Srpski pčelar

да сувише јака хладвоћа не да меду да се ушећери. На јакој вими мед ће постати врло густ, али се не ће ушећерити. Ушећеривању меда вајбоље годи променљива температура, која се врзе око нуле. Када се мед сасвим ушећери и постане потпуно тврд, расеку канту уздуж и опсеку јој дно. Лим се тада одлупи од меда а мед у облику канте у којој је био, остане на дасци, на којој је положен. Сада узму појаку челичну жицу, као што су јаче жице на тамбурама, па на сваки крај вежу парче дрвене пречаге, за које ће се држати Жаца мора бити тако дугачка да може опасати угпећерени мед. За тим се провуче жица испод меда, за толико, колико хоћемо да нам коцке буду велике а одоздо над медом се жица укрсти, па се десном руком вуче леви крај жице, а левом руком десни крај, док се прва плоча меда не одсече. Да коцке правилне буду, пре него се жица почне вући и стезати око меда, намести се тако, да са свију страна подједнако далеко од краја опасује мед. Када је прва плоча меда одсечена, одвали се од комада и положи даље на даску, па се даље сече друга, трећа и т. д. плоча, док не буде цео комад ушећереног меда исечен на плоче, рецимо 5— 6 цм. дебеле, секу се опет те плоче на дугачку парчад. А када се и ова дугачка парчад попреко исеку, добију се коцке ушећерена меда. Коме је познато, како се сече сапун, томе ће бити јасније ово шго је до сада казано. Када је мед исечен на коцке, увије се свака коцка у парафинску хартију, на којој је наштампано име пчеларово, какав је мед и кратко упутство, како се ушећерен мед може отопити. Као што видимо Америкавце мада покваре канту, која се после да опет оправити, налазе рачуна продајући ушећерени мед. Ко жали канту, може направити узану а дубоку сандучад од јаких дасака. Ова су сандучад скована кратким ексерима, тако, да се могу клештама лако извући, а изнутра, особито на саставцима заливена су врелим воском или парафином. Да не би мед увлачио у себе из ваздуха влагу, те постајао на површини

92