Srpski pčelar

човек за сваку добру ствар учиниће куд и камо више него материјално пропали човек. Питам тебе, драги пријатељу, зар пример чича Је®те неје поучан за наш свет? Та многи сиромашак, кад би се угледао на чича Јеоту и кад би ону своју баштицу уредио и нчеларством када би се бавио, имао би куд и камо задовољнији живот. Време би проводио у раду од кога би имао користи, те му по башти не би бујао коров. А баш пчеларење је она грана привреде, која се тиче најсиромашнијих људи, која је позвана да буде од помоћи и пукоме сиромаху. Ове речи изрекао је кр. уг. министар пољопривреде отварајући државну пчеларску школу у Геделу. Кад знамо дакле шта пчеларство доноси сиромаху човеку онда треба настојати, да га омилимо народу а нарочито тамо где иначе има увета за успех а где је оно тек у повоју. Разуман човек гледаће да привреди где год може, па баш пчеларство је као наручено за сиротињу. Ја ти морам приметити, да ја не мислим, да би се подизањем ичеларства створило блажено доба у српском народу, да би отуда одмах потекло мед и млеко. Али држим као неоспорну истину, да би баш онај најсиромашнији део народа, који нема друго ништа до своје парче кућице и баштице, да би тај сиромашак могао себи створити лепше дане, када би се и пчеларством бавио. Ту треба настојати, јер сиротиња страда, а не зна себи да олакша. За сваку другу грану економије тражи се неки известан али обично такав капитал, каквог сиротиња нема, али за пчеларство има и најсиромашнији толико капитала, да може почети па ће после уложени капитал сам од себе расти и доносити све већи и већи проценат. Заиста онда није ни чудо да пчеларство називају појезијом економије. Према мало час реченом треба да се око себе окренемо и да погледамо на прилике у којима наш народ живи. Ту ти, пријатељу мој, мораш признати, да ми истина немамо тзв. безкућника много али има доста па и много сиротиње. Дакле рђаво стојимо у погледу материјалном. Али ја ту видим још нешто жалосније. Ја уопће видим ту пустињу запарложене нам њиве економске, верске, моралне и друштвене. Несмо ли дужни из све снаге порадити, да са те запарложене њиве нестане корова и да нам се укаже утешнија слика. Ако смо прави родољуби не смемо ни један час пропустити, јер сваки часак може нас стати големе штете Наш је народ неук и неупућен. Посрнуо је у сваком погледу и тражи помоћи. Пре десетак година поврвео беше у Бугарску; после је потражио на и још сад тражи Америку чемерику; пошао је у „социјале“, у последње доба и неки „богомољци“ понајвише се, а Назарени већ одавна ударише алком на капији нашој. Несу ли то све знаци или управо по-