Srpski pčelar

Beh три године не утопљавам кошнице ничим. Дакле не мећем ни под кровове ни иза даске, јастуке, сламе, плеве и томе сличне сгвари, него ми стоје кошнице, као и у uo лета неутопљене. За те три године свагда су ми пчеле чиле и здраве из зиме изишле. У почетку сам неке кошнице утопљавао, а неке нисам, па су ми и неутопљене као и утопљене изишле добре из зиме. Када «ам то видео, престао сам сасвим са утопљавањем. Да ли зато пчеле троше више меда, не могу рећи, тек знам да и неутопљене кошнице добро презиме као и утопљене. Но тиме не ћу да кажем, да утопљавање кошница не би било добро у пролеће, када се стане легло ширити по кошницама. Пролетње утопљавање и ако је добро дошло леглу, зимње није добро, јер ми се чини, ако се не варам, да у утонљении кошницама матице почињу сувише рано лећи, а сувише рано легло није баш срећа за пчелара. Рекао сам „ако се не варам“. јер можда и присојито место, правац куда је лето окренуто, матица, старо или младо друшгво и много што шта, може да буде узрок, зашто се у гдекојим кошницама легло сувише рано рашири. Са овим питањем нисам начисто, као што и многи пчелари о томе разЈЈично мисле.

Ђ. Коларовић.

О узимљавању пчела. (Наставак)

У. Крамер врло интелигентан швајцарски пчелар пише овако: ~Ако је у јесен ревизија добро обављена, онда је при узимљавању једина брига, да друштва имаЈу доста хране и да је та храна на мјесту, гдје треба да је. У средокраћи у центру треба да је храна, материјал за горење. Ако ту нема доста хране, народ ће угинути, ако удари доцније хладноћа, мада има пуних оквира с медом поред центра. Народ. који не вна да удеси храну у центру свом, рђаву је свједоџбу сам себи дао. Од таквога народа не треба заиаћати ројеве, јер добар народ прво мисли о себи и за себе.“

69