Srpski pčelar

Како сам заволио пчелу? (Успомена).

Сима Жигић, парох.

Сасвим је незнатно, кад рекнем, да сам се родио у Новом Саду. Али, мислим, неје незнатно, ако рекнем, да сам у месту свога рођења провео блажено доба живота свога. СеЪам се, да је веки филозоф питао : Кад је човек блажен на овом свету? И одговорио је: Човек је блажен на овоме свету дотле, док не сазна, да има смрти, а то време у чо. вечјем животу јесте време од колевке док не пођемо у школу. Школа нас учи за живот, али у школи одмах сазнамо, да има смрти. Ја сам ночео у школу ићи у Карловцима. Ту сам школу започео. ту сам школу и свршио. И ако сам блажено доба живота свог провео ван Карловаца, ипак су ми они мили и драги, и ја са Бранком могу рећи: „Ој Карловци, моје место драго, Ко детенце дошао сам амо, Игра беше једино ми благо, Слатко зва ја мед и смокву само, Дете мало голушаво тиче, Дође тиче па се ту навиче ,и И кад год се сетим својих милих Карловаца „часе многе дено своји лета, ка у рају весело прошета“, а он да „слатви часи умшьато с’ роје, око пламти срце јаче бије, који часак да споменем прије? !“ * Био сам у првом разреду богословије. Нас шесторица учили смо код Васе Латинкића, онда богослова трећега разреда, црквено појање, јер Васа беше што но веле у појању печен. Сваки дан учили смо по један сахат у згодно време. Од Васе дознадосмо, да се пчеларство у богословији предаје и позове и нас на прецавана. Неки су ишли као: Јандрија Цвјетићанин, Стојан Савић, Јово Узелац, Михаил Машић и Теодор Милакара. Ја сам се изговарао да немам времена, jep морам да пишем студије. А себе сам тешио: та биЪе времена и за пчеларство ако не прве, а оно друге, треће или четврте године! И ја сврших богословију, али пчеларства несам оми-

174