Srpski pčelar

летвице, да се цруге ствари не би на решетку наслониле и загушиле је. Кад нам рој стигне, метнућемо га у хладан подрум да се пчеле ухвате у клупче, а пред вече ћемо га стрести у спремљену кошницу. Роју не треба одмах дати меда или га стрести на саће с медом, јер би могао оставити кошницу. Ако су пчеле малаксале, треба их прихранити тек у вече када се смире. Од глади малаксале плече мирне су, слабо зује и мртво миле no сандучету. Ројеви су чудна роба, која губи све више од своје тежине што даље путује, зато што брзо троши у желуцима пчелињим понесени мед, па стога ројеви који су били тешки рецимо 2 килограма, када стигну купцу нису ни близу тако тешки. Дешава се, да матица пева ти-ти, када пчелар премешта рој у кошницу, те многи пчелари држе да су такове матице неоплођене. Међу тим то не стоји, јер и оплођена матица као и неоплођена даје од себе гласа ти ти, када је јако узнемирена или поплашена. Матице се шаљу у јаким кутицама, на којима треба избушити више рупица ради ваздуха. У кутицу се учврсти парче теста од меда и ситна шећера метне у парче испрана тила и утврди у кутици. У кутицу се пусти прво 20—30 младих пчела па најпосле матица. Кутија се преда „препоручено“ на пошту. Да нам матица не би одлетела када је вадимо из кутице, не ћемо је отварати напољу него у затвореној соби. У соби матица ако и излети, потећи ће на ирозор, где ћемо је лако ухватити, у кавешчић затворити п додати кошници, којој хоћемо. Матице се не смеју шиљати у време када су ноћи јако хладне, јер би јој то * са њезином малом свитом могло нашкодити. Држим, да ће овај чланак добро доћи не само онима који тргују са пчелама и матицама, него и онима, који своје кошнице ради паше или ради сеобе морају пренашати.

Ђ Коларовић.

Разговори о пчеларству са почетником.

Пише Ђ. Koларовић

Ако су кошнице пуне меда, ми ћемо их пре пренашан.а истрести, али не сасвим. Оставићемо дакле свакој кошници по који оквир меда, јер када пренесемо на бољу пашу, може да заокупе хладни и

198