Srpski pčelar

основали сто хиљада уљаника сваки по онда бисмо добили годишње од њих шездесет милвјоиа форинти или 120 милијона марки. Овај је план примљен са највећим ентхузијазмом са свијех страна. Писало се о њему и тражило да се тај план једанпут и оствари. Тај је план Еревфелзов био примамљив и од ььега се очекивало много, ако се оживотвори. Али се брзо дошло до тога, да је тај план неизведљив. Еренфелзо је хтио њиме да покаже велику важност пчеларства у економији. Прије се пчеларство друкчије уважавало од стране државе. Пчелари су имали ььека привилегија, подизале су се катетре за пчеларство као што је било под Маријом Терезијом, која је довела Јаншу да предаје пчеларство у основаној школи за пчеларство. За вријеме Еренфелзово држава се није бринула за пчеларство, јер је држала, да је безначајан дио економије. Еренфелзо је хтио, да подигне економску важност нчеларства у очима државе, зато је изашао са снојим планом. Да би се могло сто хиљада уљаника подићи у цијелој монархији, гдје би могле пчеле имати добре паше и да би се могло шездесет милијона фо рината добити од тијех уљаника, о том нема сумње, јер толико има зацијело мјеста у цијелој монархији, око којих би било бујне наше. Рачун је Еренфслзов добар Он га је извео према добити са својих уљаника. Али је сад њешто, гдје је запело, да се Еревфелзов план не може извести. Еревфелзо је хтио да подигне важност пчеларству као врло корисној грани економској, али је знао, да се тај његов план не може остварити никако. А зашто? Зато, што за сто хиљада уљаника треба сто хиљада извјеџбаних пчелара. Без потпуно извјеџбаних пчелара не може бити ништа од плана Еренфелзова. А гдје he се наћи толико пчелара ? Еренфелзо je имао више пчелињака. Па ньима су били извјеџбани пчелари. па ипак нијесу могли без газде Еренфелза много што шта да раде, него су га морали да запиткују. Па гдје би се могло онда наћи толико пчелара за толико уљаника ? Еревфелзо је морао сад устати сам против својега пројекта и у економским новинама изјавити, да је његов

36