Srpski pčelar

СРБИ РОДИТЕЉИ!

долазе до тога увlерен>а, да више не прихрањуЈу својих пчела. Што није ни за што, треба убити, а што се без прихрањивања одржало. треба оставити случају. Докле бисмо дотјерали са пчеларењем, кад бисмо овако радили, видјели бисмо. Без прихрањивања не може се пчеларити с коришћу. Еренфолзо спомивье Линебуржане и вели за н>их да су први пчелари на свијету. ЕЬихова вјештина састоји се у томе, да своје пчеле изроје до Ивагьа-дне. А темел» је тој вјештини јако прихрањива- Тамо се ње напољу. СРБИ РОДИТЕЉИ! даЕЛе може гоЈекодњих прихрањивамогуће, iep Спремајте српску омладину пре ти напољу Ј r свега за све напредне привредне Ј су они као у струке За то смо најспосо6нијИ) али код нас еснафе поди- а колика ваљаш, толико и вредиш. то не може јељени и до- Ту нема, аи не треба ничије и бити, мада је кле један никакове протекције, веЪ колико си прихрањивапчелар при- способан, радин, штедљив и мудар, ње напољу толико си и напредан и среКан. . Ј храљ у1 е сво- Који заљан Србин жедй мака . природное, је пчеле, до- кве даље упуте, нека се обрати на ЗГОДНИЈ6, утлетьеговсу- ма ноју српску привредну установу десније и косјед затвори или привредник. рисније. Присвоив пчеле. храњивањеје пак у кошници опасно, особито због тупица. Еренфелзо је доскочио томе изумјевши мале сандучке за прихрашиваше пчела. Еренфелзове кошнице имају горе отвор с поклопцем. На тај отвор, кад се прихрањује, метне се сандуче с медом у саћу и около отвора залијепи се сандуче блатом и балегом, да не би тупице могло добити прилике кроз какву рупицу да проДиру У кошницу. Овом справом пружена нам је прилика, да можемо без икакве опасности прихрањивати своје пчеле и дању и у свако доба, па и кад је хладно напољу. Али кад год су прилике допуштале прихрашивао је Еренфелзо напољу. Сандучиће је употребљавао Еренфелзо кад је прихрањивао медом у саћу, а течним медом кад је прихрањивао, имао је справе од стакла, с којима се без опасности икакве прихрањивало, јер су одозгоре постављане у кошницу иокојимаје само с похвалой говорио Еренфелзо.

Спремајте српску омладину пре свега за све напредне привредне струке. За то смо најспособнији, а колико ва/ьаш, толико и вредиш. Ту нема, а и не треба ничије и никакове протекције, вей колико си способан, радин, штедљив и мудар, толико си и напредан и среЪан. Који ваљан Србин жели макакве даље упуте, нека се обрати на ма ноју српску привредну установу или Привредник.

69