Srpski pčelar
Њој су само гениталија потпуно развијена, а органа за прпхратьива ње нијесу развпјени. У пчеле су пак органа за прпхрањивање развијени, а гениталпја су јој закржљавила. Не зове се радница đie Arbeitsbiene, него ра дилица. Ено! je и у Вукову „Срп. рјечнпку.“ ГавриловиЕ зове нимфу лутком, die Bienenzelle зове народ чахурица, па онда ће бита боља ријеч чахурак него лутка. За млијеч каже г. Гавр. я да је најодабранија и најукуснија млечна коштао, справљена из најукуснијег медљаног сока“. Откуд зна г. Г. да мора бити млпјеч „справљеп из најукуснијег медљанога сока“? Је ли коштао г. Г. тај најукуснијп медљани сок ? Безматак код г. ГавриловиЕа је без матка. Hochzeitsausflug je код г. ГавриловиЕа „свадбени излет 11 . Без сватова не може бити нпшта. Само не знам пма ли ту и фпфера- Ја знам да матица пзлијеЕе на спаривање. Шта Ее нам њемачко Hochzeitsausflug. За трутове каже г. ГавриловиЕ, да „можда загревају легло у гнезду кошнице. .. они су дембели и готовани, које оптужујемо да сладе и кркају мед: шетају се, облеЕу и зунзарају око кошнице на гоплој сунчаној пригревицп, колико тек да опруже ноге и крила, да добију бољи апегит (прохтев).,. за њега“. Трутови су у друштву пчелињем тако исто важпи чланови као и матица или пчела. Као што без матице не може бити друштва, тако исто и без њих не може бити ни матице ни пчела. Нијесу они дембели и готовани. Не загријевају они легла. Његов је јединп посао да оплоде матицу, а то је тако важан посао, да без тога не може бити друштва. Трут је тако важан чинилац у друштву пчелињем као и матица и смијешно је читати у пчеларској ктьизи о великом апетигу трутовском. Јован (Свршиће се.)
Јован Живановић.
Пабирци.*)
Dr. Масен држаЋе бактеријолошке курсиве о инфекцијозним болестима пчелињим у царском бијолошком заводу у БерлинДалему. Медиционари, марвенп љекари, учптељи и други могу слушати предавања, алп сваки мора пматп свој микроскоп. Једна фирма даваЕе микроскопе за пет круна само з.а употребу, док курсови трају. А курсова преко љета биЕе впше. У једној фунти пчела има најмање 4141 пчела, највише 5669 пчела, а одсјеком 4900 пчела. Једна је пчела тешка грама а рој од четири фунте има 20.000. пчела. Једна пчела донесе нектара - од грама а четрдесет пчела донесу 1 грам, а 20.000 једну фунту. Француски ратари лијече шап медом, којем додају тамњана прокуханога у води. Тијем добро натру марвинчету уста, језпк и *) Под знаком сабира пабирке уредник „Срп. Пчелара“ а под знаком X Сима Жигић.
79