Srpski pčelar

рисао. Али је истина, да сам ,ја не само нише пута омирисао него сам више нута кусао краснота меда са пчелињака Живановлћева. И бивао сам више пута на пчелињаку, али је увек то било ради провода и шетње. Тако дођем ја у народ свој а о пчеларству весам имао ја°на појма. * Г. Јован Живановић, уредоик „Српског Пчелара“ донео је у 12. броју 1910. године слику мо.је маленкости, и рекао је тамо за мене неколико лепих речи. Хвала му! Али као да ми је у душу загледао, кад је рекао, да је мене сеоска самоћа нагонила, да тражим друштва, а које друштво може бити за свештеника згодније од друштва неуморне пчелипе. Ја сам имао и сувише друштва, али ме сва та друштва несу задовољавала и ја сам их избегавао. Био сам дакле ипак усамљен и укратко ћу испричати, како сам заволио пчелу? Било је то године 1905. месеца августа, дана 10. после подне око 2 часа. Имао сам у башти лепу чардаклију и половина исте беше на мојо.ј страни и половина на газдиној код кога бејах на стану. Треба знати да у Плочици после скоро 40 година ступања у живот кр. рекрипта не бете парохијског стана, па и овај садањи не вреди луле духана, и седети у оваквом стану значи: бити у инквизицији. Чудновато је, да је она чардаклија сваке године рођавала и беше на њиј врло много грожђа, које већ о Преображењу сазре. А нити се та чардаклиЈа загртала нити плавим каменом прскала. Испод чардаклије беше хладовина и ту би ја редовно после подне седео и читао. И реченог дана отидох у башту и седох на столицу уз ограду, јер ту беше јача хладовина. Врућина беше несносна. Нигде да видиш жива створа. Од сунца пуца земљина кора, и трепери усијан ваздух. Изгледаше, да цела атмосфера стевье од тешке запаре. И мени се тешко читало. Читао сам дремајући и скоро Да заспим на столици. Наједанпут тргне ме из дремежа јасно зујукање пчела. Иза мојих леђа уз ограду било је усажено неко шипражје, да се пилићи не провлаче. У томе шипражју, које је имало врло многе црвене цветиће, неуморно радише пчеле. И ја боље погледам у шипражје и видех ва.ъда неколико стотина пчела где неуморно лете са цвета на цвет. Ту сам ја дуго посма-

175