'гдје се вптлају по ваздтху. Гдјекоје таково ројче од самијех трутова у вптлању горе доље у ваздуху напошљетку тресне о земљу, гдје сам впдпо и матпцу ва земљп међу раштркаппм трутовима. Даље моје посматрање не иде, али се из њега впди, да су Пратова опажања истпнпта u тачна што се тпче даљине, у којој се спарују матице с трутовима.

Јов. Живановић.

Како ћемо најлакше ширити рацијонално пчеларење међу ратарима?

Сви зпамо. да наш ратар, коликогод је бпстар, није склон новотаријама. Не можеш га шале наговорити, да нешто отпочне, шго није дуже времена проматрао п о његовој се користи несумњиво уверио. Такав је у свему, а uo готово у прпвреди. Повратимо наше мисли унутраг за 30 —4O годима и сетимо се, коликим се трудом и трошком онда обрађивала вемља, нарочито окопавине, жетва итд. Истом, кад је наш ратар од досељеника запазио, како се неки радови могу обавити уз много мањи труд и трсшак, него што их је он обављао, лакше се наканио, да и он употреби псти начин обрађивања и по својој прирођеној бпстрини брзо је достигао своје напредније суседе. Тако је исто, ако не још и горе са ичеларењем. Док се наш ратар не увери, док потанко не разабере, какове ће користи имати од рацијоналнога пчеларења, дотле све забадава. Не помаже ту ни саветовање, ни читање, а богме ни путник учитељ са својим предавањима. Овако је са нашим ратарима, али има и интелигентнијих чланова нашега друштва, који би се овамо могли убројити. Па може ли се рацијонално пчеларење шприти међу нашпм ратарпма ? Може и те како, само им треба завирити у душу, треба их познати, а ко то може, тај ће већ наћи пута п пачина, да посгигне оно, за чим тежи. Не смемо почети са скушптинама и дугачким предавањима. У колико би на тај начин испочетка и постигли успех, утолико би, чим би се даље ишло, успех бивао све мањи. На скупштини би било и такових људи, који би својим мудоовањем кварили вољу и оној неколицини, који би се одушевили предавањем и добплп вољу за рацијонално пчеларење.

157